Uvod u sadnju i razmnožavanje
Sadnja i razmnožavanje zamiokulkasa su procesi koji, iako ne zahtevaju preveliko znanje, ipak traže pažnju i strpljenje. Ova biljka se najčešće razmnožava deobom rizoma ili reznicama lista, što je pogodno za svakog ljubitelja cveća. Proces sadnje, bilo da je reč o mladoj biljci ili presađivanju starije, mora da se obavi sa pažnjom, prvenstveno zbog osetljivosti rizoma. Izbor odgovarajućeg supstrata i saksije ključan je za uspeh, jer je zamiokulkas izuzetno osetljiv na prekomernu vlagu u korenu. Razumevanje ciklusa rasta biljke pomoći će u određivanju pravog vremena za sadnju ili razmnožavanje, čime se osigurava brže ukorenjavanje i zdraviji rast.
Jedna od najjednostavnijih metoda razmnožavanja je deoba rizoma, koja se obavlja tokom presađivanja. Kada biljka naraste dovoljno velika da je treba presaditi, primetićeš da se sastoji od nekoliko zasebnih stabljika, od kojih svaka ima svoj rizom. Pažljivim razdvajanjem tih delova, možeš dobiti nekoliko novih biljaka. Ova metoda je brza i pruža visoku stopu uspeha, jer nove biljke već imaju dobro razvijen korenov sistem.
Razmnožavanje reznicama lista je duži proces, ali je veoma efikasan. Za ovu metodu, odaberi zdrav list sa peteljkom, odseci ga i ostavi da se suši nekoliko sati kako bi se rezna površina osušila. List se zatim sadi u vlažan supstrat. Mnogi uzgajivači koriste perlit ili pesak za razmnožavanje, jer oni pružaju izuzetnu drenažu. Strpljenje je ključno, jer može proći i do godinu dana dok se ne formira novi rizom i ne pojavi prva stabljika.
Bez obzira na metodu, izbor supstrata i saksije ima ogroman uticaj na uspeh sadnje. Zamiokulkas zahteva supstrat koji se dobro drenira kako bi se izbeglo truljenje korena. Mešavina zemlje za kaktuse i sukulente je idealna, ali možeš je napraviti i sam dodavanjem perlita ili peska. Saksija sa drenažnim rupama je obavezna kako bi se omogućilo oticanje viška vode.
Razmnožavanje reznicama lista
Razmnožavanje zamiokulkasa reznicama lista je popularna metoda, iako zahteva dosta strpljenja. Prvi korak je odabir zdravog i zrelog lista. Najbolje je uzeti list sa sredine stabljike, jer su oni najotporniji. List pažljivo odseci ili odlomi od stabljike, a zatim ga ostavi da se suši na vazduhu nekoliko sati, ili čak preko noći. Ovaj korak je ključan jer se na mestu reza stvara kalus, što sprečava truljenje.
Kada se rezna površina osuši, list je spreman za sadnju. Možeš ga posaditi celog, ili ga iseći na manje delove, s tim da svaki deo sadrži deo srednjeg nerva. Posadi reznice u posudu sa dobro drenirajućim supstratom, kao što je perlit, vermikulit ili mešavina peska i treseta. Reznice se sade vertikalno, oko 1-2 cm duboko. Drži supstrat blago vlažnim, ali nikako mokrim.
Optimalna temperatura za ukorenjavanje je oko 20-25°C. Reznice će najbolje napredovati na mestu sa indirektnim, srednjim svetlom. Ne izlaži ih direktnom suncu. Proces formiranja korena i rizoma može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Za to vreme, pazi na vlažnost supstrata i izbegavaj preterano zalivanje. Prvi znak uspeha je pojava malog, belog rizoma na dnu lista.
Nakon što se rizom razvije, potrebno je još vremena da iz njega izraste prva stabljika. To može potrajati i do godinu dana. U ovom periodu, strpljenje je zaista vrlina. Kada se pojavi prva stabljika, to je znak da je proces ukorenjavanja uspešno završen. Tada možeš presaditi mladu biljku u veću saksiju sa standardnim supstratom za zamiokulkas.
Razmnožavanje deobom rizoma
Razmnožavanje deobom rizoma je najbrža i najpouzdanija metoda za dobijanje novih zamiokulkasa. Ova metoda se obično sprovodi tokom presađivanja, kada se biljka izvadi iz saksije. Pažljivo pregledaj korenski sistem. Zamiokulkas se sastoji od nekoliko zasebnih stabljika, od kojih svaka raste iz mesnatog rizoma. Rizomi su poput krompira i služe za skladištenje vode.
Koristeći oštar, čist nož, pažljivo razdvoj stabljike, vodeći računa da svaki novi deo ima bar jedan rizom i nekoliko korenova. Ako su delovi čvrsto povezani, možeš ih razdvojiti i rukama. Nakon razdvajanja, ostavi delove da se suše na vazduhu nekoliko sati kako bi se rezne površine osušile i stvorile kalus, što smanjuje rizik od truljenja.
Pripremi nove saksije sa dobro drenirajućom zemljom. Kao i kod presađivanja, preporučuje se korišćenje saksija koje nisu prevelike u odnosu na rizom. Napuni saksiju zemljom, postavi rizom sa stabljikom i popuni ostatak prostora supstratom. Pazite da ne posadiš rizom previše duboko; vrh bi trebao biti blizu površine.
Nakon sadnje, nemoj odmah zalivati nove biljke. Sačekaj nekoliko dana da se korenje adaptira. Rizomi sadrže dovoljno vode da prežive ovaj period. Kada se odlučiš za prvo zalivanje, budi umeren. Ove nove biljke će se mnogo brže adaptirati i nastaviti sa rastom, jer već imaju razvijen sistem za skladištenje vode i hranljivih materija. Ova metoda je idealna za dobijanje većih, zrelijih biljaka u kratkom vremenskom periodu.
Sadnja i presađivanje
Pravilna sadnja i presađivanje ključni su za dugoročno zdravlje zamiokulkasa. Glavna greška koju ljudi prave je korišćenje prevelike saksije i supstrata koji zadržava previše vlage. Zamiokulkas je sukulent i ne voli „mokre noge“, odnosno stajanje u vodi. Prilikom presađivanja, izaberi saksiju sa drenažnim rupama, a supstrat treba da bude lagan i porozan.
Idealna mešavina za sadnju je ona za kaktuse i sukulente, koja sadrži pesak, perlit i malo treseta. Ako koristiš običnu zemlju za sobne biljke, obavezno dodaj perlit ili pesak u odnosu 2:1, kako bi se poboljšala drenaža. Presađivanje se radi kada je biljka prevelika za svoju saksiju, obično svake 2-3 godine.
Prilikom presađivanja, pažljivo izvadi biljku iz stare saksije. Možeš nežno pritisnuti stranice saksije kako bi se zemlja odvojila. Ukloni višak zemlje sa korena i proveri da li ima trulih delova. Ako primetiš trulo korenje, odseci ga čistim nožem i ostavi biljku da se suši nekoliko sati pre nego što je posadiš u novu saksiju.
Postavi malo supstrata na dno nove saksije, postavi biljku i popuni ostatak prostora. Ne pritišći zemlju previše, ostavi je labavom. Nakon sadnje, ne zalivaj biljku odmah. Sačekaj nekoliko dana kako bi se korenje prilagodilo novom okruženju. Zatim, zalivaj umereno i tek kada se zemlja potpuno osuši.
Sezonska sadnja i razmnožavanje
Iako se zamiokulkas može saditi i razmnožavati tokom cele godine u zatvorenom prostoru, proleće i rano leto su optimalni periodi. U ovo doba godine, biljka je u vegetacionoj fazi i aktivno raste, što povećava šanse za uspešno ukorenjavanje. Rizomi i reznice će se brže razvijati i adaptirati na nove uslove.
Tokom zimskih meseci, biljka ulazi u fazu mirovanja, a rast se usporava. Razmnožavanje u ovom periodu nije preporučljivo, jer biljka nema dovoljno energije za formiranje novih korena i stabilizaciju. Ako se ipak odlučiš da razmnožavaš zimi, znaj da će proces trajati mnogo duže i da je stopa uspešnosti manja.
Ako razmnožavaš listom, uvek je najbolje raditi u proleće. Reznice postavljene u vlažan supstrat tada imaju celo leto da se razvijaju. Do jeseni, moći ćeš da primetiš prve znakove ukorenjavanja. Razmnožavanje deobom rizoma takođe ide mnogo lakše u proleće. Biljka se brže oporavlja od stresa presađivanja i nastavlja sa rastom bez zastoja.
Prilagođavanje sezone razmnožavanja je ključno za postizanje najboljih rezultata. Iskoristi prirodni ciklus rasta biljke kako bi sebi olakšao posao i osigurao uspeh. Strpljenje i praćenje prirodnih ritmova tvoje biljke će ti doneti najlepše i najzdravije rezultate.
