Uspešna sadnja i efikasno razmnožavanje lantane predstavljaju temelje za stvaranje raskošnog i dugovečnog ukrasa u svakom vrtu ili na balkonu. Iako je lantana relativno nezahtevna biljka, pravilno izveden proces sadnje postavlja osnovu za njen zdrav razvoj i otpornost. Odabir adekvatne lokacije, priprema kvalitetnog zemljišta i sama tehnika sadnje su ključni koraci koji direktno utiču na to kako će se biljka adaptirati i napredovati. S druge strane, poznavanje metoda razmnožavanja, pre svega putem reznica i semena, omogućava ljubiteljima ove biljke da umnože svoje omiljene primerke, sačuvaju genetske karakteristike ili čak stvore nove hibride, čime se otvaraju vrata kreativnom baštovanstvu.
Pre same sadnje, neophodno je posvetiti pažnju planiranju. Lantana zahteva puno sunca, pa je izbor lokacije prvi i najvažniji korak. Idealno mesto je ono koje je izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti najmanje šest sati dnevno. Pored toga, važno je uzeti u obzir i konačnu veličinu biljke, jer neke sorte mogu dostići značajne dimenzije, pa im treba obezbediti dovoljno prostora za nesmetan rast. Dobra cirkulacija vazduha je takođe bitna, jer pomaže u prevenciji gljivičnih oboljenja, stoga treba izbegavati sadnju u previše zbijenim i vlažnim delovima vrta.
Priprema zemljišta je sledeći kritičan faktor. Lantana nije probirljiva po pitanju tipa zemljišta, ali najbolje uspeva u dobro dreniranim, plodnim supstratima. Teška i glinovita zemljišta koja zadržavaju vodu treba obogatiti peskom, kompostom ili organskom materijom kako bi se poboljšala njihova struktura i propusnost. Za sadnju u saksijama, preporučuje se upotreba gotovih, kvalitetnih supstrata za cvetnice ili pravljenje sopstvene mešavine koja osigurava dobru drenažu. Pravilno pripremljeno zemljište omogućava korenu da se pravilno razvija, diše i efikasno usvaja vodu i hranljive materije.
Kada su uslovi obezbeđeni, sama sadnja je relativno jednostavan proces. Nakon iskopavanja sadne jame ili pripreme saksije, biljka se pažljivo vadi iz privremene posude, vodeći računa da se korenov busen ne ošteti. Postavlja se u zemlju na istu dubinu na kojoj je bila u saksiji, a zatim se prostor oko nje popunjava supstratom. Nakon sadnje, neophodno je obilno zaliti biljku kako bi se zemlja slegla i ostvario dobar kontakt sa korenom. Ova početna briga je presudna za uspešno ukorenjivanje i dalji napredak biljke.
Izbor idealne lokacije
Odabir prave lokacije za sadnju lantane je presudan korak koji će u velikoj meri odrediti uspeh njenog gajenja. Kao biljka tropskog porekla, lantana ima izraženu potrebu za sunčevom svetlošću. Lokacija mora biti izložena direktnom suncu najmanje šest do osam sati dnevno. Južna ili zapadna strana vrta ili balkona su najčešće idealni izbori. Nedostatak svetlosti rezultiraće slabijim i ređim cvetanjem, izduženim i slabim granama, kao i bleđom bojom listova, jer biljka svu svoju energiju usmerava na rast u potrazi za svetlom, a ne na produkciju cvetova.
Pored svetlosnih uslova, važan faktor je i zaštita od jakih vetrova. Iako je lantana prilično otporna biljka, snažan vetar može lomiti njene grane, posebno kod formi koje se gaje na stablu. Zaklonjen položaj uz zid, ogradu ili u grupaciji sa drugim biljkama može pružiti neophodnu zaštitu. Vetar takođe ubrzava isušivanje zemljišta, što može dovesti do stresa kod biljaka, naročito onih posađenih u saksijama, zahtevajući češće zalivanje.
Kvalitet zemljišta na odabranoj lokaciji je takođe od velike važnosti. Zemljište mora biti dobro drenirano, jer lantana ne podnosi zadržavanje vode oko korena. Pre sadnje, proverite drenažu tako što ćete iskopati rupu i napuniti je vodom; ako voda nestane u roku od nekoliko sati, drenaža je dobra. Ukoliko voda ostaje duže, potrebno je preduzeti mere za poboljšanje strukture zemljišta, kao što je dodavanje peska, šljunka ili organskog materijala. Ignorisanje loše drenaže je siguran put ka problemima sa truljenjem korena.
Prilikom planiranja pozicije u vrtu, treba misliti i na budućnost i na kombinovanje sa drugim biljkama. Lantana se odlično slaže sa drugim vrstama koje vole sunce, kao što su ukrasne trave, verbene, petunije ili sedumi. Njene žive boje mogu se koristiti za stvaranje prelepih kontrasta u cvetnim lejama. Vodite računa o krajnjoj visini i širini sorte koju sadite kako ne bi zasenila niže biljke u okruženju i kako bi imala dovoljno prostora da se razvije u punoj svojoj lepoti.
Priprema zemljišta i supstrata
Kvalitetna priprema zemljišta pre sadnje lantane je investicija koja se višestruko isplati kroz zdravlje i bujnost biljke. Za sadnju u vrtu, proces počinje čišćenjem odabranog prostora od korova, kamenja i drugih otpadaka. Nakon toga, zemljište treba prekopati ili poorati do dubine od najmanje 20-30 centimetara kako bi se razbila zbijena struktura i poboljšala aeracija. Ovo omogućava korenu da lakše prodire u dublje slojeve i pravilno se razvija.
Nakon osnovne obrade, sledi poboljšanje kvaliteta zemljišta. Ukoliko je zemljište teško i glinovito, neophodno je dodati materijale koji će poboljšati njegovu propusnost. Krupniji pesak, sitan šljunak ili perlit su odlični za poboljšanje drenaže. S druge strane, ako je zemljište previše peskovito i siromašno hranljivim materijama, treba ga obogatiti dodavanjem zrelog komposta, pregorelog stajnjaka ili tresetnog supstrata. Organska materija ne samo da obogaćuje zemljište hranivima, već i poboljšava njegovu sposobnost zadržavanja vlage, što je posebno korisno tokom sušnih letnjih perioda.
Za sadnju u saksijama, žardinjerama ili visećim korpama, ključno je koristiti visokokvalitetan supstrat. Iako se može koristiti i baštenska zemlja, preporučuje se upotreba namenskih supstrata za cvetajuće balkonske biljke. Ovi supstrati su obično lake i prozračne strukture, sterilisani i sadrže početnu dozu hraniva. Alternativno, možete napraviti sopstvenu mešavinu kombinovanjem jednakih delova kvalitetne zemlje za cveće, treseta i perlita ili peska. Na dno saksije obavezno postavite drenažni sloj od glinenih kuglica ili lomljene keramike.
Pre same sadnje, preporučljivo je proveriti pH vrednost zemljišta. Lantana najbolje uspeva u blago kiselom do neutralnom zemljištu, sa pH vrednostima između 6.0 i 7.0. Ukoliko je zemljište previše alkalno (bazno), može se zakiseliti dodavanjem treseta ili sumpora. Ako je previše kiselo, pH vrednost se može podići dodavanjem kreča ili drvenog pepela. Iako lantana nije preterano osetljiva na blaga odstupanja, optimalna pH vrednost omogućava maksimalnu dostupnost svih neophodnih hranljivih elemenata iz zemljišta.
Razmnožavanje putem reznica
Razmnožavanje lantane putem reznica je najpopularniji i najefikasniji metod, koji garantuje da će nova biljka biti identična matičnoj biljci, čuvajući sve njene karakteristike poput boje cveta i oblika rasta. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili leto, kada je biljka u punoj vegetaciji. Za reznice se biraju zdravi, mladi i poluzreli izdanci koji još uvek nisu potpuno odrveneli. Idealna reznica treba da bude dugačka oko 10-15 centimetara i da ima nekoliko pari listova.
Proces pripreme reznice je jednostavan, ali zahteva preciznost. Reznica se seče oštrim, sterilisanim nožem ili makazama neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izlazi list), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona koji podstiču ožiljavanje. Donji listovi se uklanjaju, ostavljajući samo dva do tri para listova na vrhu kako bi se smanjio gubitak vode transpiracijom. Ukoliko su gornji listovi preveliki, mogu se prepoloviti. Donji deo reznice se može umočiti u hormon za ožiljavanje, što nije neophodno, ali može značajno ubrzati i poboljšati proces formiranja korena.
Pripremljene reznice se sade u supstrat za ožiljavanje. To može biti mešavina treseta i peska, perlita, vermikulita ili gotov supstrat za setvu i pikiranje. Važno je da supstrat bude vlažan, ali ne i natopljen vodom. Reznice se zabadaju u supstrat do dubine od nekoliko centimetara, tako da donji lisni čvor bude ispod površine. Posudu sa reznicama je potrebno prekriti providnom folijom ili staklom kako bi se stvorila mini-staklenička atmosfera sa visokom vlažnošću vazduha, što je ključno za sprečavanje isušivanja reznica pre nego što formiraju koren.
Posudu sa reznicama treba držati na svetlom, ali od direktnog sunca zaštićenom mestu, na temperaturi od oko 20-25 stepeni Celzijusa. Supstrat treba redovno proveravati i održavati umereno vlažnim, a foliju povremeno skidati radi provetravanja i sprečavanja pojave buđi. Koren se obično formira za tri do četiri nedelje. Znak da je ožiljavanje uspelo je pojava novih listića na vrhu reznice. Nakon što se koren dobro razvije, mlade biljke se mogu pažljivo presaditi u zasebne saksije sa standardnim supstratom.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje lantane semenom je takođe moguća, ali ređe korišćena metoda u amaterskoj praksi. Ovaj način je interesantan jer može dovesti do stvaranja biljaka sa novim kombinacijama boja cvetova, s obzirom da hibridne sorte često ne daju potomstvo verno roditeljima. Seme se može prikupiti sa zrelih, tamnih bobica koje se formiraju nakon cvetanja, ali je važno znati da su nezrele, zelene bobice, kao i drugi delovi biljke, toksični. Pre setve, potrebno je ukloniti mesnati omotač sa semena i dobro ga oprati i osušiti.
Setva semena se obavlja u zatvorenom prostoru, obično šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza. Seme lantane ima tvrdu opnu, pa se preporučuje skarifikacija (blago oštećenje opne turpijom ili šmirgl papirom) ili stratifikacija (držanje u vlažnom pesku u frižideru nekoliko nedelja) kako bi se poboljšala klijavost. Seme se seje u posude napunjene kvalitetnim supstratom za setvu, na dubinu od oko pola centimetra. Supstrat treba održavati konstantno vlažnim, ali ne i mokrim.
Za klijanje, semenu lantane je potrebna toplota, pa je idealna temperatura oko 24-27 stepeni Celzijusa. Korišćenje grejnih podloga za rasad može značajno ubrzati proces. Klijanje je često neujednačeno i može potrajati od dve nedelje do dva meseca, što zahteva strpljenje. Kada se pojave prve sadnice, potrebno im je obezbediti puno svetlosti kako se ne bi izdužile. Nakon što razviju nekoliko pravih listova, mlade biljke se mogu presaditi (pikirati) u pojedinačne saksije.
Kada prođe opasnost od mraza i kada mlade biljke ojačaju, mogu se postepeno privikavati na spoljašnje uslove. Proces kaljenja traje oko nedelju dana, tokom kojih se biljke svakodnevno iznose napolje na nekoliko sati, postepeno povećavajući vreme izlaganja suncu i vetru. Nakon perioda privikavanja, biljke su spremne za konačnu sadnju u vrt ili veće saksije. Treba imati na umu da će biljkama uzgojenim iz semena možda trebati više vremena da dostignu veličinu i cvetnost biljaka razmnoženih reznicama.
📷 Flickr / Szerző: Mauricio Mercadante / Licence: CC BY-NC-SA 2.0
