Sadnja i razmnožavanje iranskog luka predstavljaju ključne korake u uspešnom gajenju ove veličanstvene ukrasne biljke. Pravilno izvedena sadnja postavlja temelje za zdrav rast, otpornost i obilno cvetanje, dok poznavanje metoda razmnožavanja omogućava širenje ove lepote po vrtu ili deljenje sa drugim ljubiteljima cveća. Proces sadnje nije komplikovan, ali zahteva pažnju na nekoliko bitnih faktora kao što su vreme sadnje, dubina, razmak i kvalitet samih lukovica. Odabir zdravih, čvrstih lukovica, bez oštećenja i znakova bolesti, prvi je i najvažniji preduslov za uspeh. Uspeh koji sledi nakon pravilno obavljenog posla ogleda se u spektakularnim loptastim cvastima koje dominiraju vrtom u kasno proleće i rano leto.
Optimalno vreme za sadnju lukovica iranskog luka je jesen, od septembra do novembra, pre nego što se zemlja smrzne. Jesenja sadnja omogućava lukovicama da razviju snažan korenov sistem tokom zime, što je preduslov za snažan rast i cvetanje na proleće. Lukovice posađene u jesen imaju dovoljno vremena da prođu kroz neophodan period hladne stratifikacije, što stimuliše cvetanje. Iako je moguća i prolećna sadnja, ona često rezultira slabijim rastom i manjim brojem cvetova u prvoj godini, jer biljka nema dovoljno vremena da se adekvatno ukoreni pre nego što nastupe više temperature i period cvetanja.
Priprema zemljišta pre sadnje je od izuzetne važnosti. Iranski luk zahteva dobro drenirano, rastresito i umereno plodno zemljište. Pre sadnje, lokaciju treba duboko prekopati, barem na dubinu od 30 centimetara, kako bi se zemlja razrahlila. Ukoliko je zemljište teško i glinovito, neophodno je dodati materijale za poboljšanje drenaže, kao što su krupni pesak, sitan šljunak ili perlit. Dodavanje zrelog komposta ili dobro pregorelog stajnjaka obogatiće zemljište hranljivim materijama i poboljšati njegovu strukturu. Izbegavaj svež stajnjak, jer može izazvati truljenje lukovica.
Kvalitet sadnog materijala direktno utiče na uspeh. Prilikom kupovine, biraj krupne, čvrste i teške lukovice, jer veličina lukovice često korelira sa veličinom budućeg cveta. Proveri da na lukovicama nema mekanih delova, plesni, oštećenja ili bilo kakvih znakova bolesti. Zdrava lukovica treba da ima suvu, papirastu ljusku i da bude čvrsta na dodir. Pre sadnje, nije neophodno tretirati lukovice fungicidima, osim ako postoji sumnja na prisustvo bolesti ili ako se sade na zemljištu gde je ranije bilo problema sa truležom.
Pravilna tehnika sadnje
Kada su lukovice odabrane i zemljište pripremljeno, sledi sam čin sadnje. Opšte pravilo za dubinu sadnje lukovica je da se sade na dubinu koja je dva do tri puta veća od njihove visine. Za iranski luk, čije su lukovice prilično krupne, to obično znači dubina od oko 15 do 20 centimetara. Sadnja na odgovarajuću dubinu štiti lukovice od zimskog izmrzavanja i letnjih vrućina, a takođe pruža stabilnost visokim cvetnim stabljikama. Suviše plitka sadnja može dovesti do izmrzavanja ili oštećenja lukovica tokom obrade zemljišta, dok preduboka sadnja može otežati nicanje i oslabiti biljku.
Razmak između lukovica je takođe važan faktor koji treba uzeti u obzir. Da bi se postigao impresivan vizuelni efekat, iranski luk se najčešće sadi u grupama. Unutar grupe, razmak između pojedinačnih lukovica treba da bude oko 20 do 30 centimetara. Ovaj razmak omogućava svakoj biljci dovoljno prostora za razvoj korena i lišća, a istovremeno stvara gust i bujan izgled cvetnog aranžmana. Ukoliko se sade pojedinačno, kao akcenti u leji, razmak može biti i veći, u zavisnosti od željenog dizajna vrta.
Prilikom postavljanja lukovice u sadnu jamu, važno je okrenuti je na pravu stranu. Špicasti vrh lukovice, odakle će izrasti stablo i listovi, treba da bude okrenut nagore, dok ravna ili blago udubljena strana, gde se nalaze začeci korena, treba da bude okrenuta nadole. Iako će lukovica verovatno naći svoj put ka površini čak i ako se posadi naopako, to će je nepotrebno iscrpeti i usporiti njen razvoj. Nakon postavljanja lukovice, jamu treba pažljivo zatrpati pripremljenom zemljom, lagano je sabiti kako bi se izbegli vazdušni džepovi i na kraju obilno zaliti.
Nakon sadnje, preporučljivo je označiti mesto gde su lukovice posađene. Ovo je posebno važno ako se sade u mešovitim lejama, kako bi se izbeglo njihovo slučajno oštećenje tokom prolećnih radova, pre nego što biljke niknu. Jednostavan drveni štapić, kamen ili trajna etiketa biće dovoljni da podsećaju na lokaciju uspavanih lukovica. Tokom zime, sloj malča (suvo lišće, slama) može pružiti dodatnu zaštitu od niskih temperatura, posebno u oštrijim klimatskim uslovima.
Vegetativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje je najčešći i najjednostavniji način za dobijanje novih biljaka iranskog luka koje će biti identične roditeljskoj biljci. Osnovna metoda vegetativnog razmnožavanja je deljenje lukovica, koje se prirodno dešava u zemlji. Vremenom, matična lukovica stvara manje, bočne lukovice (poznate kao češnjevi ili mladice) koje rastu uz nju. Kada ove mlade lukovice dostignu određenu veličinu, mogu se odvojiti i posaditi kao samostalne biljke. Ovaj proces ne samo da omogućava razmnožavanje, već i podmlađuje starije, preguste busene, čime se održava kvalitet cvetanja.
Najbolje vreme za vađenje i deljenje lukovica je u kasno leto ili ranu jesen, kada biljka završi svoj vegetacioni ciklus i uđe u fazu mirovanja. U ovom periodu, nadzemni delovi su potpuno suvi, a sva energija je uskladištena u lukovici. Pomoću vila ili ašova, pažljivo iskopaj ceo busen, vodeći računa da se lukovice ne oštete. Nakon vađenja, nežno očisti zemlju sa lukovica i rukama razdvoj bočne lukovice od glavne. One bi trebalo da se odvajaju relativno lako; ako je potrebno primeniti silu, bolje ih je ostaviti zajedno još jednu sezonu.
Nakon razdvajanja, odvojene lukovice se mogu odmah posaditi na novu, pripremljenu lokaciju. Sadnju treba obaviti na isti način kao i kod kupovnih lukovica, poštujući preporučenu dubinu i razmak. Ukoliko se razmnožavanje vrši radi skladištenja ili deljenja, lukovice treba prvo prosušiti na senovitom i prozračnom mestu nekoliko dana. Nakon sušenja, čuvaju se u papirnim ili mrežastim vrećama na suvom, tamnom i hladnom mestu (npr. podrum) sve do jesenje sadnje. Važno je povremeno proveravati uskladištene lukovice i ukloniti one koje pokazuju znake truljenja ili buđi.
Treba imati na umu da veličina odvojene lukovice utiče na to kada će ona procvetati. Krupnije bočne lukovice će verovatno cvetati već prve sezone nakon sadnje. Manje lukovice će možda zahtevati jednu ili dve sezone rasta da bi sakupile dovoljno energije i dostigle veličinu potrebnu za cvetanje. Zbog toga, prilikom sadnje, možeš grupisati lukovice slične veličine kako bi dobio ujednačeniji izgled leje. Vegetativno razmnožavanje je pouzdan način da se očuvaju karakteristike sorte i da se postepeno poveća broj ovih prelepih biljaka u vrtu.
Generativno razmnožavanje semenom
Generativno razmnožavanje, odnosno razmnožavanje putem semena, je drugi način za dobijanje novih biljaka iranskog luka. Ovaj metod je znatno sporiji i zahtevniji od vegetativnog razmnožavanja, i često se koristi u oplemenjivanju biljaka za stvaranje novih hibrida. Biljke dobijene iz semena mogu pokazivati varijacije u odnosu na roditeljsku biljku, što može biti interesantno za eksperimentisanje. Seme se formira u cvetnim glavicama nakon što cvetovi precvetaju i budu oprašeni. Da bi se sakupilo seme, potrebno je ostaviti precvetale cvasti na biljci dok se potpuno ne osuše.
Sakupljanje semena se vrši u kasno leto ili ranu jesen, kada čaure u kojima se seme nalazi postanu suve, smeđe i počnu da se otvaraju. Osušene cvetne glavice treba pažljivo odseći, staviti u papirnu kesu i ostaviti na suvom mestu još neko vreme da se potpuno dosuše. Nakon toga, laganim trešenjem ili trljanjem, sitno, crno seme će ispasti iz svojih ležišta. Seme treba očistiti od ostataka čaura i skladištiti u papirnoj koverti na suvom, hladnom i tamnom mestu do setve. Sveže seme ima najbolju klijavost, mada se ona može očuvati i do nekoliko godina pod optimalnim uslovima.
Setva semena iranskog luka može se obaviti direktno u zemlju u jesen ili u kontejnere. Jesenja setva na otvorenom oponaša prirodni ciklus, jer seme zahteva period hladnoće (stratifikaciju) da bi proklijalo na proleće. Alternativno, seme se može sejati u kontejnere i ostaviti napolju tokom zime. Druga opcija je veštačka stratifikacija, gde se seme pomeša sa vlažnim peskom ili vermikulitom, stavi u plastičnu kesu i drži u frižideru 4-6 nedelja pre prolećne setve u zatvorenom prostoru. Seje se plitko, tek toliko da se prekrije tankim slojem zemlje ili peska.
Put od semena do cvetajuće biljke je dug. Nakon klijanja na proleće, iz semena će se razviti veoma male, tanke biljčice koje podsećaju na vlasi trave. Tokom prve godine, one će formirati sićušne lukovice. Biće potrebno nekoliko godina (obično tri do pet, a ponekad i više) da ove lukovice narastu do veličine koja je dovoljna da bi biljka mogla da cveta. Tokom ovog perioda, važno je redovno uklanjati korov i održavati umerenu vlažnost zemljišta. Iako je spor, ovaj metod može biti veoma isplativ za one koji žele da proizvedu veliki broj biljaka.
Problemi prilikom sadnje i razmnožavanja
Iako sadnja i razmnožavanje iranskog luka generalno nisu komplikovani, mogu se javiti određeni problemi koji mogu ugroziti uspeh. Jedan od najčešćih problema je truljenje lukovica, koje je skoro uvek posledica loše drenaže i prekomerne vlage u zemljištu. Sadnja u teškom, glinovitom tlu koje zadržava vodu, posebno tokom zime, predstavlja siguran put ka propadanju lukovica. Zato je ključno posvetiti posebnu pažnju pripremi zemljišta i, ukoliko je potrebno, napraviti povišene leje koje omogućavaju bolje oticanje vode. Takođe, preterano zalivanje nakon sadnje, pre nego što se koren razvije, može doprineti ovom problemu.
Drugi potencijalni problem je sadnja nekvalitetnog ili zaraženog sadnog materijala. Lukovice koje su mekane, imaju tamne mrlje, tragove plesni ili su oštećene, verovatno neće ni niknuti ili će iz njih izrasti slaba i bolesna biljka. Uvek treba birati pouzdane dobavljače i pažljivo pregledati svaku lukovicu pre sadnje. Slično, prilikom deljenja starih busena, treba odbaciti sve lukovice koje izgledaju nezdravo. Sadnja zdravog materijala je osnova za dobijanje zdravih i otpornih biljaka.
Štetočine takođe mogu predstavljati problem. Voluharice i poljski miševi mogu se hraniti posađenim lukovicama tokom zime. Ukoliko u vrtu postoji problem sa ovim glodarima, može se razmotriti sadnja lukovica u specijalnim mrežastim korpama koje se ukopavaju u zemlju. Ove korpe omogućavaju rast korena i stabljike, ali fizički sprečavaju glodare da dođu do lukovice. Neke štetočine, kao što je lukova muva, mogu napasti biljku tokom vegetacije, ali su ređi problem kod ukrasnih lukova u poređenju sa jestivim vrstama.
Neadekvatna dubina ili pogrešna orijentacija lukovice prilikom sadnje su greške koje se lako mogu izbeći, ali mogu imati značajne posledice. Suviše plitko posađene lukovice su izložene mrazu i mehaničkim oštećenjima, dok preduboka sadnja iscrpljuje lukovicu i odlaže nicanje. Sadnja naopako, iako ne uvek fatalna, primorava biljku da troši dragocenu energiju na ispravljanje orijentacije izdanka. Pažljivim praćenjem uputstava o dubini, razmaku i orijentaciji, većina ovih problema se može preduprediti, osiguravajući uspešnu sadnju i buduće uživanje u prelepim cvetovima iranskog luka.
