Orezivanje i podrezivanje predstavljaju fundamentalne tehnike u nezi buvardije, neophodne za održavanje njenog zdravlja, oblikovanje kompaktnog rasta i, što je najvažnije, stimulisanje obilnog cvetanja. Bez redovnog uklanjanja starih i iscrpljenih delova, buvardija može postati izdužena, proređena i neugledna, sa značajno smanjenim brojem cvetova. Pravilno izvedeno orezivanje usmerava energiju biljke ka razvoju novih, snažnih izdanaka koji će nositi cveće, čime se ne samo poboljšava njen estetski izgled, već se i podmlađuje i produžava njen životni vek. Zbog toga je savladavanje veštine orezivanja ključno za svakog ko želi da u potpunosti iskoristi dekorativni potencijal ove prelepe biljke i uživa u njenom raskošnom cvetanju iz godine u godinu.
Osnovni cilj orezivanja buvardije je podsticanje grananja. Ova biljka formira cvetove na vrhovima novih, mladih izdanaka. Stoga, što više novih izdanaka biljka ima, to će biti veći i broj cvetova. Orezivanjem se uklanjaju stariji delovi grana, što signalizira pupoljcima koji se nalaze ispod reza da se aktiviraju i izrastu u nove grane. Time se postiže gušći, kompaktniji i žbunastiji izgled biljke, umesto da ona raste visoko i sa malo grana. Orezivanje takođe poboljšava cirkulaciju vazduha kroz krošnju, što smanjuje rizik od pojave gljivičnih bolesti.
Pored stimulisanja cvetanja i grananja, orezivanje služi i za održavanje željenog oblika i veličine biljke. Ovo je posebno važno kod biljaka koje se gaje u saksijama, gde je prostor ograničen. Redovnim orezivanjem možemo kontrolisati visinu i širinu buvardije, prilagođavajući je prostoru u kojem raste. Takođe, orezivanjem se uklanjaju sve oštećene, bolesne ili suve grane, što predstavlja važnu sanitarnu meru koja doprinosi opštem zdravlju biljke.
Za orezivanje je neophodno koristiti odgovarajući alat. Oštre i čiste makaze za orezivanje ili baštenski nož su obavezni. Tupi alati mogu gnječiti i kidati tkivo biljke, stvarajući neravne rezove koji teže zarastaju i podložniji su infekcijama. Pre i posle upotrebe, alat je potrebno dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje patogena sa jedne biljke na drugu. Uvek pravite čist, kos rez neposredno iznad lisnog čvora ili pupoljka, usmeren ka spolja, kako bi se podstakao rast grane u željenom pravcu.
Redovno i pravilno orezivanje je investicija u budućnost biljke. Iako u trenutku orezivanja uklanjamo deo biljke, dugoročni rezultati su višestruko pozitivni. Zdravija, gušća i obilnije cvetajuća biljka je nagrada za trud uložen u ovu važnu meru nege. Svaki rez treba da bude promišljen i sa jasnim ciljem, bilo da je to oblikovanje, podmlađivanje ili podsticanje cvetanja.
Još članaka na ovu temu
Glavno prolećno orezivanje
Najvažnije orezivanje buvardije obavlja se u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što biljka započne novi, intenzivni ciklus rasta. Idealno vreme je kraj februara ili početak marta, nakon što prođe period zimskog mirovanja. U ovom trenutku, biljka je puna uskladištene energije i spremna da je usmeri u novi rast, a orezivanje će taj rast pravilno usmeriti. Ovo orezivanje se često naziva i „radikalno“ ili orezivanje za podmlađivanje, jer može biti prilično drastično.
Cilj prolećnog orezivanja je da se biljka pripremi za predstojeću sezonu. Sve prošlogodišnje izdanke treba skratiti za polovinu, a kod starijih i zapuštenijih biljaka čak i za dve trećine njihove dužine. Ne treba se plašiti da se oreže previše; buvardija dobro podnosi orezivanje i snažno će odgovoriti novim rastom. Rezove treba praviti iznad zdravih pupoljaka ili lisnih čvorova. Ovim postupkom se uklanjaju iscrpljeni, izduženi delovi biljke koji su rasli tokom prethodne sezone.
Pored skraćivanja svih grana, potrebno je i potpuno ukloniti neke od njih. Odstranite sve grane koje su slabe, tanke, oštećene ili suve. Takođe, uklonite grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje ili se ukrštaju sa drugim granama. Ovo proređivanje otvara krošnju, omogućava bolji prodor svetlosti i vazduha do svih delova biljke i smanjuje konkurenciju među granama. Cilj je da se stvori snažan, dobro raspoređen skelet grana iz kojeg će se razviti novi, cvetonosni izdanci.
Nakon ovako snažnog orezivanja, biljci treba obezbediti optimalne uslove za oporavak i novi rast. To je idealno vreme za presađivanje u svež supstrat, što će joj dati neophodne hranljive materije. Postavite je na svetlo mesto i počnite sa postepenim zalivanjem i prihranom tek kada se pojave prvi znaci novog rasta. Rezultat prolećnog orezivanja biće snažna, kompaktna biljka sa mnoštvom novih izdanaka, što je garancija za obilno cvetanje tokom leta.
Još članaka na ovu temu
Pinciranje i oblikovanje tokom sezone rasta
Pinciranje, poznato i kao zakidanje vrhova, je tehnika finog orezivanja koja se sprovodi tokom vegetacione sezone, od proleća do ranog leta. Cilj pinciranja je da se dodatno podstakne grananje i stvori još gušća i kompaktnija biljka. Ovaj postupak se radi na mladim, tek izraslim izdancima koji su rezultat prolećnog orezivanja. Kada novi izdanak dostigne dužinu od 10 do 15 centimetara i razvije nekoliko pari listova, njegov vrh se jednostavno otkine ili odseče noktima ili malim makazama.
Zakidanjem vršnog pupoljka, u kojem se nalazi hormon auksin koji inhibira rast bočnih pupoljaka, stimuliše se buđenje i rast dva ili više bočnih pupoljaka koji se nalaze neposredno ispod reza. Svaki od ovih pupoljaka će se razviti u novu granu. Kada i te nove grane dostignu određenu dužinu, postupak se može ponoviti. Na ovaj način, od jedne grane se za kratko vreme mogu dobiti dve, pa četiri, i tako dalje, čime se biljka eksponencijalno zgušnjava.
Pinciranje se obično sprovodi dva do tri puta tokom proleća. Sa ovom praksom treba prestati najkasnije do sredine juna. Razlog za to je što biljci treba dati dovoljno vremena da na vrhovima novonastalih grana formira cvetne pupoljke za letnje cvetanje. Ako se sa pinciranjem nastavi predugo u leto, cvetanje će kasniti ili čak izostati te sezone. Prestanak pinciranja je signal za biljku da preusmeri svoju energiju sa vegetativnog rasta na generativni, odnosno na formiranje cvetova.
Ova tehnika je izuzetno efikasna za stvaranje gustih, zaobljenih i bogato cvetajućih buvardija. Iako zahteva malo više pažnje i truda tokom proleća, rezultati su impresivni. Biljka koja je redovno pincirana imaće znatno više cvetova od one koja je ostavljena da raste slobodno. To je jednostavan, ali moćan alat u rukama svakog baštovana za postizanje maksimalnog dekorativnog efekta.
Uklanjanje precvetalih cvetova („Deadheading“)
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato pod engleskim terminom „deadheading“, je jednostavna, ali veoma važna mera nege koja se sprovodi tokom celog perioda cvetanja. Čim cvetovi u jednoj cvasti počnu da venu i gube svoju lepotu, celu cvast treba odseći. Rez se pravi na stabljici cvasti, neposredno iznad prvog para zdravih listova ispod nje. Ovaj postupak ima višestruke koristi za biljku.
Osnovni biološki razlog za uklanjanje precvetalih cvetova je sprečavanje formiranja semena. Prirodni cilj svake biljke nakon cvetanja je da proizvede seme kako bi osigurala produžetak vrste. Proces stvaranja semena troši ogromnu količinu energije i hranljivih materija. Uklanjanjem uvelih cvetova pre nego što započnu formiranje semena, mi „prevarimo“ biljku i njenu energiju preusmeravamo nazad u stvaranje novih cvetnih pupoljaka. Na taj način se značajno produžava period cvetanja i povećava ukupan broj cvetova koje će biljka proizvesti tokom sezone.
Pored fizioloških koristi, „deadheading“ ima i značajan estetski i sanitarni efekat. Biljka sa koje su uklonjeni suvi i neugledni cvetovi izgleda mnogo urednije, svežije i atraktivnije. Precvetali cvetovi, posebno u vlažnim uslovima, mogu postati mesto za razvoj gljivičnih bolesti, kao što je siva plesan. Njihovim redovnim uklanjanjem smanjuje se rizik od pojave i širenja bolesti.
Ovu aktivnost treba pretvoriti u redovnu rutinu tokom letnjih meseci. Prođite pored svojih biljaka svakih nekoliko dana i oštrim makazicama ili jednostavno prstima uklonite sve što je precvetalo. To je brz i lak posao koji ne oduzima mnogo vremena, a donosi ogromne benefite. Biljka će vam uzvratiti kontinuiranim i bujnim cvetanjem, često sve do prvih jesenjih mrazeva.
Jesenje orezivanje i priprema za zimu
Jesenje orezivanje buvardije je manje intenzivno od prolećnog i ima drugačiji cilj. Njegova osnovna svrha je da se biljka pripremi za period mirovanja i da se olakša njeno unošenje u zatvoren prostor radi prezimljavanja. Ovo orezivanje se obavlja pre prvih mrazeva, obično u oktobru, kada se biljka koja je bila napolju unosi unutra. Glavni cilj nije stimulacija novog rasta, već smanjenje ukupne mase biljke.
Prilikom jesenjeg orezivanja, biljku treba skratiti za otprilike jednu trećinu. Uklonite sve predugačke, tanke i iscrpljene grane koje su rasle i cvetale tokom leta. Takođe, ovo je prilika da se uklone svi preostali cvetovi i cvetne drške. Cilj je da se stvori kompaktnija biljka koja će zauzimati manje prostora u zimovalištu i koja će imati manje lišća za održavanje tokom perioda slabog osvetljenja.
Pored skraćivanja, potrebno je ukloniti i sve suve, oštećene ili bolesne listove i grane. Detaljno pregledajte biljku i odstranite sve što ne izgleda zdravo. Ovo je važna sanitarna mera koja smanjuje rizik od prezimljavanja patogena ili štetočina zajedno sa biljkom. Čista i uredna biljka ima veće šanse da uspešno prebrodi zimu.
Neki uzgajivači preferiraju da glavno, radikalno orezivanje obave u jesen, pre unošenja biljke unutra, umesto u proleće. Obe metode imaju svoje prednosti. Jesenje orezivanje smanjuje prostor koji biljka zauzima tokom zime. Sa druge strane, ostavljanje veće mase preko zime može pružiti određenu zaštitu stabljikama. Izbor zavisi od ličnih preferencija i uslova u zimovalištu, ali je važno da se jedno od ta dva jača orezivanja obavi kako bi se biljka podmladila za narednu sezonu.
