Sadnja i razmnožavanje čičoke predstavljaju izuzetno jednostavne procese, što ovu kulturu čini idealnom čak i za početnike u baštovanstvu. Zahvaljujući svojoj neverovatnoj otpornosti i sposobnosti adaptacije, čičoka uspeva na različitim tipovima zemljišta i ne zahteva preteranu brigu da bi dala zadovoljavajući prinos. Osnovni način razmnožavanja je vegetativni, korišćenjem krtola iz prethodne sezone, što garantuje da će nove biljke zadržati sve karakteristike matične biljke. Pravilan odabir sadnog materijala, optimalno vreme sadnje i adekvatna priprema zemljišta ključni su faktori koji će osigurati bujan rast i bogatu žetvu ovih hranljivih krtola.
Uspeh uzgoja čičoke u velikoj meri zavisi od odabira pravog sadnog materijala i njegove pripreme. Za sadnju se koriste zdrave, čvrste i neoštećene krtole, srednje veličine, otprilike kao kokošije jaje. Prevelike krtole se mogu iseći na delove, ali je važno da svaki deo ima najmanje dva do tri „oka“, odnosno pupoljka iz kojih će se razviti nova biljka. Pre sadnje, preporučljivo je ostaviti isečene krtole dan ili dva na promajnom mestu kako bi se na rezu stvorila zaštitna skrama koja sprečava prodor patogena iz zemljišta.
Odabir lokacije za sadnju je takođe od velikog značaja za budući razvoj biljke. Čičoka preferira osunčana mesta, jer svetlost direktno utiče na proces fotosinteze i, posledično, na količinu i kvalitet krtola. Iako može tolerisati i polusenku, prinosi na takvim mestima će biti znatno manji. Treba imati u vidu da čičoka raste veoma visoko i bujno, pa je ne treba saditi na mestima gde će praviti senku drugim, nižim kulturama koje zahtevaju puno sunca. Zbog svoje invazivnosti, preporučuje se sadnja na definisanim parcelama ili u izdvojenim lejama kako bi se sprečilo nekontrolisano širenje.
Sama priprema sadnog materijala pre sadnje nije komplikovana, ali može doprineti boljem i bržem nicanju. Neki baštovani praktikuju „naklijavanje“ krtola, slično kao kod krompira, držeći ih na svetlom i toplom mestu nekoliko nedelja pre sadnje. Ovaj postupak podstiče formiranje kratkih i snažnih klica, što biljkama daje prednost u početnom rastu. Ipak, čičoka je toliko vitalna da će uspešno proklijati i ako se posadi direktno u zemlju bez prethodne pripreme, što je čini izuzetno zahvalnom za uzgoj.
Razmnožavanje čičoke je gotovo isključivo vegetativno, putem krtola, jer je to najjednostavniji i najefikasniji način. Svaka krtola koja ostane u zemlji nakon berbe ima potencijal da izraste u novu, samostalnu biljku naredne godine. Upravo zbog ove osobine, čičoka se smatra invazivnom vrstom i zahteva pažljivo upravljanje kako ne bi preuzela celu baštu. Redovna i temeljna berba je najbolji način kontrole njenog širenja, uz vađenje svih, pa i najmanjih, zaostalih krtola sa parcele.
Vreme sadnje
Odabir optimalnog vremena za sadnju čičoke ključan je faktor koji utiče na dužinu vegetacionog perioda i, posledično, na konačan prinos. Postoje dva glavna perioda za sadnju: jesenji i prolećni. Jesenja sadnja, koja se obavlja od oktobra do prvih jačih mrazeva, ima određene prednosti jer omogućava krtolama da se tokom zime adaptiraju na zemljišne uslove. Biljke posađene u jesen obično niču ranije u proleće, čime dobijaju prednost u rastu u odnosu na korove i koriste zimske zalihe vlage.
Prolećna sadnja je, međutim, češća i sigurnija praksa, posebno u područjima sa veoma oštrim i vlažnim zimama gde postoji rizik od izmrzavanja ili truljenja krtola. Najbolje vreme za prolećnu sadnju je od kraja februara do početka aprila, čim to vremenski uslovi dozvole i kada zemljište više nije smrznuto ili previše vlažno. Sadnjom u ovom periodu izbegava se rizik od zimskih oštećenja, a biljke i dalje imaju dovoljno dug vegetacioni period da razviju bujnu masu i obilan rod krtola pre jeseni.
Pri određivanju tačnog termina sadnje, važno je pratiti stanje zemljišta. Zemljište ne sme biti previše hladno, a idealna temperatura za početak rasta je oko 7-8 stepeni Celzijusa. Takođe, ne bi trebalo da bude previše vlažno ili sabijeno, jer to može otežati nicanje i izazvati truljenje sadnog materijala. Sadnja u optimalno pripremljeno i umereno vlažno zemljište osigurava brz i ujednačen početak rasta, što je preduslov za zdrav i snažan usev.
Bez obzira da li se odlučite za jesenju ili prolećnu sadnju, važno je znati da je čičoka veoma prilagodljiva biljka. Čak i ako se posadi nešto kasnije u proleće, ona će i dalje uspeti da formira prinos, mada će on verovatno biti nešto manji. Fleksibilnost u pogledu vremena sadnje čini je pogodnom kulturom za različite klimatske uslove i omogućava baštovanima da prilagode radove svojim mogućnostima i rasporedu.
Priprema zemljišta
Adekvatna priprema zemljišta je temelj uspešne proizvodnje čičoke, jer direktno utiče na razvoj korenovog sistema i formiranje krtola. Iako čičoka nije preterano zahtevna i može rasti na različitim tipovima zemljišta, najbolje rezultate daje na dubokim, rastresitim i dobro dreniranim zemljištima, blago kisele do neutralne reakcije. Teška, glinovita i zabarena zemljišta treba izbegavati, jer prekomerna vlaga može dovesti do gušenja korena i truljenja krtola, što drastično smanjuje prinos i kvalitet.
Osnovnu obradu zemljišta, koja podrazumeva duboko oranje ili prekopavanje na dubinu od 25 do 30 centimetara, najbolje je obaviti u jesen. Jesenjom obradom poboljšava se vodno-vazdušni režim zemljišta, omogućava se bolje upijanje i zadržavanje zimskih padavina i izmrzavanje korova i štetočina. Tokom osnovne obrade, idealno je u zemljište uneti organsko đubrivo, poput zgorelog stajnjaka ili komposta, u količini od 3-4 kilograma po metru kvadratnom, čime se obezbeđuje zaliha hranljivih materija za narednu vegetacionu sezonu.
Predsetvena priprema se obavlja u proleće, neposredno pre sadnje. Ona uključuje usitnjavanje i poravnavanje površinskog sloja zemljišta freziranjem, tanjiranjem ili ručno, grabuljama. Cilj ove operacije je stvaranje fine, mrvičaste strukture zemljišta u setvenom sloju, što omogućava lakšu sadnju, bolji kontakt krtole sa zemljom i brže i ujednačenije nicanje. Dobro pripremljen setveni sloj takođe olakšava početni razvoj korena i smanjuje konkurenciju od strane korova.
Prilikom pripreme, važno je obratiti pažnju i na plodored. Čičoku ne treba saditi na istoj parceli više godina zaredom, jer to može dovesti do nakupljanja specifičnih bolesti i štetočina, kao i do iscrpljivanja zemljišta. Preporučuje se pauza od najmanje tri do četiri godine pre nego što se čičoka vrati na istu površinu. Dobri predusevi za čičoku su leguminoze (grašak, pasulj) koje obogaćuju zemljište azotom, kao i žitarice koje ostavljaju zemljište čisto od korova.
Tehnika sadnje
Sama tehnika sadnje čičoke je jednostavna i ne razlikuje se mnogo od sadnje krompira. Sadnja se može obavljati ručno, što je uobičajeno u baštama i na manjim posedima, ili mašinski, pomoću sadilica za krompir na većim proizvodnim površinama. Krtole, bilo cele ili isečene na komade sa pupoljcima, polažu se u prethodno pripremljene brazde ili pojedinačne rupe. Važno je da se prilikom polaganja pupoljci (klice) okrenu prema gore, kako bi se olakšao i ubrzao put izdanka ka površini zemlje.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta i vremena sadnje. Na lakšim, peskovitim zemljištima i prilikom jesenje sadnje, krtole se sade nešto dublje, na oko 10 do 15 centimetara, kako bi bile zaštićene od isušivanja i zimskih mrazeva. Na težim, glinovitim zemljištima i u prolećnoj sadnji, dubina treba da bude manja, od 8 do 10 centimetara, kako bi se izbeglo prekomerno zadržavanje vlage i olakšalo nicanje. Preplitka sadnja može dovesti do toga da se krtole nađu na površini i pozelene.
Razmak sadnje je ključan za optimalan razvoj biljaka i postizanje dobrog prinosa, a zavisi od bujnosti sorte i plodnosti zemljišta. Preporučuje se međuredni razmak od 60 do 80 centimetara, što omogućava dovoljno prostora za prolazak radi nege useva, kao što su okopavanje i zagrtanje. Razmak između biljaka u redu bi trebalo da bude od 30 do 50 centimetara. Gušća sadnja može rezultirati većim brojem stabljika, ali i sitnijim krtolama usled veće konkurencije za resurse.
Nakon što se krtole polože u brazde na odgovarajuću dubinu i razmak, potrebno ih je pažljivo zagrnuti zemljom. Zemlja treba da bude rastresita i da dobro prekrije sadni materijal, bez ostavljanja vazdušnih džepova. Nakon sadnje, nije neophodno odmah zalivati, osim ako je zemljište izuzetno suvo. Prve mlade biljke se mogu očekivati za dve do tri nedelje, u zavisnosti od temperature zemljišta i vlažnosti.
Kontrola širenja
Iako je čičoka izuzetno korisna i produktivna biljka, njena velika vitalnost i sposobnost agresivnog širenja mogu predstavljati problem u bašti. Svaka, pa i najmanja krtola ili deo krtole koji ostane u zemljištu nakon berbe, ima potencijal da sledeće godine izraste u novu biljku. Ukoliko se ne kontroliše, čičoka može brzo da se proširi i postane invazivan korov koji je teško iskoreniti, gušeći druge useve i preuzimajući prostor u bašti. Stoga je planiranje kontrole širenja jednako važno kao i sama sadnja.
Najefikasniji način kontrole je temeljna i redovna berba. Prilikom vađenja useva u jesen i tokom zime, potrebno je uložiti napor da se izvade sve krtole iz zemlje. Nakon glavne berbe, preporučljivo je parcelu prekopati ili duboko preorati još jednom kako bi se na površinu izbacile zaostale krtole, koje se onda mogu lako pokupiti. Ovaj postupak značajno smanjuje broj biljaka koje će se pojaviti sledećeg proleća na neželjenim mestima.
Sadnja čičoke unutar fizičkih barijera je još jedna efikasna preventivna mera. To se može postići sadnjom u duboke kontejnere, visoke leje oivičene daskama ili limom ukopanim u zemlju, ili kopanjem rova oko parcele predviđene za čičoku. Barijere moraju biti ukopane najmanje 30 do 40 centimetara u dubinu, jer se stoloni i krtole razvijaju relativno plitko. Na ovaj način, širenje rizoma i krtola je fizički ograničeno na predviđeni prostor.
Ukoliko dođe do neželjenog širenja, mlade biljke koje se pojave na pogrešnim mestima treba redovno uklanjati čim niknu. Uporno plevljenje i okopavanje će iscrpeti energiju zaostalih krtola i vremenom dovesti do njihovog potpunog uništenja. Važno je biti istrajan, jer čičoka ima veliku regenerativnu moć. Korišćenje teških malčeva, poput crne folije ili debelog sloja kartona preko neželjenih površina, takođe može pomoći u gušenju izdanaka sprečavanjem prodora svetlosti.
