Prezimljavanje azaleje

Prezimljavanje je kritičan period u godišnjem ciklusu azaleja, od kojeg direktno zavisi ne samo opstanak biljke, već i njeno cvetanje narednog proleća. Iako mnoge sorte poseduju određeni stepen otpornosti na niske temperature, pravilna priprema za zimu je neophodna kako bi se izbegla oštećenja od mraza, hladnog vetra i zimskog sunca. Proces pripreme se razlikuje u zavisnosti od toga da li se azaleja gaji u bašti ili kao saksijska biljka u zatvorenom prostoru. Razumevanje specifičnih potreba biljke tokom perioda mirovanja omogućava nam da joj pružimo adekvatnu zaštitu i osiguramo da spremno dočeka proleće. Zanemarivanje priprema za zimu može dovesti do izmrzavanja cvetnih pupoljaka, oštećenja grana i lišća, pa čak i do potpunog propadanja biljke.

Priprema azaleja za zimu počinje već u kasno leto i ranu jesen. Jedan od najvažnijih koraka je prestanak prihranjivanja najkasnije do početka avgusta. Kasna prihrana, posebno đubrivima bogatim azotom, podstiče rast novih, mladih izdanaka koji ne bi stigli da sazru i odrvene pre dolaska mrazeva. Ovakvi nežni izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako stradaju tokom zime, što iscrpljuje biljku. Prekidom đubrenja na vreme, signaliziramo biljci da uspori rast i počne sa pripremama za period mirovanja.

Zalivanje tokom jeseni takođe igra ključnu ulogu. Iako se potreba za vodom smanjuje kako temperature padaju, važno je da biljka ne uđe u zimu dehidrirana. Ako je jesen sušna, potrebno je povremeno, ali temeljno zaliti azaleje kako bi se korenov sistem i cela biljka dobro hidrirali pre smrzavanja tla. Ovo je posebno važno za zimzelene sorte, koje i tokom zime gube vodu transpiracijom kroz lišće. Dobro hidrirana biljka je znatno otpornija na oštećenja od mraza.

Uklanjanje opalog lišća i drugih biljnih ostataka iz neposredne blizine biljke je važna sanitarna mera. Na ovaj način se smanjuje rizik od prezimljavanja spora gljivica i jaja štetočina koje bi mogle da napadnu biljku na proleće. Orezivanje se nikako ne preporučuje u jesen, jer rezovi mogu stimulisati rast i predstavljaju otvorena vrata za prodor hladnoće i patogena. Sve neophodno orezivanje treba obaviti odmah nakon cvetanja u proleće ili rano leto.

Zaštita baštenskih azaleja

Zaštita azaleja posađenih u bašti prvenstveno zavisi od otpornosti sorte i jačine zima u datom podneblju. Prvi i najvažniji korak u zaštiti korenovog sistema jeste malčiranje. Nakon što se tlo blago ohladi, ali pre prvih jačih mrazeva, oko osnove biljke treba naneti debeo sloj malča (10-15 cm). Kao malč se mogu koristiti borove iglice, kora drveta, iseckano lišće (posebno hrastovo) ili agro-perlit. Malč deluje kao izolator, štiteći plitak korenov sistem od naglih promena temperature i dubokog smrzavanja tla.

Nadzemni deo biljke, posebno kod mlađih i osetljivijih sorti, takođe može zahtevati zaštitu. Hladan, suv vetar i jako zimsko sunce mogu biti štetniji od samog mraza. Zimsko sunce, posebno u kombinaciji sa smrznutim tlom, može dovesti do isušivanja zimzelenog lišća, jer biljka gubi vodu transpiracijom, a ne može je nadoknaditi iz smrznutog tla. Za zaštitu se mogu koristiti zakloni od agrotekstila, jutanih vreća ili mreža za senčenje, koji se postavljaju oko biljke na drvenu konstrukciju. Važno je da zaštitni materijal ne dodiruje direktno biljku.

U područjima sa obilnim snežnim padavinama, grane azaleja mogu biti oštećene pod težinom snega. Pre prvog snega, može biti korisno labavo povezati grane kanapom kako bi se sprečilo njihovo lomljenje. Nakon obilnih padavina, preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana. Sneg na tlu, međutim, deluje kao odličan prirodni izolator i ne treba ga uklanjati sa zone korena.

Posebnu pažnju treba obratiti na mlade, tek zasađene biljke. U prvoj ili drugoj godini nakon sadnje, azaleje su osetljivije i zahtevaju dodatnu zaštitu, bez obzira na otpornost sorte. Temeljno malčiranje i zaštita nadzemnog dela agrotekstilom su obavezne mere za mlade biljke kako bi se osiguralo njihovo uspešno prezimljavanje i adaptacija na novo stanište. Pravilnom zaštitom u prvim godinama postavljamo temelje za zdravu i otpornu biljku u budućnosti.

Prezimljavanje sobnih azaleja

Sobne azaleje (Rhododendron simsii), koje se najčešće kupuju kao cvetajuće biljke tokom zime, zahtevaju drugačiji pristup prezimljavanju od baštenskih sorti. Nakon što precvetaju, ključno je obezbediti im period mirovanja na nižoj temperaturi kako bi formirale cvetne pupoljke za sledeću sezonu. Držanje biljke na toplom tokom cele godine dovešće do njenog iscrpljivanja i izostanka cvetanja. Idealno mesto za prezimljavanje je svetla, ali hladna prostorija, kao što je zastakljena terasa, negrejani hodnik ili svetli podrum.

Optimalna temperatura za period mirovanja sobnih azaleja kreće se između 7 i 12 stepeni Celzijusa. Ovaj period hladnoće, koji bi trebalo da traje najmanje 6 do 8 nedelja tokom jeseni i rane zime, je neophodan za indukciju cvetanja. Biljci je i tokom ovog perioda potrebna svetlost, pa je treba držati blizu prozora, ali zaštićenu od direktnog sunca. Ukoliko se biljka drži na previše toplom mestu, nastaviće sa vegetativnim rastom i neće formirati cvetne pupoljke.

Tokom perioda mirovanja, zalivanje treba značajno smanjiti. Supstrat treba održavati samo blago vlažnim, dozvoljavajući da se gornji sloj prosuši između dva zalivanja. Prekomerno zalivanje na niskim temperaturama je siguran put do truljenja korena. Prihranjivanje se u potpunosti prekida tokom ovog perioda. Biljka usporava sve svoje životne funkcije i ne zahteva dodatne hranljive materije.

Kada se na biljci pojave nabubreli cvetni pupoljci, obično krajem zime, to je znak da se period mirovanja završava. Tada biljku treba postepeno premeštati na toplije i svetlije mesto, sa temperaturom od oko 18 stepeni Celzijusa, kako bi se podstaklo otvaranje cvetova. Učestalost zalivanja se postepeno povećava, a može se početi i sa blagom prihranom đubrivom za cvetnice. Naglo premeštanje iz hladnog u previše toplo okruženje može izazvati stres i opadanje pupoljaka.

Postupak nakon zime

Kako se zima bliži kraju i temperature počinju da rastu, vreme je da se postepeno uklanja zimska zaštita sa baštenskih azaleja. Zaštitne materijale poput agrotekstila ili jutanih vreća treba ukloniti po oblačnom danu kako bi se izbegao temperaturni šok za biljku koja je provela mesece u zaštićenom okruženju. Naglo izlaganje jakom prolećnom suncu može izazvati opekotine na listovima. Uklanjanje zaštite omogućava bolju cirkulaciju vazduha i priprema biljku za novi ciklus rasta.

Sloj zimskog malča takođe treba pregledati. Deo malča se može pažljivo ukloniti od same osnove stabla kako bi se omogućilo da se zemlja brže zagreje i prosuši. Ostatak malča se može ostaviti na površini, jer će nastaviti da čuva vlagu, sprečava rast korova i održava kiselost zemljišta dok se postepeno raspada. Ovo je takođe idealno vreme da se doda svež sloj malča ako je stari istrulio tokom zime.

Rano proleće je vreme za prvu inspekciju biljke i sanitarno orezivanje. Potrebno je pažljivo pregledati sve grane i ukloniti one koje su oštećene mrazom, suve, polomljene ili pokazuju znake bolesti. Oštećene grane se prepoznaju po smeđoj ili crnoj boji i nedostatku vitalnosti. Orezivanje treba vršiti oštrim i sterilisanim makazama, praveći rez do zdravog, zelenog dela drveta. Ovo orezivanje pomaže biljci da usmeri energiju na zdrav rast.

Nakon što prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, može se započeti sa programom prihrane. Prvo prolećno đubrenje, specijalizovanim đubrivom za acidofilne biljke, daće azaleji neophodan podsticaj za intenzivan rast i obilno cvetanje. Sa porastom temperatura, treba postepeno povećavati i učestalost zalivanja, prilagođavajući se potrebama biljke. Pravilnom negom nakon prezimljavanja, osiguravamo da azaleja uđe u novu sezonu rasta snažna i zdrava.