Svetlost je jedan od fundamentalnih faktora koji diktiraju rast, razvoj i, što je najvažnije, cvetanje azaleja. Kao biljke koje u svom prirodnom staništu najčešće rastu u senci visokog drveća, azaleje su razvile specifične zahteve prema svetlosti. One ne podnose direktno, celodnevno sunce, koje može izazvati ozbiljna oštećenja na njihovim listovima i cvetovima. S druge strane, previše duboka senka će rezultirati slabim rastom i potpunim izostankom cvetanja. Pronalaženje savršenog balansa, odnosno obezbeđivanje prave količine i kvaliteta svetlosti, ključno je za postizanje zdravih, bujnih biljaka sa obiljem cvetova. Pravilan odabir lokacije za sadnju ili pozicioniranje saksije je, stoga, prva i najvažnija odluka u gajenju ovih prelepih biljaka.
Idealni svetlosni uslovi za većinu sorti azaleja podrazumevaju takozvanu „šarenu“ ili filtriranu senku tokom većeg dela dana. Ovakve uslove pruža krošnja visokog drveća, poput borova ili hrastova, čije lišće propušta dovoljno svetlosti za fotosintezu, ali istovremeno štiti azaleje od direktnih i vrelih sunčevih zraka. Ukoliko u bašti ne postoje takvi uslovi, odlična alternativa je pozicija koja dobija nekoliko sati blagog jutarnjeg sunca, a tokom najtoplijeg dela dana, od podneva do kasnog popodneva, ostaje u senci. Istočna ili severoistočna strana kuće je zbog toga često najbolji izbor.
Direktno popodnevno sunce je najveći neprijatelj azaleja. Intenzivno zračenje, posebno tokom letnjih meseci, može dovesti do opekotina na listovima, koje se manifestuju kao smeđe, suve i nekrotične površine. Cvetovi takođe stradaju na jakom suncu – brže venu, gube boju i propadaju. Pored toga, biljke izložene prejakom suncu su pod konstantnim stresom, brže gube vlagu i postaju podložnije napadu štetočina, kao što je crveni pauk. Zbog toga je izuzetno važno izbegavati sadnju na južnim ili zapadnim ekspozicijama bez ikakve zaštite.
Iako vole senku, azaleje neće uspevati u potpunom mraku. Duboka senka, kakvu stvaraju gusti četinari ili severni zidovi zgrada, neće obezbediti dovoljno svetlosne energije za cvetanje. Biljka koja raste u preteranoj senci će možda imati lepo, tamnozeleno lišće, ali će joj grane biti izdužene i tanke, a cvetanje će biti oskudno ili će potpuno izostati. Cvetni pupoljci se formiraju tokom leta i rane jeseni, i za taj proces je neophodna određena količina svetlosti. Stoga je ključ u pronalaženju zlatne sredine između previše sunca i previše senke.
Svetlost za baštenske azaleje
Prilikom planiranja sadnje azaleja u bašti, pažljivo posmatranje kretanja sunca i senke tokom dana je od presudnog značaja. Prošetajte baštom u različito doba dana – ujutru, u podne i popodne – kako biste stekli jasnu sliku o tome koji delovi dobijaju jutarnje sunce, a koji su izloženi jakom popodnevnom zračenju. Mesta ispod drveća sa visokom i prozračnom krošnjom su gotovo uvek dobar izbor. Drveće ne samo da pruža zaštitu od sunca, već i stvara povoljnu mikroklimu sa višom vlažnošću vazduha, a opalo lišće (posebno od hrasta ili bora) prirodno zakiseljava zemljište.
Još članaka na ovu temu
Ako u bašti nemate visoko drveće, razmislite o sadnji azaleja na istočnoj strani kuće ili neke druge strukture. Na ovoj poziciji, biljke će dobijati blago jutarnje sunce koje im je potrebno da bi pokrenule fotosintezu i formirale cvetne pupoljke. Već od podneva, kada sunce postane najjače, biće zaštićene senkom koju pravi objekat. Severna strana takođe može biti pogodna, pod uslovom da je dovoljno otvorena i da dobija reflektovanu svetlost, ali treba izbegavati pozicije koje su u potpunoj senci tokom celog dana.
Različite vrste i sorte azaleja mogu imati blago različite zahteve prema svetlosti. Generalno, listopadne azaleje su nešto tolerantnije na sunce od zimzelenih sorti. Neke hibridne sorte, poput onih iz grupe „Encore“, čak su i selekcionisane da bolje podnose sunce i da cvetaju više puta tokom sezone. Ipak, čak i ove tolerantnije sorte će u vrelim klimatskim uslovima bolje uspevati ako su zaštićene od najjačeg popodnevnog sunca. Pre kupovine, uvek je dobro informisati se o specifičnim potrebama odabrane sorte.
Ukoliko ste već posadili azaleju na mestu koje se ispostavilo kao previše sunčano, postoje načini da se situacija popravi bez presađivanja. Jedna od opcija je sadnja više biljke ili žbuna u blizini, koji će praviti senku azaleji tokom najtoplijeg dela dana. Druga mogućnost je postavljanje privremene ili trajne strukture za senčenje, kao što je pergola ili mreža za senčenje. Održavanje zemljišta konstantno vlažnim i dobro malčiranim takođe može pomoći biljci da se lakše nosi sa stresom od sunca.
Svetlost za sobne azaleje
Sobne azaleje (Rhododendron simsii), koje se obično gaje kao cvetajuće saksijske biljke, takođe imaju specifične zahteve prema svetlosti. Za njih važi isto pravilo kao i za baštenske – vole puno svetlosti, ali ne i direktno sunce. Idealna pozicija u stanu je blizu prozora koji je okrenut ka istoku, gde će biljka dobijati nekoliko sati nežnog jutarnjeg sunca. Severni prozor takođe može biti dobar izbor, jer pruža konstantnu, ali ne previše jaku svetlost tokom celog dana.
Još članaka na ovu temu
Prozore okrenute ka jugu ili zapadu treba izbegavati, osim ako nisu zaštićeni tankom zavesom, roletnom ili nekom drugom biljkom koja će filtrirati direktne sunčeve zrake. Direktno sunce koje prolazi kroz staklo može biti izuzetno jako i brzo izazvati opekotine na listovima i cvetovima sobne azaleje. Simptomi prekomerne svetlosti su isti kao i kod baštenskih – smeđe fleke na lišću, uvelo cveće i generalno umoran izgled biljke.
Tokom zime, kada je intenzitet svetlosti prirodno slabiji, sobnu azaleju treba premestiti na najsvetlije moguće mesto u kući, ali i dalje vodeći računa o direktnom suncu. U ovom periodu, biljka se često nalazi u fazi cvetanja ili formiranja pupoljaka, pa joj je adekvatna svetlost neophodna. Nedostatak svetlosti tokom zime može dovesti do opadanja pupoljaka pre otvaranja, slabog i bledog cveća i opšteg slabljenja biljke. Ukoliko je prirodna svetlost nedovoljna, može se koristiti i veštačko osvetljenje pomoću sijalica za rast biljaka.
Nakon što opasnost od mrazeva prođe, sobnu azaleju je korisno izneti napolje tokom proleća i leta. Treba je smestiti na senovito i zaštićeno mesto u bašti ili na terasi, na primer ispod drveta ili na severnoj strani. Boravak na otvorenom, sa dobrom cirkulacijom vazduha i prirodnom svetlošću, veoma prija biljci i podstiče njen zdrav rast. Pre prvih jesenjih mrazeva, biljku treba uneti nazad u kuću, postepeno je privikavajući na uslove u zatvorenom prostoru.
Prilagođavanje i znaci problema
Azaleje su biljke koje nam jasno pokazuju da li su zadovoljne količinom svetlosti koju dobijaju. Pažljivim posmatranjem možemo na vreme uočiti znake problema i reagovati. Ako biljka raste na previše sunčanom mestu, njeni listovi mogu postati žućkasti ili čak crvenkasti. Ivice listova mogu postati smeđe i suve, a na površini se mogu pojaviti opekotine. Cvetanje može biti obilno, ali cvetovi traju veoma kratko i brzo blede.
S druge strane, biljka koja ne dobija dovoljno svetlosti imaće drugačije simptome. Listovi će biti tamnozeleni, ali će biljka izgledati retko i izduženo, sa velikim razmakom između listova na granama. Ovo je pojava poznata kao etiolacija, gde biljka „pruža“ svoje grane u potrazi za svetlošću. Najsigurniji znak nedovoljne svetlosti je slabo ili potpuno izostalo cvetanje. Iako biljka može izgledati zdravo, ona jednostavno nema dovoljno energije da formira cvetne pupoljke.
Ponekad je potrebno vreme da se azaleja prilagodi novim svetlosnim uslovima, na primer, nakon kupovine i donošenja kući, ili nakon presađivanja u bašti. Tokom ovog perioda adaptacije, normalno je da biljka odbaci nekoliko listova. Važno je obezbediti joj optimalne uslove i ne praviti nagle promene. Ako presađujete azaleju sa senovitog na sunčanije mesto (ili obrnuto), pokušajte to da uradite postepeno, ako je moguće, kako biste smanjili stres.
Ukoliko primetite da vaša azaleja ne napreduje, prva stvar koju treba preispitati je upravo lokacija i količina svetlosti koju dobija. Često je samo premeštanje biljke na adekvatnije mesto dovoljno da se reši problem. U bašti, ovo može značiti presađivanje, što je najbolje uraditi u jesen ili rano proleće. Kod saksijskih biljaka, rešenje je mnogo jednostavnije – samo pronađite bolju poziciju u kući ili na terasi. Pravilno osvetljenje je osnova od koje zavise svi ostali aspekti nege.
