Kada se govori o orezivanju ljutog žednjaka, važi pravilo „manje je više“. Ova niska, puzajuća biljka prirodno održava urednu i kompaktnu formu, te joj uglavnom nije potrebno klasično orezivanje kakvo zahtevaju žbunovi ili drveće. Intervencije makazama su retke i obično imaju specifičan cilj, kao što je uklanjanje precvetalih delova, podmlađivanje starijih biljaka ili kontrola njegovog širenja. Razumevanje kada i zašto orezivati pomoći će ti da održiš svoj tepih od žednjaka zdravim, gustim i vizuelno privlačnim, bez nepotrebnog rada.
Minimalistički pristup orezivanju
Ljuti žednjak je biljka koja po svojoj prirodi ne zahteva redovno orezivanje da bi bila zdrava i lepa. Njegov nizak, gust rast je genetski predodređen i najbolje se ispoljava u uslovima punog sunca. Za razliku od mnogih drugih biljaka pokrivača tla koje mogu postati neuredne i zahtevaju skraćivanje, ljuti žednjak sam po sebi formira uredan i zbijen pokrivač. Zbog toga, većinu vremena, najbolje što možeš uraditi je da ga jednostavno pustiš da raste.
Glavni razlog za orezivanje nije stimulacija rasta ili oblikovanje, već održavanje i higijena. Povremeno se mogu pojaviti suvi, oštećeni ili bolesni delovi, posebno nakon zime ili usled mehaničkih oštećenja. Uklanjanje ovih delova je korisno jer sprečava potencijalno širenje bolesti i poboljšava opšti izgled biljke. Ovo se može uraditi u bilo koje doba godine, jednostavno otkidanjem ili odsecanjem problematičnih delova.
Orezivanje u cilju oblikovanja gotovo da nije ni potrebno. Ako želiš da ograničiš širenje biljke, mnogo je efikasnije to raditi fizičkim barijerama ili čupanjem izdanaka sa ivica, nego pokušajem da se cela površina „šiša“. Šišanje može narušiti prirodnu teksturu i izgled biljke. Stoga, pristup orezivanju treba da bude reaktivan, a ne proaktivan; interveniši samo kada za to postoji jasan i opravdan razlog.
U suštini, ljuti žednjak je idealna biljka za baštovane koji ne vole da provode mnogo vremena sa makazama u rukama. Njegova samoodrživa priroda je jedna od njegovih najvećih vrlina. Prihvati ovaj minimalistički pristup i dozvoli biljci da pokaže svoju prirodnu lepotu, intervenišući samo onda kada je to zaista neophodno.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetalih delova
Jedan od najčešćih razloga za orezivanje ljutog žednjaka je uklanjanje cvetnih stabljika nakon što cvetanje prođe. Ovaj proces, poznat i kao „deadheading“, ima nekoliko potencijalnih koristi, iako nije strogo neophodan za zdravlje biljke. Nakon što jarko žuti cvetovi precvetaju, oni se osuše i ostavljaju za sobom smeđe, neugledne cvetne drške koje mogu narušiti inače uredan zeleni izgled tepiha.
Uklanjanjem ovih precvetalih delova, biljka trenutno dobija čistiji i svežiji izgled. Ovaj postupak je čisto estetske prirode i zavisi od tvojih ličnih preferencija. Ako ti ne smeta izgled osušenih cvetova, možeš ih slobodno ostaviti, jer će se oni vremenom sami raspasti i nestati. Međutim, ako težiš savršeno urednom izgledu, uklanjanje je dobra ideja.
Druga korist od uklanjanja cvetova je sprečavanje formiranja semena. Proizvodnja semena troši značajnu količinu energije biljke. Uklanjanjem cvetova pre nego što seme sazri, ta energija se preusmerava na vegetativni rast – jačanje korena i stvaranje novih izdanaka. To može rezultirati gušćim i jačim rastom u ostatku sezone. Takođe, sprečava se i samosejanje, što je korisno ako želiš da strogo kontrolišeš gde biljka raste.
Uklanjanje precvetalih delova je jednostavno. Na manjim površinama, možeš ih jednostavno otkinuti prstima. Na većim površinama, možeš koristiti makaze za travu ili trimer postavljen na najvišu visinu. Važno je odseći samo cvetne drške, trudeći se da što manje oštetiš zelene listove ispod njih. Ovaj posao je najbolje obaviti odmah nakon što cvetanje završi, obično sredinom leta.
Još članaka na ovu temu
Podmlađivanje i kontrola rasta
Vremenom, nakon nekoliko godina rasta, centralni delovi starijih busena ljutog žednjaka mogu postati drvenasti, proređeni i manje atraktivni. Ovo je prirodan proces starenja. Orezivanje u ovom slučaju može biti deo procesa podmlađivanja. Drastičnije skraćivanje starih delova može podstaći rast novih, svežih izdanaka iz osnove biljke.
Najefikasniji metod podmlađivanja je, međutim, deljenje bokora, koje se često kombinuje sa orezivanjem. U proleće, izvadi ceo proređeni busen, odseci sve stare i izdužene delove, a zdrave i mlade delove sa ivica ponovo posadi. Ovaj postupak ne samo da podmlađuje biljku, već ti pruža i nove sadnice za širenje zasada.
Orezivanje se takođe koristi za kontrolu rasta i širenja. Kao što je pomenuto, ljuti žednjak može biti prilično ekspanzivan. Ako počne da prelazi na staze, guši druge biljke ili se širi izvan predviđenog prostora, potrebno je intervenisati. Oštrim nožem, ašovom ili makazama jednostavno odseci ivice „tepiha“ kako bi ga vratio u željene granice.
Ovo orezivanje ivica je najbolje raditi jednom ili dva puta godišnje, obično u proleće ili nakon cvetanja. Biljka ovo odlično podnosi i brzo će se oporaviti, formirajući gustu i definisanu ivicu. Odsečeni delovi ne moraju da se bacaju; oni su savršen materijal za razmnožavanje i stvaranje novih biljaka.
Vreme i tehnika orezivanja
Izbor pravog vremena za orezivanje zavisi od cilja koji želiš postići. Za opšte čišćenje i uklanjanje oštećenih delova, možeš to raditi bilo kada tokom godine. Međutim, za veće intervencije, kao što je uklanjanje precvetalih cvetova ili kontrola rasta, postoje optimalni periodi.
Uklanjanje precvetalih delova, kao što je navedeno, radi se odmah nakon završetka cvetanja, što je obično sredinom leta. Orezivanje radi kontrole širenja i oblikovanja ivica najefikasnije je u proleće, pre početka intenzivnog rasta, ili odmah nakon cvetanja. Izbegavaj jače orezivanje u kasnu jesen, jer to može podstaći novi rast koji neće stići da sazri pre zime.
Tehnika orezivanja je jednostavna. Za pojedinačne, suve grančice, koristi male, oštre makaze ili ih jednostavno otkinuti prstima. Za „šišanje“ precvetalih cvetova na većoj površini, makaze za živu ogradu ili trimer su dobar izbor. Uvek se trudi da alati budu čisti i oštri kako bi se napravili čisti rezovi i smanjio rizik od prenošenja bolesti.
Prilikom orezivanja ivica, možeš koristiti ašov sa ravnom oštricom da bi dobio pravu i čistu liniju. Jednostavno zabodi ašov u zemlju duž željene ivice i odseci višak. Ovo je brz i efikasan način da se održi uredan izgled granica između žednjaka i travnjaka ili staze.
Korišćenje odsečenih delova za razmnožavanje
Jedna od fantastičnih stvari kod orezivanja ljutog žednjaka je ta što praktično nijedan odsečeni deo ne mora biti bačen. Skoro svaki komadić stabljike, čak i bez korena, ima sposobnost da se ukoreni i stvori novu biljku. Ovo čini orezivanje ne samo merom održavanja, već i primarnim načinom za besplatno razmnožavanje.
Kada orezuješ ivice da bi kontrolisao širenje, sakupi sve zdrave, odsečene delove. Ove reznice možeš odmah posaditi na drugo mesto gde želiš da pokriješ tlo. Jednostavno ih položi na pripremljenu, blago vlažnu zemlju i lagano pritisni. Ubrzo će pustiti korenje iz nodusa na stabljici i započeti novi rast.
Čak i sitni delovi koji nastanu prilikom „šišanja“ precvetalih delova mogu se iskoristiti. Prosto ih raspi po površini gde želiš nove biljke. Ovo je tehnika koja se često koristi za ozelenjavanje krovova; reznice se jednostavno rasipaju po supstratu, zaliju, i priroda uradi ostalo. Naravno, što je reznica veća i zdravija, veće su šanse za uspeh.
Ova neverovatna sposobnost regeneracije znači da svaki put kada „sređuješ“ svoj zasad ljutog žednjaka, zapravo proizvodiš materijal za stvaranje novih. To je ekonomičan i održiv način da proširiš zelenilo u svom vrtu, popuniš praznine ili čak podeliš biljke sa prijateljima i komšijama. Svaki rez je prilika za novi život.
