Iako je cvet strasti relativno otporna biljka, kao i svako živo biće, podložan je napadu određenih bolesti i štetočina. Ovi problemi mogu značajno narušiti estetski izgled biljke, usporiti njen rast, smanjiti cvetanje, a u težim slučajevima čak i ugroziti njen opstanak. Ključ uspešne zaštite leži u prevenciji i ranom prepoznavanju simptoma. Zdrava, snažna i dobro negovana biljka, koja raste u optimalnim uslovima, ima znatno jači imunitet i manja je verovatnoća da će biti napadnuta. Redovan pregled biljke omogućava da se problem uoči u početnoj fazi, kada ga je mnogo lakše i efikasnije rešiti. U ovom vodiču, detaljno ćemo se baviti najčešćim bolestima i štetočinama koje napadaju pasifloru, kako ih prepoznati i koje mere preduzeti za njihovo suzbijanje.
Prevencija je uvek bolji i lakši put od lečenja. Osnovne preventivne mere uključuju obezbeđivanje uslova koji jačaju biljku i istovremeno ne pogoduju razvoju patogena i štetočina. To pre svega znači osiguravanje dobre cirkulacije vazduha oko biljke, što se postiže pravilnim rasporedom biljaka i adekvatnim orezivanjem. Izbegavanje kvašenja lišća prilikom zalivanja, posebno u večernjim satima, značajno smanjuje rizik od pojave gljivičnih oboljenja. Korišćenje sterilnog supstrata i čistih saksija prilikom sadnje sprečava unošenje patogena iz zemljišta.
Redovan vizuelni pregled biljke je najvažnija preventivna mera. Barem jednom nedeljno, detaljno pregledajte celu biljku, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova, mlade izdanke i pazuhe listova, jer se tu štetočine najčešće kriju. Potražite bilo kakve promene u boji ili obliku listova, prisustvo lepljivih naslaga, paučine, sitnih insekata ili bilo čega što odstupa od normalnog izgleda. Što ranije primetite problem, to će intervencija biti jednostavnija i uspešnija.
Kada se problem ipak pojavi, važno je pravilno identifikovati uzročnika kako bi se primenile odgovarajuće mere. Nije svaka promena na listu znak bolesti; ponekad se radi o fiziološkim poremećajima uzrokovanim nepravilnom negom. Pre nego što posegnete za hemijskim sredstvima, uvek prvo pokušajte sa mehaničkim uklanjanjem i primenom blažih, ekološki prihvatljivih preparata. Hemijski pesticidi i fungicidi bi trebalo da budu poslednja opcija, rezervisana za teške slučajeve, jer mogu biti štetni za korisne insekte i okolinu.
Najčešće štetočine
Jedna od najčešćih štetočina koje napadaju pasifloru, posebno u uslovima suvog sobnog vazduha, jeste crveni pauk (Tetranychus urticae). Ovi sićušni pauci, jedva vidljivi golim okom, hrane se sisanjem biljnih sokova, uglavnom sa naličja listova. Prvi simptomi su sitne, žućkaste tačkice na licu lista. Sa umnožavanjem štetočine, lišće postaje bledo, gubi sjaj i na kraju se suši i opada. U kasnijoj fazi, između listova i stabljika može se primetiti fina, gusta paučina. Crveni pauk se suzbija povećanjem vlažnosti vazduha (čestim orošavanjem) i primenom akaricida, preparata namenjenih suzbijanju grinja.
Biljne vaši (Aphididae) su takođe česti „gosti“ na pasiflori, posebno na mladim, sočnim vrhovima izdanaka i cvetnim pupoljcima. One se hrane sisanjem sokova, što dovodi do deformacije i slabljenja napadnutih delova. Pored direktne štete, biljne vaši izlučuju slatku, lepljivu tečnost poznatu kao „medna rosa“, na kojoj se razvija crna gljivica čađavica, dodatno narušavajući izgled i smanjujući fotosintezu. Kod manjeg napada, mogu se ukloniti jakim mlazom vode ili brisanjem. Kod jačeg napada, efikasni su insekticidi na bazi piretrina ili ulja nima.
Štitaste vaši (Coccoidea) su insekti koji se pričvrste za stabljike i listove, gde su zaštićeni voštanim štitom. Kao i biljne vaši, hrane se sisanjem sokova i izlučuju mednu rosu. Teško ih je suzbiti kontaktnim insekticidima zbog štita koji ih štiti. Kod manjeg napada, mogu se mehanički skidati štapićem za uši natopljenim u alkohol. Kod jačeg napada, potrebno je koristiti sistemične insekticide, koji ulaze u biljni sok i tako truju štetočine iznutra.
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je još jedan čest napasnik, posebno u staklenicima i zatvorenim prostorima. Ovi sitni, beli insekti se dižu u oblacima kada se biljka protrese. I odrasli insekti i njihove larve sišu biljne sokove, izazivajući slabljenje biljke i pojavu medne rose. Suzbijanje je otežano jer su insekti veoma pokretni. Pomaže postavljanje žutih lepljivih ploča koje privlače i hvataju odrasle jedinke. Za suzbijanje larvi i odraslih insekata mogu se koristiti odgovarajući insekticidi.
Gljivične bolesti
Pegavost lišća je opšti naziv za grupu bolesti uzrokovanih različitim vrstama gljivica, koje se manifestuju pojavom pega na listovima. Pege mogu biti različitih boja (smeđe, crne, žute) i oblika, često sa tamnijim ivicama. U uslovima visoke vlažnosti, pege se šire i spajaju, što dovodi do sušenja i prevremenog opadanja lišća. Prevencija je ključna: izbegavajte kvašenje lišća i obezbedite dobru cirkulaciju vazduha. Sve zaražene listove treba odmah ukloniti i uništiti. U slučaju jačeg napada, biljku treba tretirati nekim od fungicida širokog spektra.
Pepelnica je lako prepoznatljiva bolest koju karakteriše pojava bele, praškaste prevlake na listovima, stabljikama i cvetovima, koja izgleda kao da je biljka posuta brašnom. Ovoj bolesti pogoduju topli, suvi dani i prohladne, vlažne noći. Gljivica crpi hranljive materije iz biljke, što dovodi do žućenja, sušenja i deformacije napadnutih delova. Kao i kod drugih gljivičnih bolesti, prevencija uključuje dobru cirkulaciju vazduha i izbegavanje preteranog đubrenja azotom, jer bujno, nežno tkivo lakše oboleva. Zaražene delove treba ukloniti, a biljku tretirati fungicidom na bazi sumpora ili drugim specifičnim preparatima.
Trulež korena i stabljike je najopasnija bolest koja može zadesiti pasifloru, a najčešće je uzrokovana prekomernim zalivanjem i lošom drenažom supstrata. Gljivice iz rodova kao što su Phytophthora, Pythium ili Fusarium napadaju korenov sistem u uslovima nedostatka kiseonika. Simptomi na nadzemnom delu su venuće, žućenje i opadanje lišća, iako je zemlja vlažna. Koren postaje mekan, taman i gnjio. Kada se bolest primeti, često je već kasno. Jedina šansa za spasavanje biljke je vađenje iz saksije, uklanjanje svih trulih delova korena, tretiranje preostalog korena fungicidom i sadnja u potpuno nov, sterilan i dobro dreniran supstrat.
Botritis ili siva plesan (Botrytis cinerea) je još jedna česta gljivična bolest koja napada pasifloru, posebno u prohladnim i vlažnim uslovima. Najčešće napada cvetove, pupoljke i oštećene delove biljke. Prepoznaje se po pojavi vodenastih pega koje se brzo šire i prekrivaju gustom, sivom, plesnivom navlakom. Prevencija je najvažnija: uklanjajte precvetale cvetove i oštećene delove, obezbedite dobru ventilaciju i izbegavajte preveliku vlažnost. U slučaju pojave, zaražene delove treba odmah ukloniti i biljku tretirati odgovarajućim botriticidom.
Virusne bolesti
Virusne bolesti kod biljaka su ozbiljan problem jer za njih ne postoji efikasan lek. Jednom kada je biljka zaražena, virus ostaje u njoj doživotno. Virusi se najčešće prenose putem štetočina koje sišu biljne sokove, kao što su biljne vaši, ili putem zaraženog alata za orezivanje. Zbog toga je kontrola štetočina i redovna dezinfekcija alata od presudnog značaja u prevenciji virusnih infekcija. Najpoznatiji virus koji napada pasifloru je Virus mozaika pasiflore (Passion fruit woodiness virus – PWV).
Simptomi virusnih infekcija mogu biti veoma raznoliki. Najčešće se javljaju u vidu mozaičnih šara na listovima, odnosno smenjivanja svetlozelenih i tamnozelenih površina. Mogu se javiti i deformacije listova i cvetova, zaostajanje u rastu, kržljavost biljke i smanjena vitalnost. Plodovi, ukoliko se formiraju, mogu biti deformisani, tvrdi i drvenasti, po čemu je virus i dobio ime („woodiness“ – drvenastost). Simptomi mogu biti jače ili slabije izraženi u zavisnosti od soja virusa, uslova okoline i otpornosti same biljke.
Dijagnostikovanje virusne bolesti je često teško bez laboratorijske analize. Ukoliko sumnjate da je vaša biljka zaražena virusom, nažalost, najbolje rešenje je njeno uklanjanje i uništavanje kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze na druge, zdrave biljke. Nikada nemojte uzimati reznice za razmnožavanje sa biljke za koju sumnjate da je zaražena virusom, jer će i nove biljke biti zaražene.
Prevencija je jedina efikasna mera borbe protiv virusa. To podrazumeva kupovinu zdravog, sertifikovanog sadnog materijala iz pouzdanih izvora. Redovno suzbijajte insekte vektore, pre svega biljne vaši. Prilikom orezivanja, obavezno sterilišite makaze alkoholom ili rastvorom varikine prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu. Iako su virusne bolesti relativno retke kod amaterskog gajenja, važno je biti svestan opasnosti i preduzeti sve mere predostrožnosti.
Fiziološki poremećaji
Fiziološki poremećaji nisu zarazne bolesti uzrokovane patogenima, već su reakcija biljke na neodgovarajuće uslove gajenja ili stres. Često se njihovi simptomi mogu pomešati sa simptomima bolesti. Jedan od najčešćih problema je opadanje cvetnih pupoljaka. Do ovoga može doći usled različitih stresnih faktora: nagle promene temperature, nedostatka vode, nedovoljne vlažnosti vazduha, nedostatka svetlosti ili hranljivih materija. Da bi se problem rešio, potrebno je identifikovati i korigovati uzrok stresa, odnosno obezbediti biljci stabilne i optimalne uslove.
Žućenje lišća (hloroza) je još jedan čest simptom koji može imati više uzroka. Kao što je već pomenuto, može biti posledica prekomernog ili nedovoljnog zalivanja, nedostatka hranljivih materija (posebno azota ili gvožđa), ali i prirodnog starenja donjih listova. Važno je pažljivo analizirati sve faktore – vlažnost zemlje, režim prihrane, starost lišća – kako bi se postavio pravi „dijagnoza“. Promena mesta, na primer, premeštanje biljke sa svetlog na tamnije mesto, takođe može izazvati stres i opadanje lišća.
Opekotine od sunca se javljaju kao bele, žute ili smeđe mrlje na listovima koji su izloženi prejakom, direktnom sunčevom svetlu, posebno ako biljka nije postepeno naviknuta na njega. Ovo se često dešava kada se biljka koja je zimovala u zatvorenom naglo iznese na jako prolećno sunce. Da bi se ovo izbeglo, biljku treba postepeno prilagođavati spoljnim uslovima, držeći je prvih nekoliko dana u senci i postepeno je izlažući suncu. Oštećeni listovi se neće oporaviti, ali će biljka stvoriti nove koji su prilagođeni jačem svetlu.
Izostanak cvetanja je više frustracija nego poremećaj, ali je direktna posledica neodgovarajućih uslova. Najčešći razlozi su nedostatak svetlosti, prekomerno đubrenje azotom, prevelika saksija ili to što je biljka još uvek premlada da bi cvetala. Rešavanje ovog problema zahteva strpljenje i sistematsku proveru svih mogućih uzroka. Obezbeđivanje najmanje šest sati direktnog sunca i korišćenje đubriva za cvetnice su ključni koraci ka podsticanju cvetanja vaše pasiflore.
Prirodne i biološke metode zaštite
Pre posezanja za sintetičkim pesticidima, uvek vredi isprobati prirodne i biološke metode zaštite, koje su bezbednije za okolinu, korisne insekte i ljude. Mehaničko uklanjanje je prva linija odbrane. Štetočine poput biljnih vaši ili gusenica mogu se jednostavno isprati jakim mlazom vode ili pokupiti rukom. Štitaste vaši se mogu skidati štapićem natopljenim u alkohol. Uklanjanje i uništavanje jako zaraženih listova ili delova biljke takođe sprečava dalje širenje problema.
Upotreba biljnih preparata je popularan metod u organskom baštovanstvu. Preparat od koprive, dobijen potapanjem sveže koprive u vodi, deluje kao insekticid i folijarno đubrivo. Rastvor sapunice (napravljen od blagog, prirodnog sapuna bez aditiva) efikasan je protiv mekotelesnih insekata kao što su biljne vaši. Ulje nima, dobijeno iz drveta nima, ima širok spektar delovanja – deluje kao insekticid, fungicid i repelent, a relativno je bezbedno za korisne insekte. Važno je primenjivati ove preparate u večernjim satima kako bi se izbegle opekotine na lišću.
Biološka kontrola podrazumeva korišćenje prirodnih neprijatelja štetočina. Bubamare i njihove larve su, na primer, proždrljivi predatori biljnih vaši. Mreže protiv insekata mogu fizički sprečiti štetočine da dođu do biljke, što je posebno korisno kod gajenja na otvorenom. Privlačenje korisnih insekata u baštu sadnjom cveća bogatog nektarom, kao što su neven ili mirođija, takođe pomaže u održavanju prirodne ravnoteže.
Održavanje biodiverziteta i zdravlja ekosistema u vašoj bašti ili na terasi je najbolja dugoročna strategija za zaštitu biljaka. Zdravo zemljište bogato organskom materijom daje snažne biljke koje su otpornije na napade. Izbegavanje nepotrebne upotrebe hemije čuva populacije korisnih organizama koji vam pomažu u borbi protiv štetočina. Integrisanim pristupom, koji kombinuje prevenciju, redovan nadzor i primenu ekološki prihvatljivih mera, možete održati vašu pasifloru zdravom i lepom na održiv način.
