Pravilno orezivanje, odnosno uklanjanje precvetalih delova i suvog lišća, predstavlja važan, iako često pogrešno shvaćen, deo nege Kluzijeve lale. Za razliku od mnogih drugih baštenskih biljaka, lale ne zahtevaju klasično orezivanje u smislu oblikovanja ili podsticanja grananja. Umesto toga, „orezivanje“ se kod lala svodi na dva ključna postupka: uklanjanje precvetalih cvetova (dekaptacija) i uklanjanje osušenog lišća na kraju vegetacione sezone. Pravilno izvođenje ovih radnji u pravo vreme ima presudan uticaj na zdravlje i dugovečnost lukovice, kao i na njenu sposobnost da obilno cveta u narednim godinama. Mnoge greške u gajenju lala proizilaze upravo iz nerazumevanja zašto i kada se ovi postupci sprovode.
Osnovni cilj nege nakon cvetanja je da se sva energija biljke preusmeri na „punjenje“ lukovice za sledeću sezonu. Formiranje semena je energetski veoma zahtevan proces za biljku. Uklanjanjem precvetalog cveta pre nego što se formira semenska čaura, sprečavamo bespotrebno trošenje te dragocene energije. Ta energija se zatim preusmerava i skladišti u lukovici u vidu hranljivih materija, što rezultira snažnijom lukovicom i lepšim cvetom narednog proleća.
Druga, i možda najvažnija, stavka tiče se lišća. Listovi su fabrike hrane za biljku. Kroz proces fotosinteze, oni stvaraju šećere koji se transportuju i skladište u lukovici. Prerano uklanjanje zelenog lišća, bilo zbog estetike ili nestrpljenja, jedna je od najčešćih i najštetnijih grešaka. Time se biljka lišava mogućnosti da stvori neophodne rezerve, što direktno dovodi do slabljenja lukovice i izostanka cvetanja u budućnosti. Razumevanje ove fiziološke osnove je ključ za pravilno postupanje.
Dakle, pristup orezivanju lala je minimalistički i svodi se na pravovremeno uklanjanje samo onih delova koji su završili svoju funkciju. Ovaj proces nije samo tehničke prirode, već predstavlja i važan deo baštovanske prakse koji doprinosi održavanju zdravlja biljaka i urednosti cvetnih leja. Pravilnim postupanjem osiguravamo dugoročni uspeh i ponovni užitak u cvetovima ove jedinstvene lale svake godine.
Uklanjanje precvetalih cvetova (dekaptacija)
Uklanjanje precvetalih cvetova, stručno nazvano dekaptacija, prvi je i najvažniji korak u nezi Kluzijeve lale nakon što završi sa cvetanjem. Ovaj postupak se sprovodi čim latice počnu da venu i otpadaju, a pre nego što se na mestu cveta počne razvijati zelena semenska čaura. Cilj dekaptacije je, kao što je već navedeno, sprečavanje formiranja semena. Proizvodnja semena crpi ogromnu količinu energije iz biljke, energiju koja bi inače bila uskladištena u lukovici za narednu sezonu rasta.
Još članaka na ovu temu
Postupak je veoma jednostavan. Precvetali cvet se može otkinuti prstima ili odseći oštrim makazama. Važno je ukloniti samo cvetnu glavicu i eventualno mali deo cvetne drške neposredno ispod nje. Ostatak cvetne stabljike, kao i svi listovi, moraju ostati netaknuti. Oni su ključni za dalji proces fotosinteze i ishranu lukovice. Uklanjanjem samo cveta, osiguravamo da se sav trud biljke usmeri ka onome što je za baštovana najvažnije – jačanju lukovice.
Pored energetske koristi, dekaptacija ima i estetsku i fitosanitarnu ulogu. Uklanjanjem uvelih cvetova, cvetna leja izgleda urednije i lepše. Takođe, na uvelim i trulim laticama se mogu razviti gljivice, poput uzročnika sive plesni (Botrytis), koje se zatim mogu proširiti na ostatak biljke. Pravovremenim uklanjanjem precvetalih delova smanjuje se rizik od pojave i širenja bolesti.
Ovaj postupak je posebno važan za mlade lukovice ili za sorte koje želimo da sačuvamo i razmnožimo. Kod botaničkih vrsta kao što je Kluzijeva lala, koje se mogu širiti i semenom, baštovan mora odlučiti da li želi da podstakne jačanje postojećih lukovica ili da dozvoli formiranje semena radi potencijalnog stvaranja novih biljaka. Za većinu baštovana, koji žele sigurno i obilno cvetanje svake godine, dekaptacija je preporučena i nezaobilazna praksa.
Zašto ne treba seći listove
Nakon cvetanja, listovi Kluzijeve lale preuzimaju glavnu ulogu. Iako cvet više nije tu, biljka je i dalje veoma aktivna. U periodu od završetka cvetanja pa sve dok listovi potpuno ne požute, odvija se najintenzivniji proces skladištenja hranljivih materija u lukovici. Listovi funkcionišu kao solarni paneli, upijajući sunčevu svetlost i pretvarajući je u energiju kroz fotosintezu. Ta energija, u obliku šećera, transportuje se do lukovice gde se skladišti kao rezerva za sledeću godinu.
Još članaka na ovu temu
Prerano sečenje ili vezivanje listova u čvor (što je takođe česta, ali pogrešna praksa) drastično smanjuje površinu za fotosintezu i prekida ovaj vitalni proces. Lukovica ostaje „gladna“ i neće imati dovoljno snage da formira cvetni pupoljak za naredno proleće. Posledica je da će sledeće godine biljka ili dati samo listove (tzv. „slepo“ cvetanje) ili, ako je bila veoma iscrpljena, neće ni niknuti. Ovo je najčešći razlog zašto lale „nestaju“ iz bašte nakon prve godine.
Strpljenje je ključno. Listove treba ostaviti da potpuno prirodno završe svoj ciklus. Proces postepenog žućenja i sušenja listova je vidljiv znak da se hranljive materije iz njih premeštaju u lukovicu. Tek kada listovi postanu potpuno žuti ili smeđi i kada se lako, bez otpora, mogu odvojiti od zemlje blagim povlačenjem, tada je bezbedno da se uklone. Ovaj proces obično traje oko šest do osam nedelja nakon cvetanja.
Mnogim baštovanima neugledni, žuti listovi kvare izgled cvetne leje. Ovaj estetski problem se može rešiti pametnim planiranjem sadnje. Lale se mogu saditi između kasnocvetajućih trajnica (kao što su hoste, heuchere ili niske trave) koje svojim bujnim lišćem kasnije tokom sezone prirodno prekrivaju i maskiraju lišće lala u fazi odumiranja. Na taj način, leja ostaje dekorativna, a lale nesmetano završavaju svoj životni ciklus.
Kada i kako ukloniti osušeno lišće
Pravo vreme za uklanjanje lišća je onda kada je ono potpuno završilo svoju funkciju, odnosno kada je postalo potpuno suvo i beživotno. Obično je to krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od klimatskih uslova i sorte lale. Siguran znak da je vreme za uklanjanje jeste kada lišće postane slamnato žuto ili smeđe i kada se lako odvaja od osnove bez ikakvog napora. Ako prilikom povlačenja osetite otpor, to znači da je proces prenosa hranljivih materija još uvek u toku i da treba sačekati još neko vreme.
Uklanjanje suvog lišća je važno iz higijenskih razloga. Na odumrlim biljnim ostacima mogu se zadržati i prezimiti spore gljivica ili jajašca štetočina. Čišćenjem leje smanjuje se rizik od prenošenja bolesti na sledeću generaciju biljaka. Takođe, uklanjanjem suvog materijala, leja izgleda čistije i urednije, i oslobađa se prostor za rast drugih biljaka koje dostižu svoj vrhunac tokom leta.
Postupak uklanjanja je jednostavan. Suvo lišće i stabljike se mogu jednostavno počupati rukom, ako se lako odvajaju. Alternativno, mogu se odseći makazama tik uz površinu zemlje. Sakupljeni biljni materijal treba ukloniti iz bašte. Ne preporučuje se njegovo kompostiranje, osim ako ste potpuno sigurni da biljke nisu bile zaražene nekom bolešću. Najsigurnije je baciti ga u otpad.
Nakon što se lišće ukloni, lukovice ulaze u period letnjeg mirovanja (dormancije). U tom periodu, važno je da zemljište bude što suvljem, jer je vlaga u kombinaciji sa toplotom idealan uslov za razvoj truleži lukovica. Zbog toga se ne preporučuje sadnja lala na mestima koja zahtevaju intenzivno letnje zalivanje. Ako je to neizbežno, bolje je lukovice izvaditi iz zemlje nakon sušenja lišća i skladištiti ih na suvom mestu do jesenje sadnje.
Orezivanje lala u saksijama
Principi orezivanja Kluzijeve lale gajene u saksijama potpuno su isti kao i za one u bašti. Nakon što cvetovi uvenu, neophodno je ukloniti ih kako bi se energija preusmerila na lukovicu. Postupak dekaptacije je identičan – otkida se samo cvetna glavica, dok se stabljika i listovi ostavljaju netaknuti. Ovo je čak i važnije kod saksijskog uzgoja, jer je zapremina supstrata ograničena, a time i količina dostupnih hranljivih materija, pa je svaki delić sačuvane energije dragocen.
Najveći izazov kod saksijskih lala je period nakon cvetanja, kada lišće počinje da žuti. Saksija sa neuglednim lišćem može narušiti izgled balkona ili terase. Međutim, i ovde važi isto pravilo: listovi se ne smeju uklanjati prerano. Da bi se rešio estetski problem, saksija se može privremeno premestiti na neko manje vidljivo, ali i dalje osunčano mesto, gde će biljka nesmetano moći da završi svoj ciklus.
Tokom perioda žućenja listova, zalivanje treba postepeno smanjivati, a kada se lišće potpuno osuši, treba ga prekinuti. Nakon što se lišće potpuno osuši, može se lako ukloniti. Tada baštovan ima dve opcije. Prva je da ostavi lukovice da miruju u saksiji preko leta, na nekom suvom i senovitom mestu. Druga, često sigurnija opcija, jeste da se lukovice izvade iz supstrata, očiste i skladište na suvom i tamnom mestu do jesenje sadnje u svež supstrat.
Vađenje lukovica iz saksije pruža priliku da se proveri njihovo stanje, da se odvoje mlade lukovice koje su se formirale i da se za sledeću sezonu obezbedi svež, hranljiv supstrat. Stari supstrat je iscrpljen i može sadržati nakupljene soli od đubriva ili patogene. Bez obzira na odabranu metodu, ključno je zapamtiti da strpljenje sa lišćem nakon cvetanja predstavlja direktnu investiciju u lepotu cvetanja narednog proleća.
