Iako je anđeoska truba relativno otporna i snažna biljka, ona nije imuna na napade bolesti i štetočina, naročito kada uslovi gajenja nisu optimalni. Stresirana biljka, oslabljena zbog nedostatka vode, svetlosti ili hranljivih materija, postaje laka meta za razne patogene i insekte. Zato je najbolja odbrana zapravo prevencija, koja podrazumeva pružanje adekvatne nege i redovno praćenje zdravstvenog stanja biljke. Rano otkrivanje problema je od presudnog značaja, jer omogućava brzu i efikasnu intervenciju, sprečavajući širenje zaraze i nastanak veće štete. Svaki vlasnik ove prelepe biljke treba da se upozna sa najčešćim pretnjama kako bi mogao pravovremeno da reaguje i zaštiti svog zelenog ljubimca.
Redovan i detaljan pregled biljke je osnovna preventivna mera. Najmanje jednom nedeljno potrebno je pažljivo pregledati listove, posebno njihovu donju stranu, kao i stabljike i cvetne pupoljke. Mnoge štetočine, poput crvenog pauka ili bele leptiraste vaši, skrivaju se upravo sa naličja lista. Promene u boji, pojava mrlja, lepljivih naslaga, paučine ili deformacija listova i cvetova su jasni signali da nešto nije u redu. Što se problem ranije uoči, to su veće šanse da se reši primenom blažih, ekološki prihvatljivijih metoda.
Održavanje higijene oko biljke takođe igra važnu ulogu u prevenciji. Uklanjanje opalog lišća i precvetalih cvetova smanjuje mogućnost razvoja gljivičnih oboljenja, jer se patogeni često razvijaju na organskom materijalu u raspadanju. Obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha oko biljke je takođe ključno, posebno u prevenciji gljivičnih infekcija. To znači da biljke ne treba saditi previše gusto, a prilikom zimskog skladištenja treba im obezbediti dovoljno prostora.
Pre unošenja biljke na prezimljavanje, obavezan je detaljan pregled i, po potrebi, preventivni tretman insekticidom. Na taj način se sprečava unošenje štetočina u zatvoren prostor, gde bi se mogle razmnožiti i preći na druge sobne biljke. Zdrava, jaka i negovana anđeoska truba ima snažan imunitet i sposobna je da se u velikoj meri sama odbrani od napada, ali budno oko baštovana je ipak njen najbolji saveznik u borbi protiv bolesti i štetočina.
Najčešće štetočine i metode suzbijanja
Anđeoska truba je privlačna za nekoliko vrsta insekata koji se hrane njenim sočnim listovima i sokovima. Jedan od najupornijih i najčešćih neprijatelja je crveni pauk (Tetranychus urticae). Ova sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, hrani se sisanjem biljnih sokova sa naličja lista. Prvi simptomi napada su sitne žućkaste tačkice na licu lista, dok se na naličju može primetiti fina, gusta paučina. Crveni pauk se brzo razmnožava u toplim i suvim uslovima, pa je važno redovno orošavati biljku kako bi se povećala vlažnost vazduha. U slučaju jačeg napada, neophodna je primena akaricida.
Lisne vaši (Aphididae) su još jedna česta napast. One se obično skupljaju u kolonijama na najmlađim i najnežnijim delovima biljke – vrhovima izbojaka i cvetnim pupoljcima. Sisanjem sokova izazivaju deformaciju listova i slabljenje biljke. Osim toga, luče slatku tečnost, takozvanu mednu rosu, koja privlači mrave i na kojoj se razvija crna čađava gljiva. Manji napad se može rešiti prskanjem jakim mlazom vode ili primenom prirodnih insekticida na bazi koprive, belog luka ili sapunice. Kod jačih napada, koriste se sistemski insekticidi.
Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je mali, beli insekt koji se, kada se biljka protrese, razleti poput oblaka peruti. I odrasle jedinke i njihove larve se hrane biljnim sokovima, uzrokujući žutilo i sušenje listova. Kao i lisne vaši, i one luče mednu rosu. Suzbijanje bele leptiraste vaši je teško jer su odrasle jedinke otporne na insekticide. Efikasno je postavljanje žutih lepljivih ploča koje privlače i hvataju odrasle insekte, kao i primena insekticida koji deluju na larve.
Puževi, kako golaći tako i oni sa kućicom, mogu predstavljati veliki problem, posebno za mlađe biljke ili one koje se gaje direktno u bašti. Oni noću izlaze iz skrovišta i hrane se listovima i cvetovima, ostavljajući za sobom karakteristične nepravilne rupe i sluzav trag. Suzbijaju se postavljanjem mamaca (limacide) oko biljke, sakupljanjem u večernjim satima ili postavljanjem barijera od pepela, taloga kafe ili ljuski od jaja oko biljke.
Gljivične bolesti i prevencija
Gljivične bolesti predstavljaju značajnu pretnju za anđeosku trubu, a njihovom razvoju pogoduju visoka vlažnost, slaba cirkulacija vazduha i zadržavanje vode na listovima. Jedna od najčešćih bolesti je pepelnica, koja se manifestuje kao bela, brašnasta prevlaka na listovima, stabljikama i cvetnim pupoljcima. Zaraženi delovi biljke se deformišu, žute i na kraju suše. Prevencija pepelnice uključuje sadnju na prozračnom mestu, izbegavanje preteranog đubrenja azotom i zalivanje direktno u koren, bez kvašenja lišća. U slučaju pojave bolesti, koriste se fungicidi na bazi sumpora ili drugi specifični fungicidi.
Plamenjača je još jedno gljivično oboljenje koje može napasti anđeosku trubu. Simptomi se ogledaju u pojavi uljanih, žućkastih pega na licu lista, dok se na naličju, u uslovima visoke vlažnosti, formira sivkasta prevlaka. Pege vremenom postaju smeđe i tkivo unutar njih se suši. Mere prevencije su iste kao i kod pepelnice. Tretman se sprovodi fungicidima na bazi bakra.
Truljenje korena je verovatno najopasniji problem, jer se često primeti tek kada je već kasno. Uzrokovano je gljivicama iz rodova Phytophthora, Pythium i Fusarium, a razvija se u previše vlažnom, zbijenom i loše dreniranom supstratu. Biljka naglo vene, iako je zemlja vlažna, listovi žute i opadaju. Jedina šansa za spas je hitno presađivanje. Biljku treba izvaditi iz saksije, ukloniti sav stari supstrat, odseći sve trule i oštećene delove korena, a ostatak dezinfikovati rastvorom fungicida. Zatim se biljka sadi u nov, svež i dobro dreniran supstrat i zalivanje se svodi na minimum dok se ne oporavi.
Prevencija gljivičnih bolesti je uvek najbolji pristup. Korišćenje sterilisanog supstrata, obezbeđivanje dobre drenaže, pravilno zalivanje i održavanje prozračnosti krošnje su ključne mere. Uklanjanje i uništavanje svih zaraženih biljnih delova čim se primete sprečava dalje širenje bolesti. Redovna primena prirodnih preparata za jačanje biljaka, kao što je čaj od preslice, može povećati otpornost biljke na gljivične infekcije.
Virusne bolesti i njihovo prepoznavanje
Virusne bolesti su ređe, ali i mnogo opasnije od gljivičnih, jer za njih ne postoji efikasan lek. Jednom kada je biljka zaražena virusom, ona ostaje zaražena do kraja života i predstavlja izvor zaraze za druge biljke. Virusi se najčešće prenose putem insekata koji sisaju biljne sokove, kao što su lisne vaši i bela leptirasta vaš, ali se mogu preneti i zaraženim alatom za orezivanje ili preko zaraženog sadnog materijala. Zato je suzbijanje insekata vektora i dezinfekcija alata od presudnog značaja u prevenciji.
Simptomi virusnih infekcija mogu biti veoma raznoliki i često se mogu pomešati sa simptomima nedostatka hranljivih materija ili napada drugih patogena. Najčešći simptom je mozaik na listovima – pojava svetlozelenih ili žutih šara, prstenova i linija na inače zelenoj površini lista. Listovi mogu biti i deformisani, uvijeni, manji nego što je uobičajeno, a cela biljka može zaostajati u rastu. Cvetovi takođe mogu biti deformisani ili mogu imati šare, odnosno prekid boje.
Jedan od virusa koji napada anđeosku trubu je virus mozaika duvana (TMV). Prepoznavanje virusne infekcije se vrši isključivo na osnovu vizuelnih simptoma, mada za preciznu dijagnozu postoje i laboratorijski testovi. Nažalost, kada se potvrdi prisustvo virusa, jedina efikasna mera je uklanjanje i uništavanje cele zaražene biljke kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze na zdrave biljke u okolini. Biljku nikako ne treba kompostirati.
Najbolja zaštita od virusa je prevencija. Uvek kupujte sadni materijal iz pouzdanih izvora. Redovno suzbijajte insekte koji prenose viruse. Obavezno sterilišite alat (makaze, noževe) alkoholom ili rastvorom varikine pre i posle orezivanja svake biljke. Ako primetite sumnjive simptome na jednoj biljci, odmah je izolujte od ostalih i pažljivo pratite njen dalji razvoj. Oprez i preventivne mere su jedini način da se vaša kolekcija biljaka sačuva od ovih neizlečivih bolesti.
Prirodne i ekološke metode zaštite
Sve veći broj baštovana se okreće prirodnim i ekološkim metodama zaštite biljaka, kako bi izbegli upotrebu štetnih hemikalija. Postoji niz preparata koje možete napraviti sami, a koji su efikasni u prevenciji i suzbijanju početnih faza napada štetočina i bolesti. Jedan od najpoznatijih je preparat od koprive. Potapanjem kilograma sveže koprive u deset litara vode i ostavljanjem da odstoji 24 sata, dobija se tečnost koja je efikasna protiv lisnih vaši. Ako se ostavi da fermentira (oko dve nedelje), dobija se odlično tečno đubrivo i sredstvo za jačanje biljaka.
Preparat od belog luka je takođe veoma efikasan insekticid i fungicid. Usitnjena glavica belog luka se prelije sa litrom ključale vode, ostavi da odstoji nekoliko sati, procedi i razblaži sa još nekoliko litara vode. Ovim rastvorom se prska biljka, a delotvoran je protiv lisnih vaši, crvenog pauka i nekih gljivičnih oboljenja. Slično se može napraviti i preparat od ljutih papričica ili crnog luka.
Rastvor sapunice je jednostavno, a efikasno sredstvo protiv insekata mekog tela, kao što su lisne vaši. Nekoliko kašika tečnog kalijumovog sapuna (ili običnog deterdženta za sudove bez aditiva) se rastvori u par litara vode. Važno je dobro isprskati celu biljku, posebno naličje listova gde se štetočine kriju. Sapunica deluje tako što rastvara zaštitni voštani sloj insekata, što dovodi do njihovog isušivanja. Tretman treba ponoviti nekoliko puta u razmaku od par dana.
Pored ovih preparata, u ekološkoj zaštiti se koriste i korisni insekti, kao što su bubamare koje su prirodni neprijatelji lisnih vaši. Privlačenje korisnih insekata u baštu sadnjom cveća bogatog nektarom je odlična dugoročna strategija. Korišćenje ulja nima (neem oil) je takođe veoma popularno. Ovo prirodno ulje ima insekticidno i fungicidno dejstvo širokog spektra. Kombinacijom različitih prirodnih metoda, moguće je održati anđeosku trubu zdravom i bujnom na održiv i ekološki prihvatljiv način.
