Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji određuju uspeh u uzgoju dalija. Kao biljke poreklom iz sunčanih, planinskih regiona Meksika, dalije su heliofite, što znači da su veliki ljubitelji sunca. Količina i kvalitet svetlosti koju dobijaju direktno utiču na svaki aspekt njihovog razvoja – od čvrstine stabljika i intenziteta zelene boje listova, pa sve do najvažnijeg, a to je broj, veličina i kvalitet cvetova. Razumevanje i zadovoljavanje njihovih specifičnih potreba za svetlošću predstavlja osnovni preduslov za postizanje bujnog rasta i raskošnog cvetanja po kojem su ove biljke poznate. Ignorisanje ovog faktora može dovesti do razočaravajućih rezultata, čak i ako su svi ostali uslovi nege ispunjeni.
Za optimalan rast i cvetanje, dalijama je potrebno najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana. Idealna lokacija za sadnju je ona koja je osunčana tokom većeg dela dana, posebno tokom jutarnjih i ranih popodnevnih časova. Jutarnje sunce je posebno korisno jer brzo suši rosu sa listova, čime se smanjuje rizik od razvoja gljivičnih bolesti kao što je pepelnica. Što više direktnog sunca dalija dobije, to će biti snažnija, zdravija i obilnije će cvetati.
Nedostatak adekvatne sunčeve svetlosti manifestuje se na više načina. Biljke posađene u senci ili polusenci težiće da se izdužuju i rastu u visinu, pokušavajući da dohvate svetlost. Ovaj fenomen, poznat kao etiolacija, rezultira tankim, slabim i lomljivim stabljikama koje se lako savijaju i lome pod teretom cvetova ili usled vetra. Takve biljke zahtevaju mnogo jaču potporu i generalno imaju narušen izgled.
Pored problema sa stabljikama, nedovoljno svetlosti direktno utiče i na cvetanje. Biljke u senci će formirati značajno manje cvetnih pupoljaka, a cvetovi koji se i razviju biće manji, bleđih boja i lošijeg kvaliteta. U ekstremnim slučajevima, ako je količina svetlosti ispod minimuma, biljka možda uopšte neće cvetati, već će samo razvijati zelenu masu. Dakle, ako želiš bogatstvo cvetova, sunčana pozicija je apsolutni imperativ.
Prilikom planiranja bašte, pažljivo posmatraj kretanje sunca tokom dana. Uzmi u obzir potencijalne prepreke kao što su zgrade, visoko drveće ili ograde koje mogu bacati senku na mesto predviđeno za sadnju dalija. Mesto koje je sunčano u proleće može postati senovito tokom leta kada drveće olista. Zato je važno odabrati lokaciju koja garantuje celodnevnu ili bar dugotrajnu osunčanost tokom glavne sezone rasta, od juna do septembra.
Uticaj svetlosti na različite sorte
Iako sve dalije vole sunce, intenzitet njihovih potreba može blago varirati u zavisnosti od sorte, posebno boje cveta. Sorte sa tamnijim cvetovima, kao što su tamnocrvene, ljubičaste ili skoro crne, mogu imati koristi od blage popodnevne senke u regionima sa izuzetno jakim i vrelim letnjim suncem. Prejako sunce može izazvati bleđenje ili čak blage opekotine na tamnim laticama, smanjujući njihovu estetsku vrednost. Sklanjanje od najjačeg popodnevnog sunca može pomoći u očuvanju intenziteta i dubine boje.
Sa druge strane, sorte sa svetlijim cvetovima, kao što su bele, žute, ružičaste i pastelne nijanse, obično bolje podnose puno sunce tokom celog dana. Njihove boje ne blede tako lako i one u potpunosti koriste svu dostupnu svetlost za fotosintezu i produkciju cvetova. Generalno, pravilo „što više sunca, to bolje“ najviše važi upravo za ove svetlije sorte. One će na najsunčanijim pozicijama pokazati svu svoju raskoš.
Veličina biljke takođe igra ulogu. Visoke sorte sa krupnim cvetovima, takozvane „dinner plate“ dalije, imaju posebno velike zahteve za energijom, a time i za sunčevom svetlošću. Da bi razvile svoje masivne stabljike i ogromne cvetove, neophodna im je maksimalna moguća osunčanost. Svaki kompromis sa količinom svetlosti kod ovih sorti će se direktno odraziti na veličinu i broj cvetova.
Niže, bordurne ili patuljaste sorte su nešto tolerantnije na blagu polusenku, iako će i one najbolje uspevati na punom suncu. Zbog svoje kompaktnije građe, mogu se uspešno uzgajati i na mestima koja dobijaju jutarnje sunce i popodnevnu senku. Ipak, i za njih važi da će na poziciji sa manje od šest sati sunca cvetanje biti primetno slabije.
Prilagođavanje ekstremnim uslovima
U klimatskim područjima sa izuzetno vrelim i suvim letima, celodnevno izlaganje jakom suncu može predstavljati i stres za biljke, čak i za dalije. Temperature koje redovno prelaze 30-35 stepeni Celzijusa, u kombinaciji sa intenzivnim sunčevim zračenjem, mogu dovesti do toplotnog stresa. Simptomi uključuju venuće listova tokom najtoplijeg dela dana (čak i ako je zemlja vlažna), opekotine na listovima i cvetovima, kao i privremeni prekid cvetanja.
U takvim uslovima, lokacija koja pruža zaštitu od najjačeg popodnevnog sunca može biti od koristi. Mesto koje je osunčano od jutra do ranog popodneva (oko 14-15h), a zatim je u blagoj senci, može biti idealno. Ova popodnevna senka štiti biljku od pregrevanja i smanjuje gubitak vode kroz transpiraciju. Biljka i dalje dobija više nego dovoljno svetlosti za obilno cvetanje, ali je pošteđena najvećeg stresa.
Pored odabira lokacije, postoje i druge mere koje mogu pomoći biljkama da lakše podnesu ekstremne vrućine i jako sunce. Postavljanje sloja organskog malča oko biljaka pomaže u održavanju niže i stabilnije temperature zemljišta, štiteći koren od pregrevanja. Malč takođe čuva vlagu u zemljištu, što je od ključnog značaja tokom vrelih perioda. Redovno i dubinsko zalivanje, najbolje u ranim jutarnjim časovima, takođe pomaže biljci da ostane hidrirana i otpornija na toplotni stres.
Ako su dalije posađene u saksijama, one su još osetljivije na pregrevanje jer je zapremina zemlje manja i brže se zagreva. Tokom toplotnih talasa, može biti korisno premestiti saksije na mesto gde će biti zaštićene od popodnevnog sunca. Korišćenje saksija svetlijih boja takođe može pomoći, jer tamne saksije upijaju više toplote i dodatno zagrevaju korenski sistem.
Uzgoj u zatvorenom i pokretanje rasta
Pre sadnje na otvorenom, gomolji dalija se mogu „pokrenuti“ u zatvorenom prostoru kako bi se dobio raniji početak rasta i cvetanja. Ovaj proces se obično započinje 4-6 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Gomolji se sade u saksije sa vlažnim supstratom i drže na toplom mestu. Međutim, čim se pojave prvi izdanci, svetlost postaje apsolutno neophodna.
Ako se mladim izdancima ne obezbedi dovoljno jaka svetlost, oni će brzo postati etiolirani – tanki, bledi i izduženi. Obična sobna svetlost pored prozora često nije dovoljna, posebno tokom oblačnih dana. Idealno rešenje je korišćenje veštačkog osvetljenja, kao što su fluorescentne ili LED sijalice za uzgoj biljaka (grow lights). Svetla treba postaviti vrlo blizu izdanaka, na samo nekoliko centimetara iznad njih, i držati ih upaljenim 14-16 sati dnevno.
Kako biljke rastu, tako treba podizati i nivo svetala, održavajući konstantno malu udaljenost. Jaka svetlost će osigurati da se mlade biljke razvijaju kompaktno, sa čvrstim stabljikama i tamnozelenim listovima. Ovako odgajene biljke će biti mnogo otpornije i spremnije za presađivanje na otvoreno kada za to dođe vreme. Pre iznošenja napolje, neophodno ih je postepeno privikavati na spoljašnje uslove, uključujući i direktnu sunčevu svetlost, tokom perioda od 7-10 dana.
Ovaj proces „pokretanja“ rasta u kontrolisanim uslovima sa adekvatnom svetlošću daje značajnu prednost biljkama. One će biti veće i razvijenije u trenutku sadnje na stalno mesto, što će rezultirati ranijim cvetanjem i dužom sezonom uživanja u njihovoj lepoti. Ovo je posebno korisna tehnika u regionima sa kraćom vegetacionom sezonom.
