Sadnja i razmnožavanje trnjine, otpornog i korisnog grma, predstavljaju relativno jednostavne procese koji ne zahtevaju specijalizovano znanje, ali traže poštovanje određenih osnovnih principa. Uspešna sadnja je temelj za zdrav i dugovečan život biljke, dok poznavanje tehnika razmnožavanja omogućava lako umnožavanje i širenje ove dragocene vrste u vrtu ili na većim površinama. Trnjina se može razmnožavati na više načina, kako generativno putem semena, tako i vegetativno pomoću korenovih izdanaka ili reznica, pri čemu svaka metoda ima svoje prednosti i specifičnosti. Pravilan izbor metode zavisi od ciljeva uzgoja, raspoloživog vremena i resursa, a pažljiva priprema i sprovođenje svakog koraka osiguravaju visok procenat uspešnosti i dobijanje kvalitetnih, zdravih sadnica koje će brzo napredovati.
Pre same sadnje, ključno je odabrati adekvatnu lokaciju i temeljno pripremiti zemljište, jer će to direktno uticati na prijem i dalji razvoj sadnice. Trnjina preferira osunčane položaje i dobro drenirano tlo, pa je potrebno izbegavati senovite i zabarene lokacije gde bi koren bio podložan truljenju. Priprema zemljišta obuhvata duboko kopanje ili oranje, čišćenje od korova i kamenja, kao i poboljšanje strukture i plodnosti dodavanjem organske materije poput komposta ili dobro zgorelog stajnjaka. Ovakva priprema stvara rastresit i hranljiv supstrat koji omogućava korenu da se lako širi i usvaja neophodne elemente za rast.
Najpovoljnije vreme za sadnju trnjine je jesen, nakon opadanja lišća, ili rano proleće, pre početka vegetacije. Jesenja sadnja se često smatra boljom opcijom jer omogućava biljci da se tokom zime ukoreni i aklimatizuje, te da na proleće krene sa snažnim rastom. Sadna jama treba da bude dovoljno prostrana, barem dvostruko šira i dublja od korenovog sistema sadnice, kako bi se koren mogao nesmetano razvijati. Prilikom sadnje, važno je voditi računa o dubini – sadnicu treba posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku.
Nakon sadnje, nega mlade biljke je od presudnog značaja za njen opstanak i napredak. Obavezno je obilno zaliti sadnicu odmah nakon sadnje kako bi se zemlja slegla oko korena i eliminisali vazdušni džepovi. Tokom prve godine, potrebno je obezbediti redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, dok se biljka potpuno ne ukoreni. Postavljanje sloja malča oko sadnice može pomoći u očuvanju vlage, suzbijanju korova i zaštiti korena od ekstremnih temperatura. Pravilno posađena i negovana mlada trnjina brzo će se prilagoditi novom staništu i započeti svoj rast.
Izbor i priprema sadnog materijala
Kvalitet sadnog materijala je od presudnog značaja za uspeh sadnje i budući razvoj trnjine. Najbolje je koristiti zdrave, dobro razvijene sadnice nabavljene iz pouzdanih rasadnika ili dobijene od zdravih matičnih biljaka. Sadnice mogu biti sa golim korenom ili kontejnerske. Sadnice sa golim korenom su obično dostupne u periodu mirovanja vegetacije (jesen i rano proleće) i treba ih posaditi što pre nakon nabavke. Pre sadnje, koren ovakvih sadnica treba pregledati, oštećene delove odseći, a zatim potopiti u vodu ili smesu vode, zemlje i goveđe balege na nekoliko sati kako bi se rehidrirao.
Još članaka na ovu temu
Kontejnerske sadnice, koje se uzgajaju u saksijama ili kesama, imaju prednost jer se mogu saditi tokom cele godine, izuzev perioda jakih mrazeva. Njihov korenov sistem je kompaktan i neoštećen, što olakšava prijem i smanjuje stres biljke prilikom presađivanja. Pre sadnje, kontejnersku sadnicu treba pažljivo izvaditi iz posude, vodeći računa da se ne ošteti busen. Ako je koren previše isprepleten i kruži po dnu saksije, preporučljivo je lagano ga razrahliti prstima kako bi se podstakao rast u širinu nakon sadnje u zemlju.
Prilikom odabira sadnice, obrati pažnju na njen opšti izgled. Zdrava sadnica treba da ima dobro razvijen korenov sistem, bez znakova truljenja ili oštećenja. Nadzemni deo treba da bude čvrst, sa zdravim pupoljcima i bez vidljivih simptoma bolesti ili prisustva štetočina. Izbegavaj sadnice sa suvim, smežuranim granama ili slabim i tankim stablom. Bilo da se radi o sadnici golog korena ili kontejnerskoj, njen kvalitet direktno utiče na brzinu uspostavljanja, otpornost i kasniju produktivnost.
Ukoliko samostalno proizvodiš sadni materijal, bilo iz semena, reznica ili korenovih izdanaka, važno je osigurati da matična biljka od koje se uzima materijal bude zdrava, rodna i sa poželjnim karakteristikama. Najlakši i najčešći način za hobi baštovane je korišćenje korenovih izdanaka, koje treba pažljivo odvojiti od matične biljke sa što više korena. Ovi izdanci se zatim mogu direktno posaditi na stalno mesto ili u privremenu leju kako bi se dodatno ojačali pre konačne sadnje. Pravilna priprema i selekcija sadnog materijala je investicija koja se višestruko isplati kroz zdrav i bujan grm trnjine.
Tehnika sadnje korak po korak
Pravilna tehnika sadnje je ključna za uspešan prijem i dalji napredak trnjine. Prvi korak je kopanje sadne jame, koja treba da bude znatno veća od korenovog sistema sadnice. Preporučene dimenzije su oko 50×50 cm u širinu i dubinu. Na dno iskopane jame korisno je staviti sloj drenažnog materijala, poput šljunka ili lomljene cigle, posebno ako je zemljište teže i sklono zadržavanju vode. Zatim se na drenažni sloj dodaje mešavina plodne zemlje i dobro zgorelog stajnjaka ili komposta, formirajući mali humak na koji će se postaviti koren sadnice.
Još članaka na ovu temu
Sledeći korak je postavljanje sadnice u jamu. Sadnicu treba pozicionirati u centar jame, na humak od zemlje, tako da korenov vrat (mesto gde stablo prelazi u koren) bude u nivou ili neznatno iznad površine okolnog zemljišta. Sadnja preduboko može izazvati truljenje korenovog vrata, dok preplitka sadnja izlaže koren isušivanju. Dok jednom rukom držiš sadnicu u uspravnom položaju, drugom rukom pažljivo rasporedi korenove žile preko humka, trudeći se da idu prirodno na sve strane, bez savijanja.
Nakon pozicioniranja sadnice, jama se postepeno popunjava zemljom. Najbolje je koristiti mešavinu iskopane zemlje i organskog đubriva. Zemlju treba dodavati sloj po sloj, lagano je sabijajući rukama ili nogama kako bi se popunile sve praznine oko korena i izbegli vazdušni džepovi. Kada je jama napunjena do dve trećine, sadnicu treba obilno zaliti. Nakon što voda upije, jama se popunjava preostalom zemljom do vrha, formirajući blago uzdignuće oko sadnice.
Poslednji korak je finalna nega nakon sadnje. Oko sadnice je korisno napraviti „činiju“ ili blago udubljenje od zemlje, koje će zadržavati vodu prilikom zalivanja i usmeravati je direktno ka korenu. Odmah nakon sadnje, biljku treba još jednom obilno zaliti. Ako se sadi sadnica golog korena, preporučuje se skraćivanje nadzemnog dela za otprilike jednu trećinu kako bi se uspostavila ravnoteža sa korenovim sistemom i podstaklo grananje. Na kraju, postavljanje sloja malča oko biljke pomoći će u očuvanju vlage i zaštiti mlade biljke.
Razmnožavanje korenovim izdancima
Vegetativno razmnožavanje pomoću korenovih izdanaka je najjednostavniji, najbrži i najčešće korišćen metod za umnožavanje trnjine. Trnjina prirodno formira veliki broj izdanaka iz svog plitkog i razgranatog korenovog sistema, koji se mogu iskoristiti za dobijanje novih biljaka identičnih matičnoj. Ovaj način razmnožavanja garantuje prenošenje svih genetskih osobina, što je važno ako želiš da sačuvaš karakteristike određenog grma, kao što su veličina ili ukus plodova. Postupak je najbolje obavljati u periodu mirovanja vegetacije, u kasnu jesen ili rano proleće.
Za početak, potrebno je odabrati zdrave i snažne izdanke koji su se razvili na određenoj udaljenosti od glavnog grma. Izdanci koji su bliži matičnoj biljci obično imaju slabije razvijen sopstveni koren. Idealni su izdanci stari godinu dana, visine oko 30-50 cm. Pažljivo, pomoću oštrog ašova, treba odvojiti izdanak od glavnog korena matične biljke. Trudi se da prilikom odvajanja sačuvaš što veći deo korena na samom izdanku, jer od toga zavisi uspešnost prijema nove biljke.
Nakon što je izdanak odvojen, treba ga pažljivo izvaditi iz zemlje zajedno sa korenovim sistemom. Nadzemni deo izdanka preporučljivo je skratiti na otprilike 20-30 cm visine kako bi se smanjilo isparavanje vode i uspostavila ravnoteža između korena i nadzemnog dela. Ovako pripremljen izdanak je u suštini mlada sadnica spremna za sadnju. Može se odmah posaditi na stalno mesto, prateći standardnu proceduru sadnje, ili se može posaditi u kontejner ili privremenu leju da se dodatno ojača pre presađivanja.
Nega novoposađenih izdanaka je ista kao i kod sadnica kupljenih u rasadniku. Neophodno je redovno zalivanje, posebno u prvoj sezoni, kako bi se podstaklo ukorenjavanje i rast. Kontrola korova i eventualno malčiranje takođe doprinose bržem i zdravijem razvoju. Razmnožavanje korenovim izdancima je izuzetno efikasan metod koji omogućava da se od jednog grma trnjine za kratko vreme dobije veliki broj novih, kvalitetnih biljaka, što je idealno za formiranje živih ograda ili podizanje manjih zasada.
Razmnožavanje semenom i reznicama
Generativno razmnožavanje trnjine putem semena je složeniji i dugotrajniji proces, koji se ređe koristi u amaterskoj praksi. Biljke dobijene iz semena ne moraju nužno zadržati osobine matične biljke zbog genetske varijabilnosti, pa se ovaj metod uglavnom koristi u selekcijske svrhe ili za dobijanje podloga za kalemljenje. Seme se sakuplja u jesen iz potpuno zrelih plodova. Nakon sakupljanja, potrebno je ukloniti mesnati deo ploda (pulpu) i dobro oprati i osušiti koštice, koje sadrže seme.
Seme trnjine zahteva period stratifikacije, odnosno izlaganje hladnoći i vlazi, kako bi se prekinula dormancija i omogućilo klijanje. Stratifikacija se može obaviti prirodno, setvom semena u jesen direktno u zemlju na dubinu od 2-3 cm, gde će tokom zime proći kroz neophodan hladni period. Alternativno, može se izvršiti veštačka stratifikacija tako što se seme pomeša sa vlažnim peskom ili tresetom i drži u frižideru na temperaturi od 1-5°C tokom 3-4 meseca. Nakon stratifikacije, seme se seje u kontejnere ili leje u proleće.
Razmnožavanje reznicama je još jedan vegetativni metod, ali je kod trnjine manje uspešan u poređenju sa razmnožavanjem korenovim izdancima. Mogu se koristiti i zelene (letnje) i zrele (zimske) reznice. Zrele reznice se uzimaju u periodu mirovanja, sa jednogodišnjih izdanaka, dužine oko 20-25 cm. Donji deo reznice se zaseče koso ispod pupoljka, a gornji ravno iznad pupoljka. Pre sadnje, donji deo se može tretirati hormonom za ožiljavanje. Reznice se zatim zabadaju u rastresit supstrat (mešavina peska i treseta) tako da dva do tri pupoljka budu iznad površine.
Za uspešno ožiljavanje reznica potrebno je obezbediti visoku vlažnost vazduha i stabilnu temperaturu. To se može postići prekrivanjem sandučića sa reznicama providnom folijom ili staklom, čime se stvara efekat staklenika. Supstrat treba održavati umereno vlažnim, ali ne previše mokrim. Proces ožiljavanja može trajati nekoliko meseci, i zahteva strpljenje i pažnju. Iako je procenat uspešnosti manji, ova metoda može biti zanimljiv eksperiment za upornije baštovane koji žele da isprobaju različite tehnike razmnožavanja.
