Sadnja i razmnožavanje svilene akacije predstavljaju uzbudljiv početak stvaranja egzotične oaze u tvom vrtu. Ovaj proces, iako zahteva pažnju i planiranje, nije preterano komplikovan i pruža ogromno zadovoljstvo kada iz malog semena ili reznice izraste prelepo, cvetno drvo. Uspeh u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora lokacije, adekvatne pripreme zemljišta i primene ispravnih tehnika razmnožavanja. U ovom tekstu, detaljno ćemo proći kroz sve korake, od odabira savršenog mesta za tvoju buduću albiciju, preko samog čina sadnje, do različitih metoda kojima možeš umnožiti ovu lepoticu i podeliti je sa prijateljima. Spremi se da naučiš kako da svojoj svilenoj akaciji pružiš najbolji mogući start u životu.
Izbor idealnog mesta za sadnju
Odabir prave lokacije je temelj za dugovečnost i bujnost tvoje svilene akacije. Kao što je već napomenuto, ovo drvo je heliofit, što znači da obožava sunčevu svetlost, pa je ključno pronaći najsunčaniju poziciju u vrtu. Idealno je mesto koje dobija najmanje šest do osam sati direktnog sunca dnevno, jer to direktno utiče na fotosintezu, rast i, što je najvažnije, na formiranje prelepih ružičastih cvetova. Mesto okrenuto ka jugu ili jugozapadu je obično najbolji izbor, jer pruža maksimalnu osunčanost tokom celog dana.
Pored svetlosti, razmotri i zaštitu od vetra. Mlada stabla su posebno osetljiva na jake, hladne vetrove koji mogu polomiti nežne grane i oštetiti listove. Sadnja u zavetrini, na primer, uz zid kuće, ogradu ili iza veće grupe žbunja, može pružiti neophodnu zaštitu. Takođe, razmišljaj dugoročno o veličini odraslog drveta. Svilena akacija razvija široku, kišobranastu krošnju koja može dostići prečnik od šest do osam metara, pa joj obezbedi dovoljno prostora da se nesmetano razvija, dalje od objekata, nadzemnih vodova i drugih stabala.
Važno je uzeti u obzir i karakteristike zemljišta na odabranoj lokaciji. Svilena akacija preferira dobro drenirano tlo i ne podnosi stajaću vodu. Izbegavaj niske delove vrta gde se voda skuplja nakon kiše ili navodnjavanja. Ako je tvoje zemljište teško i glinovito, razmisli o sadnji na blagoj padini ili o izgradnji uzdignute leje kako bi se poboljšala drenaža. Provera pH vrednosti zemljišta takođe može biti korisna; albicija toleriše širok raspon, ali najbolje uspeva u blago kiselom do neutralnom tlu.
Na kraju, razmisli o estetskom aspektu i funkcionalnosti. Svilena akacija je prelepo soliterno drvo koje može biti centralna tačka u vrtu. Njena prozračna krošnja pruža šareni, isprekidani hlad, idealan za popodnevni odmor. Međutim, imaj na umu da tokom cvetanja i nakon njega, sa drveta opadaju cvetovi i kasnije mahune, što može zahtevati redovno čišćenje ako je posađena iznad terasa, staza ili vodenih površina.
Priprema zemljišta i postupak sadnje
Kada si odabrao idealnu lokaciju, sledi temeljna priprema zemljišta koja će mladoj biljci omogućiti lakše i brže ukorenjivanje. Započni kopanjem sadne jame koja treba da bude najmanje dvostruko šira i nešto dublja od busena korena sadnice. Šira rupa omogućava korenu da se lakše širi u rastresito tlo, umesto da se bori sa tvrdom, neobrađenom zemljom. Na dno jame možeš staviti tanak sloj šljunka ili lomljene cigle kako bi se dodatno poboljšala drenaža, što je posebno važno na težim zemljištima.
Zemlju koju si iskopao pomešaj sa organskim materijalom kako bi poboljšao njenu strukturu i hranljivost. Dodavanje zrelog komposta, humusa ili treseta u odnosu 1:3 (jedan deo komposta na tri dela zemlje) je odličan recept. Ova mešavina će stvoriti rastresito, plodno okruženje koje zadržava vlagu, ali i propušta višak vode. Izbegavaj dodavanje svežeg stajnjaka direktno u sadnu jamu, jer može oštetiti (spaliti) osetljiv koren mlade biljke.
Sama sadnja zahteva pažljivo rukovanje sadnicom. Pažljivo izvadi biljku iz kontejnera, trudeći se da ne oštetiš korenski sistem. Ako je koren previše isprepleten i formirao je „klupko“, nežno ga razmrsi prstima kako bi podstakao širenje u novom okruženju. Postavi sadnicu u centar jame, pazeći da se gornji deo busena (mesto gde stablo izlazi iz zemlje) nalazi u istom nivou ili malo iznad nivoa okolnog terena. Nikada ne sadi biljku dublje nego što je bila u kontejneru.
Nakon pozicioniranja sadnice, postepeno vraćaj pripremljenu mešavinu zemlje u jamu, lagano je pritiskajući kako bi se eliminisali vazdušni džepovi. Kada je jama napunjena, formiraj blago uzdignuće zemlje oko stabla u obliku prstena, što će pomoći da se voda zadržava oko korena prilikom zalivanja. Na kraju, obilno zalij sadnicu sa najmanje 10-15 litara vode kako bi se zemlja slegla i ostvario dobar kontakt između korena i tla.
Razmnožavanje iz semena
Razmnožavanje svilene akacije iz semena je relativno lak i veoma isplativ metod, mada zahteva strpljenje. Seme se formira u duguljastim, ravnim mahunama koje sazrevaju tokom kasnog leta i jeseni. Sakupi zrele, smeđe mahune pre nego što se same otvore i raspu seme. Izvadi seme iz mahuna i ostavi ga da se prosuši na prozračnom mestu nekoliko dana. Seme albicije ima veoma tvrdu opnu, što u prirodi sprečava klijanje dok se ne stvore idealni uslovi.
Da bi ubrzao klijanje, potrebno je izvršiti skarifikaciju, odnosno oštetiti tvrdu opnu semena kako bi voda mogla da prodre unutra. To možeš uraditi na nekoliko načina: pažljivo zareži opnu nožićem (pazeći da ne oštetiš unutrašnjost), ili je lagano isturpijaj brusnim papirom. Još jedna popularna i efikasna metoda je potapanje semena u vruću (ne ključalu) vodu i ostavljanje da se natapa 24 sata. Videćeš da će seme koje je upilo vodu nabubriti i postati veće, što je znak da je spremno za setvu.
Setvu obavi u proleće, u saksije ili kontejnere napunjene kvalitetnim supstratom za setvu. Posej seme na dubinu od oko jednog centimetra i blago ga prekrij supstratom. Održavaj supstrat konstantno vlažnim, ali ne i mokrim, i drži saksije na toplom i svetlom mestu. Klijanje obično nastupa za dve do tri nedelje, mada ponekad može potrajati i duže. Redovno orošavanje površine supstrata može pomoći u održavanju potrebne vlažnosti.
Kada se mlade biljčice pojave i razviju nekoliko pravih listova, vreme je za njihovo presađivanje (pikiranje) u pojedinačne, veće saksije. Pažljivo rukuj sa biljkama kako ne bi oštetio nežni koren. Nastavi sa negom, obezbeđujući im dovoljno svetlosti i redovno zalivanje. Mlade biljke uzgojene iz semena obično se drže u saksijama prvu godinu ili dve pre nego što ojačaju dovoljno za sadnju na stalno mesto u vrtu.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje poludrvenastim reznicama je još jedan popularan metod, koji ima prednost u tome što se dobija biljka identična matičnoj, za razliku od semena gde može doći do varijacija. Reznice se uzimaju početkom leta, sa zdravih i snažnih grana. Odaberi izdanak tekuće godine koji je u osnovi počeo da odrvenjava, ali je na vrhu još uvek zelen i savitljiv. Odseci reznicu dužine 10-15 centimetara, praveći rez neposredno ispod lisnog čvora.
Priprema reznice je ključna za uspeh. Ukloni sve donje listove, ostavljajući samo dva ili tri na vrhu kako bi se smanjio gubitak vode transpiracijom. Ako su preostali listovi veliki, možeš ih preseći na pola. Donji deo reznice, koji će ići u zemlju, možeš umočiti u hormon za ožiljavanje. Iako nije obavezno, korišćenje hormona značajno povećava procenat uspešno ožiljenih reznica.
Pripremljene reznice zabodi u supstrat za ožiljavanje, koji treba da bude lagan i prozračan, na primer mešavina treseta i perlita ili peska. Zabodi ih na dubinu od nekoliko centimetara, tako da stabilno stoje. Nakon toga, dobro zalij supstrat. Da bi se održala visoka vlažnost vazduha oko reznica, što je neophodno za ožiljavanje, prekrij saksiju providnom plastičnom kesom ili je stavi u mini staklenik.
Saksiju sa reznicama drži na toplom mestu, zaštićenom od direktnog sunčevog svetla. Redovno proveravaj vlažnost supstrata i povremeno provetravaj kako bi se sprečila pojava plesni. Ožiljavanje obično traje od četiri do osam nedelja. Znak da se reznica ožilila je pojava novih listića. Nakon što se formira dobar korenov sistem, mlade biljke možeš presaditi u zasebne saksije i nastaviti sa negom kao kod mladih sadnica.
Nega mladih biljaka nakon sadnje i razmnožavanja
Nakon uspešne sadnje ili ožiljavanja, mladoj svilenoj akaciji je potrebna posebna pažnja kako bi se uspešno prilagodila i ojačala. Redovno zalivanje je apsolutni prioritet tokom prve dve godine. Zemljište oko mlade biljke treba održavati umereno vlažnim, posebno tokom suvih letnjih meseci. Postavljanje sloja malča (kora drveta, slama) oko osnove stabla može biti izuzetno korisno. Malč pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, sprečava rast korova i štiti koren od ekstremnih temperatura.
Prihranjivanje mladih biljaka podstiče njihov brži i snažniji rast. U prvoj godini nakon sadnje, možeš početi sa blagim prihranjivanjem tečnim đubrivom za cvetnice, razređenim na polovinu preporučene doze, jednom mesečno tokom vegetacione sezone (od proleća do kasnog leta). Izbegavaj jaka đubriva koja bi mogla oštetiti mladi koren. U narednim godinama, možeš preći na granulirano đubrivo sa sporim oslobađanjem koje se primenjuje u proleće.
Mlade svilene akacije mogu biti osetljive na niske zimske temperature. U kontinentalnim područjima sa jačim mrazevima, preporučljivo je zaštititi stablo tokom prve dve ili tri zime. To možeš učiniti obmotavanjem stabla agrotekstilom, jutanim vrećama ili slamom. Takođe, nagrtanje zemlje ili malča oko osnove stabla pruža dodatnu izolaciju korenovom sistemu. Kada drvo ojača i kora postane deblja, biće znatno otpornije na mraz.
Formiranje krošnje treba započeti dok je drvo još mlado. U prvim godinama, uklanjaj niže grane kako bi se formiralo čisto stablo željene visine. Takođe, usmeravaj rast odabirom nekoliko glavnih, skeletnih grana koje će formirati osnovu buduće krošnje. Rano oblikovanje je mnogo lakše i manje stresno za drvo od kasnijeg orezivanja debelih grana. Strpljenje i redovna nega u mladosti rezultiraće prelepim i zdravim stablom u budućnosti.
