Sadnja i razmnožavanje prkosa predstavljaju jedan od najjednostavnijih i najzahvalnijih baštovanskih poslova, idealan čak i za one bez prethodnog iskustva. Ova izdržljiva i prilagodljiva biljka nudi više načina za reprodukciju, omogućavajući ti da sa lakoćom proširiš svoju kolekciju ili podeliš lepotu njenih cvetova sa prijateljima i porodicom. Bilo da se odlučiš za setvu semena direktno u baštu, uzgoj rasada u zatvorenom prostoru ili za razmnožavanje putem reznica, uspeh je gotovo zagarantovan ukoliko ispratiš nekoliko osnovnih koraka. Razumevanje ovih metoda omogućiće ti da efikasno planiraš i organizuješ uzgoj, osiguravajući da tvoj vrt ili balkon bude ispunjen živopisnim bojama tokom celog leta.
Najpopularniji i najčešći način razmnožavanja prkosa je putem semena. Seme prkosa je izuzetno sitno, ali ima visoku klijavost i brzo niče u odgovarajućim uslovima. Možeš ga sejati direktno na stalno mesto u bašti nakon što prođe opasnost od poslednjih prolećnih mrazeva, ili možeš započeti uzgoj u zatvorenom prostoru nekoliko nedelja ranije kako bi dobio snažnije biljke koje će ranije početi sa cvetanjem. Obe metode imaju svoje prednosti, a izbor zavisi od tvojih mogućnosti i željenog vremena cvetanja. Bez obzira na metodu, ključni faktori za uspešno klijanje su toplota i svetlost.
Drugi, izuzetno efikasan i brz način razmnožavanja prkosa je putem reznica. Zahvaljujući svojoj sukulentnoj prirodi, stabljike prkosa se veoma lako ukorenjuju. Ova metoda je idealna ukoliko želiš da sačuvaš karakteristike (boju i oblik cveta) određene biljke, jer se na ovaj način dobijaju genetski identične kopije, odnosno klonovi matične biljke. Razmnožavanje reznicama se može raditi tokom celog leta i omogućava ti da brzo popuniš praznine u lejama ili napraviš nove aranžmane u saksijama. Proces je neverovatno jednostavan i često ima stopu uspešnosti od skoro sto procenata.
Pravilna priprema zemljišta je presudna za uspešnu sadnju, bez obzira na to da li sadiš seme ili već ožiljene reznice. Prkos zahteva izuzetno dobro drenirano zemljište i ne toleriše stajaću vodu. Pre sadnje, lokaciju treba dobro očistiti od korova i prekopati zemlju kako bi se razbili veći grumenovi i poboljšala rastresitost. Ukoliko je tvoje baštensko zemljište teško i glinovito, neophodno je dodati materijale za poboljšanje drenaže, kao što su pesak, sitan šljunak ili perlit. Za sadnju u posudama, najbolji izbor je gotov supstrat za kaktuse i sukulente.
Transplantacija, odnosno presađivanje mladih biljaka uzgojenih u zatvorenom ili kupljenog rasada, takođe zahteva pažnju. Biljke treba postepeno prilagođavati spoljašnjim uslovima tokom perioda od nedelju dana, procesom poznatim kao kaljenje. To podrazumeva iznošenje biljaka napolje na nekoliko sati dnevno, postepeno povećavajući vreme provedeno napolju i izloženost direktnom suncu. Prilikom sadnje, pazi da ne oštetiš nežan korenov sistem i sadi biljke na istu dubinu na kojoj su bile u kontejneru. Održavaj preporučeni razmak između biljaka kako bi imale dovoljno prostora za rast i cirkulaciju vazduha.
Još članaka na ovu temu
Setva semena na otvorenom
Direktna setva semena na stalno mesto je najjednostavniji način uzgoja prkosa. Ovaj metod eliminiše potrebu za pikiranjem i presađivanjem, što smanjuje stres za biljku. Najvažniji uslov za direktnu setvu je da sačekaš da prođe svaka opasnost od mraza i da se zemljište dovoljno zagreje. U našim klimatskim uslovima, to je obično krajem aprila ili početkom maja. Prkos klija na temperaturama zemljišta iznad 20°C, tako da prerana setva u hladno tlo neće dati dobre rezultate i seme može propasti.
Pre setve, potrebno je pažljivo pripremiti leju. Ukloni sav korov, kamenje i poravnaj površinu grabuljama. Pošto je seme prkosa veoma sitno, važno je da površina zemlje bude što finije usitnjena i ravna. Da bi olakšao ravnomernu raspodelu sitnog semena, možeš ga pomešati sa malo suvog peska ili finog supstrata. Na taj način ćeš bolje videti gde si posejao i izbeći ćeš pregustu setvu, koja kasnije može dovesti do slabijeg razvoja biljaka zbog međusobne konkurencije.
Seme prkosa zahteva svetlost za klijanje, što znači da ga ne treba prekrivati debelim slojem zemlje. Nakon što si pomešano seme sa peskom ravnomerno rasporedio po površini, samo ga blago utisni daskom ili dlanom kako bi ostvarilo dobar kontakt sa zemljištem. Nije potrebno dodatno ga prekrivati zemljom, ili ga možeš prekriti tek jednim milimetarskim, gotovo prozirnim slojem peska ili prosejanog komposta. Nakon setve, površinu pažljivo zalij finim raspršivačem kako ne bi sprao seme.
Nakon setve, ključno je održavati površinu zemljišta konstantno vlažnom, ali ne i natopljenom, sve dok biljke ne niknu. To obično traje od 7 do 14 dana, u zavisnosti od temperature. Kada biljčice niknu i razviju nekoliko pravih listova, potrebno ih je prorediti ukoliko su previše guste. Ostavljaj najsnažnije biljke na razmaku od oko 15 do 20 centimetara jedna od druge. Ovo će im omogućiti dovoljno prostora, svetlosti i hranljivih materija za pravilan razvoj i formiranje bujnog cvetnog tepiha.
Uzgoj rasada u zatvorenom prostoru
Započinjanje uzgoja prkosa u zatvorenom prostoru, otprilike 6 do 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza, omogućava ti da dobiješ jače i razvijenije biljke koje će početi da cvetaju znatno ranije nego one posejane direktno napolju. Za ovaj metod su ti potrebni plitki kontejneri, čaše od jogurta sa probušenim dnom ili specijalizovani kontejneri za rasad. Napuni ih kvalitetnim supstratom za setvu, koji je sterilan i rastresit. Pre setve, supstrat blago navlaži kako bi bio spreman za prijem semena.
Seme prkosa rasporedi što je moguće ravnomernije po površini vlažnog supstrata. Kao i kod setve na otvorenom, seme ne treba prekrivati zemljom jer mu je potrebna svetlost za klijanje. Dovoljno je samo lagano ga pritisnuti prstima ili daskom kako bi ostvarilo dobar kontakt sa supstratom. Nakon setve, posudu možeš prekriti providnom folijom ili staklom kako bi se održala visoka vlažnost vazduha, što pogoduje klijanju. Posudu stavi na toplo i svetlo mesto, idealno na prozorsku dasku sa južne strane.
Optimalna temperatura za klijanje semena prkosa je između 21°C i 25°C. U ovim uslovima, prve biljčice će se pojaviti za otprilike nedelju do dve. Čim seme proklija, ukloni foliju ili staklo kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečila pojava bolesti. U ovoj fazi, biljkama je potrebno obezbediti što više svetlosti. Ukoliko prirodna svetlost nije dovoljna, što je čest slučaj u rano proleće, možeš koristiti veštačko osvetljenje (fluo cevi ili specijalne lampe za biljke) postavljeno na 10-15 cm iznad biljaka, u trajanju od 14 do 16 sati dnevno.
Kada mlade biljke razviju dva para pravih listova, vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne, veće saksije. Ovo im daje više prostora za razvoj korena i nadzemnog dela. Pažljivo vadi svaku biljčicu, trudeći se da što manje oštetiš koren, i presadi je u saksiju napunjenu kvalitetnim supstratom. Nakon presađivanja, nastavi sa negom na svetlom i toplom mestu. Pre iznošenja napolje, ne zaboravi na period kaljenja, postepenog privikavanja na spoljašnje uslove, kako biljke ne bi doživele šok.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje prkosa reznicama je izuzetno brz, jednostavan i efikasan metod koji ti omogućava da za kratko vreme dobiješ veliki broj novih biljaka. Prednost ove metode je što se dobijaju biljke koje su identične matičnoj biljci, pa na taj način možeš sačuvati sortu čija ti se boja ili oblik cveta posebno dopadaju. Najbolje vreme za uzimanje reznica je od kasnog proleća do kasnog leta, kada je biljka u punoj vegetaciji i kada su stabljike snažne i zdrave.
Za reznice biraj zdrave i jake vrhove izdanaka dužine od 8 do 12 centimetara. Oštrim nožem ili makazama odreži izdanak neposredno ispod lisnog čvora. Sa donje polovine reznice pažljivo ukloni listove, jer bi oni u kontaktu sa zemljom ili vodom mogli da istrunu. Gornji deo sa nekoliko listova i eventualno cvetnim pupoljkom ostavi netaknut. Tako pripremljene reznice su spremne za ožiljavanje. Upotreba hormona za ožiljavanje nije neophodna, jer se prkos izuzetno lako ukorenjuje.
Postoje dva osnovna načina za ožiljavanje reznica: u vodi ili direktno u supstratu. Za ožiljavanje u vodi, jednostavno stavi pripremljene reznice u čašu sa vodom, tako da donji, ogoljeni deo bude potopljen. Čašu stavi na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca. Vodu menjaj na svaka dva do tri dana. Za samo nekoliko dana, primetićeš pojavu malih belih korenčića. Kada korenčići dostignu dužinu od par centimetara, biljke su spremne za sadnju u saksije ili direktno u baštu.
Direktno ožiljavanje u supstratu je još jednostavnije. Pripremi saksiju sa vlažnom mešavinom treseta i peska ili perlita. Napravi olovkom malu rupu u supstratu i u nju zabodi pripremljenu reznicu. Lagano pritisni supstrat oko reznice kako bi ostvarila dobar kontakt. Saksiju drži na toplom i svetlom mestu, održavajući supstrat umereno vlažnim. Reznice će se ukoreniti za nedelju do dve dana, a znak da je ožiljavanje uspelo je pojava novog rasta na vrhu reznice. Ovo je često brži metod koji proizvodi snažnije biljke jer se koren odmah prilagođava zemljištu.
Sadnja i presađivanje
Nakon što su mlade biljke dovoljno ojačale, bilo da su uzgojene iz semena ili reznica, dolazi trenutak za njihovu sadnju na stalno mesto. Idealno vreme za sadnju napolju je kada prođe sva opasnost od mraza i kada se temperature ustale, što je obično u drugoj polovini maja. Biraj sunčan i topao dan za sadnju, po mogućstvu kasno popodne ili rano veče, kako bi se biljke lakše prilagodile i izbegao stres od jakog podnevnog sunca. Pre sadnje, dobro zalij biljke u kontejnerima kako bi se koren lakše izvadio.
Prilikom sadnje, važno je obezbediti adekvatan razmak između biljaka. Iako u početku izgledaju male, prkos se brzo širi i formira gust pokrivač tla. Preporučeni razmak sadnje je od 15 do 25 centimetara, u zavisnosti od sorte i željenog efekta. Gušća sadnja će brže stvoriti cvetni tepih, ali ređa sadnja omogućava bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje konkurenciju među biljkama, što rezultira snažnijim i zdravijim individuama. Iskopaj rupice koje su malo veće od saksije u kojoj se biljka nalazi.
Pažljivo izvadi biljku iz saksije, trudeći se da sačuvaš busen zemlje oko korena netaknutim. Postavi biljku u rupicu tako da gornji deo busena bude u ravni sa okolnom zemljom. Nemoj je saditi ni preduboko ni preplitko. Nakon postavljanja, popuni prostor oko busena zemljom i lagano je pritisni prstima kako bi se ostvario dobar kontakt i eliminisali vazdušni džepovi. Ovaj korak je ključan za brz i uspešan prijem biljke na novom staništu.
Odmah nakon sadnje, neophodno je temeljno zaliti biljke. Prvo zalivanje pomaže da se zemlja slegne oko korena i obezbeđuje potrebnu vlagu za početni period adaptacije. Nastavi sa redovnim, ali umerenim zalivanjem tokom prvih nedelju ili dve, dok se biljke ne ukorene i ne počnu aktivno da rastu. Nakon tog perioda, prkos postaje izuzetno otporan na sušu i zalivanje treba prorediti, prilagođavajući ga vremenskim uslovima i potrebama biljke.
