Sadnja i razmnožavanje plumerije su uzbudljivi procesi koji ti omogućavaju da proširiš svoju kolekciju ovih prelepih tropskih biljaka. Bilo da sadiš novu biljku kupljenu u rasadniku ili razmnožavaš postojeću pomoću reznica ili semena, ključ uspeha leži u pravilnoj tehnici i obezbeđivanju optimalnih uslova. Plumerije su relativno jednostavne za razmnožavanje, posebno putem reznica, što ih čini popularnim izborom među baštovanima. Pravilno pripremljen supstrat, adekvatna vlažnost i toplota su temelj za uspešno ukorenjivanje i rast mladih biljaka. Ovaj vodič će te provesti kroz sve korake, od izbora prave saksije do nege mladih biljaka.
Prvi i najvažniji korak prilikom sadnje plumerije jeste izbor odgovarajućeg supstrata. Kao što je već pomenuto, plumerije zahtevaju izuzetno dobro drenirano tlo kako bi se izbeglo truljenje korena. Nikada nemoj koristiti običnu baštensku zemlju, jer je ona preteška i zadržava previše vlage. Najbolji izbor je gotova mešavina za kaktuse i sukulente, koju možeš dodatno obogatiti perlitom, krupnim peskom ili sitnim šljunkom kako bi se drenaža maksimalno poboljšala. Idealan odnos je otprilike dva dela supstrata za kaktuse i jedan deo perlita.
Izbor saksije je takođe od velikog značaja. Saksija mora imati najmanje jednu, a po mogućstvu više, drenažnih rupa na dnu. Veličina saksije treba da bude srazmerna veličini biljke ili reznice. Za početak je bolje koristiti manju saksiju, jer se u njoj supstrat brže suši, smanjujući rizik od prekomernog zadržavanja vlage. Kako biljka raste, presađuje se u postepeno veće saksije, obično svake dve do tri godine. Materijal saksije može biti plastika ili glina; glinene (terakota) saksije su poroznije i omogućavaju brže sušenje supstrata, što može biti prednost.
Prilikom same sadnje, na dno saksije možeš staviti sloj šljunka ili lomljene keramike kako bi se dodatno osigurala drenaža, mada ovo nije neophodno ako je supstrat dovoljno propustan. Napuni saksiju pripremljenom mešavinom, postavi biljku ili reznicu u centar i pažljivo dodaj još supstrata oko nje, lagano pritiskajući da bi se biljka učvrstila. Pazi da biljku ne posadiš preduboko; korenski sistem treba da bude prekriven, ali osnova stabljike treba da ostane u nivou površine zemlje. Nakon sadnje, biljku treba lagano zaliti.
Nakon sadnje, mladoj plumeriji je potrebna posebna nega. Postavi je na toplo i svetlo mesto, ali zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca dok se ne adaptira. Održavaj supstrat umereno vlažnim, ali nikako mokrim. Potrebno je nekoliko nedelja da se biljka uspostavi i počne sa aktivnim rastom. Strpljenje je ključno, posebno kod razmnožavanja reznicama, jer proces ukorenjavanja može potrajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Znak da je biljka počela da se ukorenjuje je pojava novih listova na vrhu.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje plumerije reznicama je najpopularniji, najbrži i najpouzdaniji metod dobijanja novih biljaka koje će biti identične matičnoj biljci. Najbolje vreme za uzimanje reznica je rano proleće ili početak leta, kada je biljka u punoj snazi. Reznice treba uzimati sa zdravih, zrelih grana koje su stare najmanje godinu dana. Idealna dužina reznice je između 20 i 40 centimetara. Koristi oštar, sterilisan nož ili makaze i napravi čist, ravan rez.
Nakon sečenja, sa donjeg dela reznice ukloni sve listove, ostavljajući samo nekoliko najmlađih na samom vrhu, ako ih ima. Ovo smanjuje gubitak vode kroz transpiraciju i omogućava reznici da svu energiju usmeri na formiranje korena. Iz reza će curiti mlečnobeli sok; važno je pustiti da se ovaj rez potpuno osuši. Reznice ostavi na suvom, senovitom i prozračnom mestu sedam do deset dana. Za to vreme, na mestu reza će se formirati kalus, zaštitni sloj koji sprečava truljenje kada se reznica posadi.
Kada se rez potpuno osušio i stvorio kalus, reznica je spremna za sadnju. Iako nije neophodno, donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ukorenjivanje u prahu, što može ubrzati proces formiranja korena. Reznicu zatim posadi u saksiju napunjenu propusnim supstratom, na dubinu od oko 5-8 centimetara, tek toliko da stoji stabilno. Lagano pritisni zemlju oko reznice da je učvrstiš. Ako je reznica nestabilna, možeš je podupreti štapićem.
Nakon sadnje, saksiju sa reznicom postavi na veoma toplo i svetlo mesto. Toplota je ključni faktor za uspešno ukorenjivanje. Idealna temperatura supstrata je oko 25°C. Zalivanje treba biti veoma oskudno dok se ne pojave prvi listovi, što je znak da se koren počeo formirati. Dovoljno je zaliti je tek nakon sadnje, a zatim održavati supstrat jedva vlažnim, zalivajući po malo na svakih desetak dana. Previše vode u ovoj fazi će sigurno dovesti do truljenja reznice. Proces ukorenjavanja može trajati od 4 do 8 nedelja, pa čak i duže, zavisno od uslova.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje plumerije iz semena je duži i neizvesniji proces, ali može biti veoma zanimljiv jer biljke dobijene na ovaj način neće nužno biti identične roditeljskoj biljci. To znači da postoji mogućnost dobijanja cveta potpuno nove boje ili oblika. Seme plumerije se formira u dugim, mahunastim čaurama. Kada čaura sazri, ona puca i oslobađa seme koje ima karakteristično „krilo“ koje mu pomaže da se širi vetrom. Seme treba sakupiti čim čaura počne da puca.
Svežina semena je ključna za uspešno klijanje. Što je seme svežije, to je veća stopa klijavosti. Pre setve, seme možeš potopiti u toplu vodu na nekoliko sati kako bi se omekšala opna i podstaklo klijanje. Za setvu koristi isti propusni supstrat kao i za odrasle biljke. Najbolje je koristiti male saksije ili kontejnere za rasad. Seme se sadi vertikalno, tako da deblji deo u kojem je embrion bude u zemlji, a papirnato „krilo“ da viri iznad površine supstrata.
Nakon setve, supstrat treba održavati konstantno blago vlažnim, ali ne i natopljenim. Prekrivanje saksije providnom folijom ili staklom može pomoći u održavanju visoke vlažnosti i toplote, stvarajući efekat staklenika. Saksiju postavi na toplo i svetlo mesto, ali bez direktnog sunca koje bi moglo pregrejati supstrat. Klijanje obično počinje za jednu do tri nedelje, zavisno od temperature i svežine semena. Optimalna temperatura za klijanje je između 25 i 30°C.
Kada mlade biljke niknu i razviju nekoliko pravih listova, mogu se pažljivo presaditi u individualne saksije. Mlade biljke dobijene iz semena zahtevaju istu negu kao i odrasle, ali su u početku osetljivije. Potrebno im je puno svetlosti, toplote i pravilno zalivanje. Važno je napomenuti da plumerijama dobijenim iz semena treba znatno više vremena da dostignu zrelost i počnu da cvetaju – obično tri do pet godina, a ponekad i duže.
Presađivanje plumerije
Presađivanje je važan deo nege koji omogućava biljci da dobije više prostora za rast korena i sveže, hranljive materije. Mlade plumerije se obično presađuju svake godine ili svake druge godine, dok se starije, veće biljke presađuju na svake tri do četiri godine ili kada primetiš da je koren u potpunosti ispunio saksiju. Najbolje vreme za presađivanje je proleće, na početku vegetacione sezone, pre nego što biljka krene sa intenzivnim rastom. To joj daje dovoljno vremena da se prilagodi novoj saksiji pre letnjih vrućina.
Prilikom izbora nove saksije, važno je ne preterivati sa veličinom. Izaberi saksiju koja je samo za jedan broj, odnosno 2-5 cm u prečniku veća od prethodne. Sadnja u preveliku saksiju može dovesti do toga da se supstrat predugo zadržava vlažnim, što povećava rizik od truljenja korena. Biljka će takođe usmeriti svoju energiju na popunjavanje saksije korenom, umesto na rast lišća i cvetova. Kao i uvek, nova saksija mora imati adekvatne drenažne rupe.
Pre presađivanja, pripremi novi supstrat i saksiju. Pažljivo izvadi biljku iz stare saksije. Ako je koren gusto isprepleten, možeš ga nežno razrahliti prstima. Pregledaj koren i oštrim, sterilnim makazama ukloni sve suve, trule ili oštećene delove. Na dno nove saksije stavi tanak sloj svežeg supstrata, postavi biljku u centar, pazeći da bude na istoj dubini kao u prethodnoj saksiji, a zatim popuni prostor oko korena novim supstratom, lagano ga sabijajući.
Nakon presađivanja, biljku temeljno zalij kako bi se supstrat slegnuo i uspostavio dobar kontakt sa korenom. Narednih nekoliko nedelja, biljku drži na mestu sa puno svetlosti, ali zaštićenu od najjačeg sunca kako bi se smanjio stres. Sa prihranom sačekaj najmanje mesec dana, dok ne budeš siguran da se biljka primila i počela da pokazuje znake novog rasta. Presađivanje je stresno za biljku, pa joj je potrebno vreme da se oporavi i prilagodi.
Nega mladih biljaka
Nega mladih plumerija, bilo da su dobijene iz reznica ili semena, zahteva malo više pažnje u početnoj fazi razvoja. Mlade biljke su osetljivije na ekstremne uslove, kao što su prejako sunce, niske temperature ili greške u zalivanju. Tokom prve godine, ključno je obezbediti im stabilne i optimalne uslove za rast kako bi razvile snažan korenski sistem i stablo, što je osnova za buduće zdravlje i cvetanje. One zahtevaju puno svetlosti, ali ih treba zaštititi od direktnog podnevnog sunca koje može izazvati opekotine na mladim listovima.
Zalivanje mladih biljaka se vrši po istom principu kao i kod odraslih – pusti da se gornji sloj supstrata dobro osuši pre sledećeg zalivanja. Međutim, pošto se nalaze u manjim saksijama, supstrat će se brže sušiti, pa će im možda biti potrebno češće zalivanje tokom leta. Uvek proveravaj vlažnost zemlje pre nego što dodaš vodu. Mlade biljke su posebno osetljive na prekomernu vlagu, pa je bolje da budu malo suvlje nego previše mokre.
Prihranu mladih biljaka treba započeti tek kada su dobro ukorenjene i pokazuju aktivan rast. Za početak, koristi izbalansirano đubrivo, kao što je formulacija 20-20-20, primenjujući ga u polovini preporučene doze. Ovo će podstaći ravnomeran razvoj korena, stabla i lišća. Kako biljka sazreva i približava se cvetnoj zrelosti (obično nakon druge ili treće godine), možeš preći na đubrivo sa višim sadržajem fosfora kako bi se stimulisalo cvetanje.
Prvo prezimljavanje mladih biljaka je kritično. One su manje otporne na hladnoću od odraslih, zrelih primeraka. Neophodno ih je uneti u zatvoren prostor pre prvih mrazeva. Obezbedi im što svetlije mesto tokom zime. Iako će verovatno ući u period mirovanja i odbaciti lišće, važno je da imaju dovoljno svetlosti kako bi preživele zimu u dobrom stanju. Zalivanje svedi na minimum, kao i kod odraslih biljaka, kako bi se sprečilo truljenje.
