Sadnja i razmnožavanje pitomog kestena predstavljaju temeljne korake koji određuju budućnost i produktivnost svakog zasada. Pravilno izvedena sadnja omogućava mladim biljkama da se brzo i uspešno ukorene, dok poznavanje različitih metoda razmnožavanja otvara mogućnosti za širenje zasada i očuvanje željenih sortnih karakteristika. Odabir kvalitetnog sadnog materijala, priprema zemljišta i sama tehnika sadnje su kritični faktori od kojih zavisi vitalnost i dugovečnost stabala. Uspeh u ovim početnim fazama je preduslov za stvaranje zdravog i rodnog voćnjaka koji će donositi plodove decenijama. Ovaj proces zahteva pažljivo planiranje i preciznost, jer greške napravljene u ovom periodu teško se kasnije mogu ispraviti.
Razumevanje bioloških karakteristika pitomog kestena ključno je za uspešno razmnožavanje. Kesten je jednodoma biljka sa jednopolnim cvetovima, što znači da se na istom stablu nalaze i muški i ženski cvetovi, ali je uglavnom stranooplodan. To implicira da je za postizanje dobrog oprašivanja i redovnog roda neophodno saditi najmanje dve različite sorte koje cvetaju u isto vreme. Prilikom planiranja zasada, izbor odgovarajućih oprašivača je jednako važan kao i izbor glavne sorte, jer bez adekvatnog oprašivanja neće doći do formiranja plodova.
Postoje dva osnovna načina razmnožavanja kestena: generativni (semenom) i vegetativni (kalemljenjem, reznicama). Generativno razmnožavanje je jednostavnije, ali sejanci ne prenose verno osobine roditeljskog stabla, što rezultira velikom varijabilnošću u pogledu rasta, otpornosti i kvaliteta plodova. Sa druge strane, vegetativno razmnožavanje, pre svega kalemljenje, omogućava dobijanje sadnica koje su genetski identične matičnoj biljci, čime se osiguravaju željene karakteristike sorte. Izbor metode razmnožavanja zavisi od ciljeva uzgajivača, da li je to stvaranje podloga, podizanje komercijalnog zasada ili jednostavno uzgoj nekoliko stabala za sopstvene potrebe.
Kvalitet sadnog materijala je od presudne važnosti za uspeh sadnje. Bilo da se koriste sadnice proizvedene kalemljenjem ili sejanci, one moraju biti zdrave, dobro razvijene i sa snažnim korenovim sistemom. Sadnice treba nabavljati od proverenih i registrovanih rasadnika koji garantuju sortnu čistoću i zdravstvenu ispravnost. Zdrava sadnica ima pravilan i neoštećen nadzemni deo, kao i dobro razgranat korenov sistem bez znakova truljenja ili oštećenja. Investicija u kvalitetan sadni materijal je najisplativija investicija u budućnost zasada.
Priprema za sadnju
Pažljiva priprema pre sadnje postavlja temelje za dugoročni uspeh i zdravlje stabala kestena. Prvi korak je odabir idealne lokacije, koja treba da bude osunčana, zaštićena od jakih vetrova i sa dobrom cirkulacijom vazduha. Treba izbegavati niske terene i udoline gde se nakuplja hladan vazduh, jer kasni prolećni mrazevi mogu uništiti cvetove. Nakon odabira lokacije, neophodno je izvršiti detaljnu analizu zemljišta kako bi se utvrdila njegova pH vrednost, tekstura i sadržaj hranljivih materija. Pitomi kesten zahteva duboko, rastresito i blago kiselo zemljište (pH 5.5-6.5), a nikako ne podnosi krečna i zabarena zemljišta.
Nakon analize, pristupa se pripremi zemljišta, koja idealno počinje u leto ili jesen pre planirane sadnje. Ukoliko je zemljište zbijeno, potrebno je izvršiti duboko oranje ili rigolovanje na dubinu od 60 do 80 cm. Ovim postupkom se razbija nepropusni sloj, poboljšava drenaža i aeracija, što omogućava korenu da se pravilno razvija u dubinu. Ako je zemljište nedovoljno kiselo, može se dodati elementarni sumpor ili kiseli treset kako bi se pH vrednost korigovala na optimalni nivo.
Sledeći korak je kopanje sadnih jama, što je najbolje uraditi nekoliko nedelja pre sadnje kako bi se zemlja slegla i provetrila. Dimenzije sadnih jama zavise od kvaliteta zemljišta i veličine sadnice, ali se preporučuju jame širine i dubine najmanje 60×60 cm, a na lošijim zemljištima i do 1×1 metar. Prilikom kopanja, površinski, plodniji sloj zemlje treba odvojiti na jednu stranu, a dublji, manje plodan sloj na drugu. Na dno jame se može staviti sloj drenažnog materijala, poput šljunka, ukoliko postoji opasnost od zadržavanja vode.
Pre same sadnje, u sadne jame je potrebno dodati organsku materiju i đubrivo kako bi se mladim sadnicama obezbedio dobar start. Pomešati odvojeni površinski sloj zemlje sa 10-15 kg dobro zgorelog stajnjaka ili kvalitetnog komposta i oko 200-300 grama NPK đubriva sa naglaskom na fosfor i kalijum. Deo ove obogaćene smeše se vraća na dno jame, formirajući mali humak na koji će se postaviti koren sadnice. Ovaj postupak osigurava da koren odmah dođe u kontakt sa hranljivim i rastresitim supstratom.
Proces sadnje
Optimalno vreme za sadnju pitomog kestena je tokom perioda mirovanja vegetacije, odnosno u kasnu jesen ili rano proleće. Jesenja sadnja, nakon opadanja lišća, često se smatra boljom opcijom jer omogućava korenu da se tokom zime prilagodi i delimično regeneriše, što rezultira bržim kretanjem vegetacije u proleće. Prolećna sadnja se obavlja čim to vremenski uslovi dozvole i zemljište se prosuši, ali pre početka bubrenja pupoljaka. Treba izbegavati sadnju po mrazu, jakom vetru ili kada je zemljište previše vlažno i blatnjavo.
Pre nego što se sadnica postavi u jamu, potrebno je pažljivo pregledati njen korenov sistem. Sve oštećene, polomljene ili predugačke korenove žile treba skratiti oštrim makazama do zdravog dela. Neposredno pre sadnje, preporučuje se potapanje korenovog sistema u kašu napravljenu od zemlje, svežeg goveđeg stajnjaka i vode. Ovaj postupak, poznat kao „umakanje u kašu“, štiti koren od isušivanja, pospešuje bolji kontakt sa zemljom i stimuliše rast novih korenčića.
Sadnicu treba postaviti u centar sadne jame na prethodno pripremljen humak od obogaćene zemlje. Korenove žile treba pažljivo rasporediti u svim pravcima kako bi se izbeglo njihovo savijanje ili lomljenje. Dubina sadnje je izuzetno važna; sadnica se sadi na istu dubinu na kojoj je bila u rasadniku. Mesto kalemljenja mora obavezno ostati najmanje 10-15 cm iznad površine zemlje kako bi se sprečilo ukorenjivanje plemke i pojava divljih izdanaka.
Nakon postavljanja sadnice, jama se postepeno popunjava pripremljenom mešavinom zemlje i stajnjaka. Zemlju treba lagano sabijati oko korena kako bi se istisnuli vazdušni džepovi i ostvario dobar kontakt između korena i zemljišta. Kada je jama do pola puna, sadnicu treba obilno zaliti sa 10-15 litara vode. Nakon što voda upije, jama se popunjava do vrha, a oko sadnice se formira blago uzdignuće ili „činija“ koja će zadržavati vodu od kiše ili budućeg zalivanja. Na kraju, preporučuje se postavljanje potpornog stuba uz sadnicu kako bi se zaštitila od vetra.
Generativno razmnožavanje semenom
Razmnožavanje pitomog kestena semenom, poznato kao generativno razmnožavanje, predstavlja najjednostavniji i najprirodniji način dobijanja novih biljaka. Ovaj metod se uglavnom koristi za proizvodnju podloga za kalemljenje ili za pošumljavanje, jer biljke dobijene iz semena ne zadržavaju sortne karakteristike matičnog stabla. Plodovi za setvu moraju biti sakupljeni sa zdravih i dobro razvijenih stabala, a treba birati najkrupnije i potpuno zrele primerke. Nakon sakupljanja, važno je pravilno čuvati seme do setve kako bi se sačuvala njegova klijavost.
Seme kestena ima kratak period dormantnosti i zahteva period hladne i vlažne stratifikacije kako bi proklijalo. Stratifikacija je proces imitiranja prirodnih zimskih uslova. Seme se pomeša sa vlažnim supstratom, kao što je pesak, treset ili piljevina, i čuva na niskoj temperaturi (1-4 °C) u trajanju od 2 do 4 meseca. Tokom ovog perioda, važno je redovno proveravati vlažnost supstrata i sprečiti pojavu plesni. Ovaj postupak prekida dormantnost semena i omogućava ujednačeno i brzo klijanje.
Setva semena se može obaviti u jesen direktno na otvorenom ili u proleće nakon završene stratifikacije. Jesenja setva ima prednost jer se stratifikacija odvija prirodno tokom zime, ali postoji rizik da seme pojedu glodari. Prolećna setva u pripremljene leje ili kontejnere omogućava bolju kontrolu uslova i veću stopu preživljavanja mladih biljaka. Seme se seje na dubinu od 3-5 cm, sa razmakom od oko 10-15 cm unutar reda, a međuredni razmak treba da bude dovoljan za obradu i negu.
Nakon nicanja, mladim biljkama je potrebna redovna nega koja uključuje zalivanje, prihranu i zaštitu od korova, bolesti i štetočina. Sejanci se u rasadniku neguju jednu do dve godine, nakon čega dostižu dovoljnu veličinu i debljinu za kalemljenje ili za sadnju na stalno mesto. Iako je generativno razmnožavanje tehnički jednostavno, važno je imati na umu da će dobijene biljke biti genetski raznolike, sa varijacijama u rastu, vremenu plodonošenja i kvalitetu plodova.
Vegetativno razmnožavanje kalemljenjem
Vegetativno razmnožavanje, pre svega kalemljenje, predstavlja standardnu metodu za dobijanje sadnica pitomog kestena željenih sortnih karakteristika. Kalemljenje je proces spajanja dela željene sorte (plemke) sa podlogom (najčešće sejanac), pri čemu one srastaju i nastavljaju da rastu kao jedna biljka. Ovim postupkom se osigurava da će nova biljka imati identične osobine kao i matično stablo sa kojeg je uzeta plemka, uključujući kvalitet ploda, otpornost na bolesti i vreme sazrevanja. To je od presudnog značaja za podizanje komercijalnih zasada gde je uniformnost ključna.
Kao podloga za kalemljenje najčešće se koriste dvogodišnji sejanci pitomog kestena (Castanea sativa) koji su dobro razvijeni i zdravi. Važno je da podloga bude adaptirana na lokalne uslove zemljišta i klime. Kalem-grančice (plemke) se uzimaju tokom perioda mirovanja vegetacije sa zdravih i rodnih stabala željene sorte. Plemke treba da budu zrele, jednogodišnje grane, debljine olovke, sa dobro razvijenim pupoljcima. Do trenutka kalemljenja, čuvaju se na hladnom i vlažnom mestu kako ne bi prerano krenule sa vegetacijom.
Postoji više tehnika kalemljenja koje se mogu primeniti kod kestena, ali se najčešće koriste okuliranje (kalemljenje na spavajući ili budni pupoljak) i kalemljenje spajanjem (englesko spajanje). Okuliranje se obično izvodi tokom leta, dok se kalemljenje spajanjem primenjuje u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Uspeh kalemljenja u velikoj meri zavisi od preciznosti izvođenja, podudarnosti kambijalnih slojeva plemke i podloge, kao i od vremenskih uslova nakon kalemljenja.
Nakon uspešnog kalemljenja, neophodna je pažljiva nega kako bi se osiguralo pravilno srastanje i razvoj nove biljke. Potrebno je redovno uklanjati sve divlje izdanke koji rastu ispod mesta kalemljenja, jer oni crpe snagu od plemke. Kalemljenu sadnicu treba zaštititi od jakog sunca i vetra i obezbediti joj redovno zalivanje i prihranu. Nakon jedne do dve godine nege u rasadniku, kalemljena sadnica je spremna za sadnju na stalno mesto u voćnjaku.
