Petolisna lozica je jedna od najzahvalnijih i najbrže rastućih penjačica, idealna za brzo ozelenjavanje velikih površina. Njena sadnja i razmnožavanje su izuzetno jednostavni procesi, što je čini dostupnom i manje iskusnim baštovanima. Pravilan izbor mesta sadnje i adekvatna priprema zemljišta postaviće temelje za zdrav i bujan rast koji će trajati decenijama. Sposobnost ove biljke da se lako razmnožava omogućava da se od samo jedne sadnice za kratko vreme stvori bogat zeleni pokrivač ili da se nove biljke podele sa prijateljima. Razumevanje osnovnih koraka u sadnji i metoda razmnožavanja ključno je za maksimalno iskorišćavanje potencijala ove prelepe biljke.
Izbor idealne lokacije
Odabir pravog mesta za sadnju petolisne lozice je prvi i najvažniji korak ka uspešnom uzgoju. Iako je veoma prilagodljiva, lokacija će direktno uticati na njen rast, zdravlje i, pre svega, na intenzitet jesenjih boja. Najbolje rezultate daje na pozicijama koje su izložene punom suncu ili su u polusenci. Na sunčanim mestima, njeno lišće će u jesen dobiti najspektakularnije nijanse crvene i narandžaste boje, dok će u senci te boje biti manje izražene, a biljka će težiti ka zelenijim tonovima.
Prilikom izbora lokacije, neophodno je razmišljati dugoročno. Petolisna lozica je dugovečna biljka koja raste veoma brzo i može dostići visinu i do 20 metara, pa joj je potrebno obezbediti dovoljno prostora. Sadi se uz zidove, ograde, pergole ili stare drvene konstrukcije koje želiš da prekriješ. Važno je izbegavati sadnju uz oštećene ili sveže ofarbane zidove, jer njeni snažni pipci mogu oštetiti fasadu ili se zalepiti za boju, stvarajući probleme prilikom uklanjanja.
Takođe, razmisli o blizini drugih biljaka. Zbog svoje bujnosti i agresivnog rasta, petolisna lozica može lako „ugušiti“ manje i nežnije biljke u svojoj okolini. Zato je posadi na dovoljnoj udaljenosti od cvetnih leja ili ukrasnog žbunja koje ne želiš da bude prekriveno. Idealna je kao samostalni vertikalni element ili za pokrivanje neuglednih površina gde druge biljke ne uspevaju.
Potrebno je voditi računa i o podzemnim instalacijama. Iako njen korenov sistem nije agresivan kao kod nekih drugih biljaka, uvek je pametno izbegavati sadnju direktno iznad vodovodnih, kanalizacionih ili električnih vodova. Dobro planiranje lokacije štedi mnogo truda i potencijalnih problema u budućnosti, osiguravajući da biljka bude ukras, a ne smetnja.
Još članaka na ovu temu
Priprema zemljišta i sadnja
Nakon odabira lokacije, sledi priprema zemljišta, koja je ključna za dobar početak rasta mlade sadnice. Petolisna lozica nije izbirljiva po pitanju tipa zemljišta, ali najbolje uspeva u dubokom, plodnom i dobro dreniranom tlu. Pre sadnje, iskopaj sadnu jamu koja je barem dvostruko šira i dublja od saksije u kojoj se sadnica nalazi. To će omogućiti korenu da se lakše širi i razvija u rastresitoj zemlji.
Na dno iskopane jame preporučljivo je staviti sloj drenažnog materijala, poput šljunka ili lomljene cigle, posebno ako je zemljište teško i glinovito. To će sprečiti zadržavanje vode oko korena, što može dovesti do njegovog truljenja. Zatim, zemlju koju si iskopao pomešaj sa kompostom, zrelim stajnjakom ili tresetom kako bi se poboljšala njena struktura i hranljivost. Ovako obogaćena zemlja pružiće mladoj biljci sve što joj je potrebno za brz i zdrav razvoj.
Sadnicu pažljivo izvadi iz saksije, trudeći se da ne oštetiš korenov busen. Postavi je u sredinu sadne jame tako da gornji deo busena bude u ravni sa površinom okolnog tla. Zatim, jamu popuni pripremljenom mešavinom zemlje, lagano je pritiskajući kako bi se istisnuo vazduh i ostvario dobar kontakt između korena i zemlje. Nakon sadnje, biljku obilno zalij kako bi se zemlja slegla i osigurala vlažnost potrebna za početni rast.
Preporučuje se da se sadnica posadi na udaljenosti od 30 do 50 centimetara od zida ili potpore uz koju će rasti. Ovo će omogućiti dovoljnu cirkulaciju vazduha oko biljke i dati korenu dovoljno prostora za razvoj. U prvoj godini, mladoj biljci će možda biti potrebna mala potpora ili usmeravanje ka željenoj površini dok ne razvije sopstvene pipke kojima će se sama prihvatati.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje petolisne lozice reznicama je najpopularniji, najbrži i najjednostavniji metod za dobijanje novih biljaka. Najbolje vreme za uzimanje reznica je rano leto, kada su izdanci poluzreli – nisu ni previše meki, ni previše drvenasti. Biraj zdrave i jake grane sa ovogodišnjeg rasta. Odsecaj reznice dužine oko 15-20 cm, tako da svaka ima najmanje dva do tri para listova. Rez pravi oštrim nožem ili makazama odmah ispod lisnog čvora.
Sa pripremljenih reznica ukloni donje listove, ostavljajući samo jedan ili dva para na vrhu. Uklanjanje donjih listova smanjuje isparavanje vode i omogućava biljci da svu energiju usmeri na formiranje korena. Donji deo reznice možeš, ali nije neophodno, umočiti u hormon za ožiljavanje. Petolisna lozica se veoma lako ožiljava i bez hormona, ali njegova upotreba može ubrzati proces i povećati procenat uspešnosti.
Reznice zabadaj u pripremljen supstrat. Najbolja je mešavina treseta i peska ili perlita u jednakim razmerama, jer obezbeđuje dobru drenažu i prozračnost. Reznice zabodi do polovine njihove dužine u supstrat, lagano pritisni zemlju oko njih i dobro zalij. Saksiju sa reznicama prekrij prozirnom plastičnom kesom ili je stavi u mini staklenik kako bi se stvorila visoka vlažnost vazduha, koja je ključna za ožiljavanje.
Saksiju drži na svetlom i toplom mestu, ali zaštićenom od direktnog sunca. Redovno proveravaj vlažnost supstrata i orošavaj reznice. Za nekoliko nedelja, obično 3 do 4, reznice bi trebalo da puste koren. Znak da je ožiljavanje uspelo je pojava novih listića. Nakon što se dobro ukorene, mlade biljke možeš presaditi u pojedinačne saksije i nastaviti sa negom dok ne ojačaju dovoljno za sadnju na stalno mesto u vrtu.
Razmnožavanje položenicama
Metod položenica je još jedan veoma jednostavan i siguran način razmnožavanja petolisne lozice, koji ne zahteva gotovo nikakvo posebno znanje ili opremu. Ovaj postupak se zasniva na sposobnosti biljke da pusti koren iz stabla koje je u kontaktu sa zemljom. Najbolje vreme za ovo je proleće ili rano leto, kada je biljka u punoj vegetaciji i izdanci su dovoljno fleksibilni.
Pronađi dugačak, zdrav i savitljiv izdanak pri dnu matične biljke. Pažljivo ga savij prema zemlji, bez odvajanja od biljke. Odredi mesto na izdanku koje će biti pod zemljom, obično na sredini. Na tom delu, sa donje strane, možeš blago zaseći koru ili je malo izgrebati nožem. Ovaj postupak podstiče stvaranje kalusa i brže formiranje korena, ali nije uvek neophodan jer se lozica lako ukorenjuje.
Iskopaj mali rov ili rupu u zemlji dubine oko 10-15 cm, direktno ispod mesta gde si pripremio izdanak. Položi srednji deo izdanka u rupu, tako da vrh sa listovima ostane iznad zemlje i usmeren ka gore. Zatrpaj izdanak zemljom i lagano je pritisni. Da bi izdanak ostao na mestu i ne bi se izvlačio iz zemlje, možeš ga pričvrstiti komadom žice savijenim u obliku slova „U“ ili jednostavno staviti kamen preko zatrpanog dela.
Deo koji si zatrpao redovno zalivaj, održavajući zemlju vlažnom. Proces ožiljavanja može trajati od nekoliko meseci do godinu dana. Kada primetiš da je novi izdanak počeo intenzivno da raste, to je znak da je formirao sopstveni korenov sistem. Tada ga možeš oštrim ašovom ili makazama odvojiti od matične biljke. Novu, sada samostalnu biljku možeš ostaviti da raste na tom mestu ili je pažljivo iskopati i presaditi na željenu lokaciju.
Prve godine nakon sadnje
Prva godina nakon sadnje je period prilagođavanja mlade biljke na novo stanište i ključna je za njen dalji razvoj. U ovom periodu, petolisna lozica usmerava većinu svoje energije na razvoj snažnog i dubokog korenovog sistema, pa nadzemni rast može delovati sporije. Ne brini ako biljka ne pokaže svoj puni potencijal rasta odmah prve sezone. To je potpuno normalno i očekivano ponašanje.
Najvažniji zadatak tokom prve godine je redovno zalivanje. Mlada biljka još uvek nema dovoljno razvijen koren da bi mogla da crpi vodu iz dubljih slojeva zemlje, pa je osetljiva na sušu. Zalivaj je redovno, posebno tokom toplih i suvih letnjih meseci, trudeći se da zemlja oko nje bude stalno umereno vlažna, ali ne i natopljena vodom. Dobro uspostavljen režim zalivanja u prvoj godini osigurava vitalnost biljke u budućnosti.
Malčiranje prostora oko sadnice je veoma korisna mera. Sloj malča (kora drveta, slama, suvo lišće) pomaže u očuvanju vlažnosti zemljišta, smanjuje rast korova koji se takmiči za vodu i hranljive materije, i štiti koren od ekstremnih temperatura. Pored toga, organski malč se postepeno razgrađuje i obogaćuje zemljište, što dodatno pogoduje mladoj biljci.
U prvoj godini obično nije potrebno orezivanje, osim ako se ne pojavi neka suva ili oštećena grančica. Pusti biljku da slobodno raste i jača. Možeš je samo usmeravati ka potpori ako je to potrebno. Prihranjivanje takođe uglavnom nije neophodno ako je zemljište dobro pripremljeno pre sadnje. Tek od druge godine, kada biljka uđe u fazu intenzivnog rasta, možeš početi sa redovnijom negom koja uključuje orezivanje i prihranjivanje.
