Započinjanje uzgoja sopstvenog limunovog drveta, bilo sadnjom mlade biljke ili razmnožavanjem postojeće, predstavlja uzbudljiv poduhvat za svakog ljubitelja biljaka. Ovaj proces omogućava ne samo stvaranje nove, vitalne biljke, već i dublje povezivanje sa njenim životnim ciklusom. Bilo da se odlučiš za kupovinu kvalitetne sadnice u rasadniku ili za izazov razmnožavanja reznicama ili kalemljenjem, ključ uspeha leži u pravilnoj tehnici i pažljivoj nezi u početnim fazama razvoja. Uspešna sadnja i razmnožavanje postavljaju temelje za dugovečan i plodonosan život tvog citrusa. Kroz ovaj tekst, detaljno ćemo objasniti sve korake, od izbora sadnice do nege tek ožiljenih biljaka, kako bi tvoj trud urodio plodom.
Prvi korak ka uspešnom gajenju je odabir zdrave i kvalitetne sadnice. Prilikom kupovine u rasadniku ili baštenskom centru, obrati pažnju na opšte stanje biljke. Biraj sadnice sa zdravim, sjajnim, tamnozelenim listovima, bez ikakvih znakova žutila, pega ili oštećenja. Stablo treba da bude čvrsto i uspravno, a grane dobro razvijene i ravnomerno raspoređene. Izbegavaj biljke koje izgledaju slabo, izduženo ili imaju retke listove, jer to može ukazivati na loše uslove gajenja ili prisustvo bolesti.
Detaljan pregled biljke je obavezan pre kupovine. Pažljivo proveri naličje listova i spojeve grana u potrazi za štetočinama kao što su biljne vaši, štitaste vaši ili paukove grinje. Proveri i površinu supstrata, ne bi smelo da bude buđi ili neprijatnog mirisa, što može ukazivati na problem sa prekomernim zalivanjem i truljenjem korena. Ako je moguće, lagano izvuci biljku iz saksije i proveri korenov sistem. Koren treba da bude beo ili svetlo žut, dobro razvijen i da ispunjava saksiju, ali ne i da bude previše isprepleten i zbijen, što je znak da je biljka predugo u istoj saksiji.
Takođe, važno je raspitati se o sorti limuna i podlozi na kojoj je kalemljen, ukoliko je reč o kalemljenoj sadnici. Različite sorte imaju različite karakteristike po pitanju veličine ploda, otpornosti na bolesti i vremena sazrevanja. Kalemljene sadnice su generalno bolji izbor jer brže stupaju u rod i otpornije su na određene bolesti. Odabir sorte koja je prilagođena lokalnim klimatskim uslovima, posebno ako planiraš da biljku držiš napolju tokom leta, može značajno povećati šanse za uspeh.
Nakon kupovine, preporučljivo je da novu sadnicu držiš u karantinu nekoliko nedelja, odvojeno od ostalih biljaka. Ovo je mera predostrožnosti koja sprečava potencijalno širenje skrivenih bolesti ili štetočina na tvoju postojeću kolekciju biljaka. Tokom ovog perioda, pažljivo posmatraj biljku i, ako je sve u redu, možeš je presaditi u odgovarajuću saksiju i priključiti ostalim biljkama. Ovaj početni oprez može te poštedeti mnogih problema u budućnosti.
Proces sadnje u saksiju
Kada si odabrao zdravu sadnicu, sledeći korak je njena pravilna sadnja. Najpre pripremi novu saksiju koja treba da bude za nekoliko centimetara veća u prečniku od one u kojoj je sadnica kupljena. Ključno je da saksija ima dobre drenažne otvore na dnu. Preko otvora postavi sloj drenaže, kao što je lomljena keramika, šljunak ili ekspandirana glina, kako bi se osiguralo da višak vode može nesmetano da otiče. Ovaj sloj sprečava zagušenje zemlje i truljenje korena, što je jedan od najčešćih problema kod gajenja citrusa u saksijama.
Zatim, pripremi odgovarajući supstrat. Idealna je mešavina namenjena za gajenje citrusa, koja je blago kisela, hranljiva i dobre propusne moći. Na drenažni sloj stavi tanak sloj pripremljenog supstrata. Pažljivo izvadi sadnicu iz njene originalne saksije, trudeći se da što manje oštetiš korenov sistem. Lagano rastresi spoljašnji, zbijeni deo korena kako bi podstakao njegov dalji rast u novom supstratu. Pregledaj koren i ukloni sve trule, suve ili oštećene delove čistim makazama.
Postavi biljku u sredinu nove saksije, pazeći da spojno mesto (mesto kalemljenja), ako postoji, ostane iznad nivoa zemlje. Visina na kojoj se biljka sadi je veoma važna; treba je posaditi na istu dubinu na kojoj je bila i u prethodnoj saksiji. Dodaj ostatak supstrata oko korena, popunjavajući sve praznine. Lagano pritisni zemlju rukama kako bi se biljka učvrstila, ali izbegavaj preterano sabijanje koje bi moglo da smanji propusnost supstrata. Ostavi nekoliko centimetara praznog prostora između površine zemlje i ivice saksije kako bi se olakšalo zalivanje.
Nakon završene sadnje, biljku je neophodno temeljno zaliti. Zalivaj polako dok voda ne počne da curi kroz drenažne otvore. Ovo pomaže da se zemlja slegne oko korena i eliminišu vazdušni džepovi. Posle prvog obilnog zalivanja, postavi biljku na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog podnevnog sunca prvih nedelju do dve, kako bi joj se omogućilo da se aklimatizuje na novo okruženje i prebrodi stres od presađivanja. Tek nakon perioda adaptacije, biljku možeš postepeno izlagati punom suncu.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje limuna reznicama je popularna i relativno jednostavna metoda za dobijanje novih biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili rano leto, kada je biljka u fazi aktivnog rasta. Za reznice se biraju poluzrele grančice, one koje su izrasle te godine, koje su počele da odrvenjavaju, ali su i dalje fleksibilne. Reznica treba da bude dugačka oko 10 do 15 centimetara i da ima najmanje tri do četiri zdrava lista.
Priprema reznice je ključan korak. Koristi oštar, sterilisan nož ili makaze da napraviš čist, kos rez ispod lisnog čvora (mesta gde list izlazi iz grane). Sa donje polovine reznice ukloni sve listove, a gornje listove, ako su preveliki, možeš preseći na pola kako bi se smanjilo isparavanje vode. Donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ožiljavanje, što nije obavezno, ali značajno povećava procenat uspešnosti. Hormon podstiče brže i snažnije formiranje korena.
Za ožiljavanje pripremi malu saksiju ili kontejner napunjen sterilnim supstratom za ožiljavanje. Dobra mešavina je kombinacija treseta i perlita ili peska u odnosu 1:1, jer obezbeđuje potrebnu vlažnost i aeraciju. Napravi malu rupu u supstratu olovkom ili štapićem i pažljivo postavi reznicu unutra, tako da donji deo bez listova bude u zemlji. Lagano pritisni supstrat oko reznice da se učvrsti. Nakon sadnje, supstrat treba dobro navlažiti, ali ne i prenatopiti.
Da bi se reznica uspešno ožilila, potrebno joj je obezbediti visoku vlažnost vazduha i toplotu. To se najlakše postiže prekrivanjem saksije prozirnom plastičnom kesom ili plastičnom bocom isečenom na pola, čime se stvara efekat mini staklenika. Saksiju treba držati na svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog sunca, na temperaturi od oko 20-25°C. Potrebno je redovno proveravati vlažnost supstrata i povremeno provetravati mini staklenik kako bi se sprečila pojava buđi. Ožiljavanje obično traje od 4 do 8 nedelja, a znak uspeha je pojava novih listića.
Razmnožavanje kalemljenjem
Kalemljenje je naprednija tehnika razmnožavanja koja se koristi za kombinovanje željenih karakteristika dve različite biljke. U slučaju limuna, obično se plemka (grančica) željene sorte limuna kalemi na podlogu druge, otpornije vrste citrusa, kao što je Poncirus trifoliata (trolisni limun) ili gorka pomorandža. Ovim postupkom se dobija biljka koja daje kvalitetne plodove, a istovremeno ima snažan i otporan korenov sistem koji je tolerantniji na niže temperature i bolesti koje napadaju koren. Kalemljene biljke takođe mnogo brže počinju da rađaju u poređenju sa onima dobijenim iz semena.
Postoji više tehnika kalemljenja, ali jedna od najčešće korišćenih za citruse je okuliranje, odnosno kalemljenje na spavajući pupoljak. Ovaj postupak se najčešće izvodi krajem leta. Sa matične biljke željene sorte uzima se zdrav, zreo pupoljak sa delom kore i malo drveta ispod. Na podlozi, koja treba da bude mlada i aktivna, napravi se rez u obliku slova „T“. Kora se na mestu reza pažljivo odvoji i pod nju se umetne pripremljeni pupoljak.
Nakon umetanja pupoljka, mesto kalemljenja se čvrsto umotava specijalnom trakom za kalemljenje, parafilmom ili običnom izolir trakom, pazeći da sam pupoljak ostane slobodan i neprekriven. Traka služi da zaštiti spoj od isušivanja i infekcija, kao i da čvrsto drži pupoljak uz podlogu kako bi tkiva srasla. Ako je kalemljenje uspešno, pupoljak će srasti sa podlogom za nekoliko nedelja. Znak uspeha je ako peteljka lista koja je ostala uz pupoljak otpadne na blagi dodir, dok kod neuspešnog kalemljenja ona pocrni i osuši se zajedno sa pupoljkom.
Sledećeg proleća, nakon što se uveriš da je pupoljak srastao i počeo da raste, podlogu treba skratiti iznad mesta kalemljenja. Ovim se sva energija biljke usmerava u rast nove grančice iz kalema. Svi divlji izdanci koji se eventualno pojave na podlozi ispod mesta kalemljenja moraju se redovno uklanjati, jer bi u suprotnom preuzeli dominaciju i ugušili kalemljeni deo. Kalemljenje zahteva preciznost, strpljenje i praksu, ali je najbolji način za dobijanje visokokvalitetnih i rodnih sadnica limuna.
Nega mladih biljaka
Nakon uspešne sadnje ili ožiljavanja, mladim biljkama limuna potrebna je posebna pažnja kako bi se osigurao njihov pravilan dalji razvoj. Tek presađene ili ožiljene biljke su osetljive na stres, pa ih u prvim nedeljama treba držati na svetlom, ali od direktnog sunca zaštićenom mestu. Postepeno ih treba privikavati na jaču svetlost kako bi se izbegle opekotine na mladim, nežnim listovima. Takođe, važno je zaštititi ih od promaje i naglih promena temperature.
Zalivanje mladih biljaka zahteva oprez. Supstrat treba održavati umereno vlažnim, ali nikako prenatopljenim. Prečesto zalivanje može lako dovesti do truljenja tek formiranog, osetljivog korena. Najbolje je primenjivati istu metodu kao i kod odraslih biljaka: proveriti vlažnost gornjeg sloja zemlje pre svakog zalivanja. Mlade biljke u malim saksijama se brže suše, pa je potrebna češća provera. Korišćenje odstajale vode sobne temperature je preporučljivo kako bi se izbegao šok za mladi koren.
Sa prihranom mladih biljaka treba početi tek kada se pojave jasni znaci novog rasta, što je potvrda da se biljka primila i da je koren počeo da se razvija. Prva prihrana treba da bude veoma blaga. Koristi tečno đubrivo za citruse, ali u početku primenjuj samo četvrtinu ili polovinu preporučene doze. Postepeno povećavaj koncentraciju i učestalost prihrane kako biljka raste i jača. Preterano đubrenje u ovoj ranoj fazi može oštetiti nežni koren i naneti više štete nego koristi.
Formiranje krune treba započeti dok je biljka još mlada. Kada mlada biljka dostigne visinu od oko 20-30 centimetara, možeš joj zakinuti vrh kako bi podstakao grananje. Ovo će rezultirati gušćom i kompaktnijom krošnjom umesto da biljka raste samo u visinu. Kako se bočne grane razvijaju, i njih možeš povremeno pincirati (zakidati vrhove) kako bi se postigao žbunastiji i uravnoteženiji oblik. Pravilno formiranje krune u ranoj fazi postavlja osnovu za zdravu i estetski privlačnu biljku u budućnosti.
📷 Pixabay
