Uspešna sadnja i razmnožavanje kelreuterije temelj su za uzgoj zdravog i dugovečnog drveta koje će svojim jedinstvenim izgledom obogatiti svaki prostor. Iako je reč o prilagodljivoj i otpornoj vrsti, pravilno izvedena sadnja u velikoj meri utiče na brzinu ukorenjavanja i kasniju vitalnost biljke. Odabir odgovarajuće lokacije, priprema zemljišta i sama tehnika sadnje ključni su koraci koji osiguravaju da mlada biljka prebrodi početni stres i započne snažan rast. S druge strane, poznavanje metoda razmnožavanja omogućava ljubiteljima ove biljke da samostalno proizvedu nove sadnice, bilo iz semena ili vegetativnim putem, šireći tako lepotu ovog fascinantnog drveta.
Pravilan izbor sadnice je prvi i jedan od najvažnijih koraka u procesu sadnje. Preporučuje se nabavka sadnica iz proverenih rasadnika koji garantuju zdravlje i sortnu autentičnost biljke. Treba birati sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom, bez vidljivih oštećenja na stablu ili granama. Sadnice mogu biti kontejnerske, sa baliranim korenom ili golog korena. Kontejnerske sadnice su najpouzdanije jer se mogu saditi tokom cele godine, izuzev perioda smrznutog zemljišta, a stres prilikom presađivanja je minimalan. Sadnice golog korena sade se isključivo u periodu mirovanja vegetacije, u jesen ili rano proleće.
Nakon odabira sadnice, sledi priprema sadnog mesta. Sadna jama treba da bude znatno veća od korenovog sistema sadnice, idealno dva do tri puta šira i za trećinu dublja. Ovim se obezbeđuje rastresit sloj zemlje oko korena, što olakšava njegovo širenje i prodiranje u dublje slojeve. Prilikom kopanja jame, površinski, plodniji sloj zemlje treba odvojiti na jednu stranu, a dublji, manje plodan sloj na drugu. Na dno jame se može dodati sloj šljunka ili lomljene cigle radi poboljšanja drenaže, što je posebno važno na težim, glinovitim zemljištima.
Zemlju izvađenu iz jame potrebno je obogatiti kako bi se mladoj biljci obezbedili optimalni uslovi za početni rast. Plodniji, površinski sloj zemlje pomeša se sa kompostom, zrelim stajnjakom ili supstratom za sadnju u odnosu 2:1. Dodavanje sporootpuštajućeg đubriva takođe može biti korisno. Ovom obogaćenom mešavinom popunjava se dno jame, formirajući mali humak na koji se postavlja koren sadnice. Pre sadnje, sadnice golog korena treba potopiti u vodu na nekoliko sati kako bi se rehidrirale, dok se kod kontejnerskih sadnica koren blago rastrese ako je previše zbijen.
Tehnika sadnje
Postavljanje sadnice u jamu je delikatan proces koji zahteva pažnju. Sadnicu treba pozicionirati na sredinu jame, na prethodno pripremljen humak od obogaćene zemlje, tako da korenov vrat (mesto gde stablo prelazi u koren) bude u nivou ili neznatno iznad nivoa okolnog terena. Previše duboka sadnja je jedna od najčešćih grešaka i može dovesti do gušenja korena i propadanja biljke. Dok se sadnica drži u uspravnom položaju, jama se postepeno popunjava pripremljenom mešavinom zemlje, uz blago protresanje sadnice kako bi se zemlja ravnomerno rasporedila oko korena i popunila sve šupljine.
Nakon što je jama do pola popunjena, zemlju treba lagano nagaziti kako bi se ostvario dobar kontakt između korena i zemljišta i istisnuo višak vazduha. Potom se jama do vrha napuni ostatkom zemlje. Oko sadnice se formira takozvana „činija“ za zalivanje, odnosno blago uzdignuti obruč od zemlje koji će zadržavati vodu i usmeravati je direktno ka korenovom sistemu. Odmah nakon sadnje, biljku je neophodno obilno zaliti, sa najmanje 10 do 20 litara vode, kako bi se zemlja slegla i koren dobio potrebnu vlagu.
Ukoliko se sadi više stablo ili na vetrovitom mestu, preporučuje se postavljanje potpornog kočića. Kočić se postavlja pre potpunog zatrpavanja jame kako se ne bi oštetio koren, i to sa strane odakle najčešće duvaju vetrovi. Sadnica se zatim labavo veže za kočić pomoću specijalizovanih veziva ili komada tkanine, u obliku osmice, kako se stablo ne bi oštetilo usled trenja. Potpora se ostavlja jednu do dve godine, dok se drvo dovoljno ne ukoreni i ojača da može samostalno da odoleva vetru.
Nega nakon sadnje je presudna za uspešno primanje biljke. Tokom prve sezone rasta, neophodno je redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda. Zemljište oko sadnice treba održavati umereno vlažnim. Postavljanje sloja malča (kora drveta, slama, agrotekstil) oko stabla pomaže u očuvanju vlage, sprečava rast korova i štiti koren od temperaturnih ekstrema. Redovno treba proveravati stanje sadnice i uklanjati eventualne korove koji se takmiče za vodu i hranljive materije.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje kelreuterije semenom je najčešći i najprirodniji način dobijanja novih biljaka. Seme se sakuplja u jesen, nakon što plodovi-lampioni sazru i dobiju smeđu boju. Čaure se otvaraju i iz njih se vade crne, okrugle semenke. Seme kelreuterije ima tvrdu opnu i zahteva period hladne stratifikacije kako bi se prekinula dormancija i podstaklo klijanje. Stratifikacija je proces imitiranja prirodnih zimskih uslova kojima je seme izloženo u prirodi.
Proces hladne stratifikacije se može izvesti na više načina. Jedan od načina je da se seme u jesen poseje direktno u zemlju na otvorenom. Priroda će odraditi svoje, i seme će proklijati na proleće. Alternativno, stratifikacija se može obaviti kontrolisano. Seme se pomeša sa vlažnim peskom, tresetom ili vermikulitom, stavi u plastičnu kesu sa rupicama i drži u frižideru na temperaturi od 1 do 5°C u trajanju od 90 do 120 dana. Važno je povremeno proveravati vlažnost supstrata i sprečiti pojavu buđi.
Nakon perioda stratifikacije, u rano proleće, seme se seje u kontejnere ili saksije napunjene kvalitetnim supstratom za setvu. Seme se pokriva tankim slojem supstrata, debljine oko jednog centimetra. Kontejnere treba držati na toplom i svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog sunca. Supstrat se mora održavati stalno vlažnim, ali ne i prenatopljenim, najbolje prskanjem pomoću fajtalice. Klijanje obično počinje za nekoliko nedelja, ali može biti neujednačeno.
Kada mlade biljke razviju nekoliko pravih listova i dovoljno ojačaju, mogu se presaditi u pojedinačne saksije. Tokom prve godine, mlade sadnice su osetljive i zahtevaju pažljivu negu, uključujući redovno zalivanje, prihranu blagim rastvorom đubriva i zaštitu od jakog sunca i mraza. Na stalno mesto u vrtu se sade tek nakon što prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obično u drugoj ili trećoj godini života, kada dovoljno ojačaju. Razmnožavanje semenom je sporiji proces, ali omogućava dobijanje velikog broja biljaka.
Vegetativno razmnožavanje
Iako se kelreuterija najčešće razmnožava semenom, moguće je i vegetativno razmnožavanje, pre svega putem korenovih reznica. Ova metoda je manje uobičajena, ali može biti uspešna i osigurava da nova biljka bude genetski identična matičnoj biljci. Korenove reznice se uzimaju u kasnu jesen ili tokom zime, dok je biljka u fazi mirovanja. Pažljivo se otkopava deo zemlje oko odraslog drveta kako bi se pristupilo korenovom sistemu.
Bira se zdrav koren debljine olovke i odseca se komad dužine 10 do 15 centimetara. Važno je zapamtiti koji je gornji, a koji donji deo reznice, jer se mora posaditi u ispravnom smeru. Gornji rez se pravi ravno, a donji koso, kako bi se lakše razlikovali. Pripremljene reznice se mogu odmah posaditi ili čuvati u vlažnom pesku na hladnom mestu do proleća. Sade se vertikalno u saksije ispunjene mešavinom peska i treseta, tako da gornji, ravni rez bude u nivou ili tik ispod površine supstrata.
Saksije sa reznicama se drže na svetlom i umereno toplom mestu. Supstrat treba održavati blago vlažnim. Iz gornjeg dela reznice će se razviti izdanak, a iz donjeg novi koren. Proces ožiljavanja može potrajati nekoliko meseci, pa je potrebno strpljenje. Kada se biljka dobro ožili i razvije stablo i listove, može se presaditi u veću saksiju ili direktno u vrt, nakon što prođe opasnost od mraza.
Razmnožavanje zelenim reznicama, koje se uzimaju tokom leta, kod kelreuterije je znatno teže i ređe uspeva. Ova metoda zahteva korišćenje hormona za ožiljavanje i kontrolisane uslove vlažnosti i temperature, kao što su staklenici sa sistemom za orošavanje. Zbog niske stope uspešnosti, ova metoda se retko primenjuje u amaterskim uslovima. Za većinu baštovana, razmnožavanje semenom ostaje najpouzdaniji i najjednostavniji način za dobijanje novih sadnica kelreuterije.
Odabir prave lokacije za sadnju
Odabir prave lokacije je od presudnog značaja za dugoročni uspeh i zdravlje kelreuterije. Kao što je već pomenuto, ovo drvo zahteva puno sunca, pa je idealno mesto ono koje je osunčano veći deo dana. Puno sunca ne samo da podstiče obilno cvetanje, već i doprinosi intenzivnijim jesenjim bojama lišća i boljem sazrevanju plodova. Mesto treba da bude zaštićeno od jakih, hladnih vetrova, posebno kada je biljka mlada, jer vetar može isušiti lišće i polomiti mlade grane.
Prilikom odabira lokacije, neophodno je uzeti u obzir konačnu veličinu drveta. Kelreuterija može dostići visinu od 10 do 12 metara i sličnu širinu krošnje. Zbog toga je važno ostaviti dovoljno prostora oko sadnice, kako u budućnosti ne bi smetala objektima, nadzemnim vodovima ili drugim biljkama. Ne preporučuje se sadnja preblizu kući, jer razvijen korenov sistem može potencijalno ugroziti temelje, a gusta krošnja može zaklanjati svetlost.
Zemljište na odabranoj lokaciji mora imati dobru drenažu. Kelreuterija ne podnosi stajaću vodu, pa treba izbegavati niske delove vrta gde se voda skuplja nakon kiše ili topljenja snega. Ako je zemljište teško i glinovito, potrebno je pre sadnje preduzeti mere za poboljšanje drenaže, kao što je dodavanje peska, komposta i formiranje uzdignutih leja. Provera drenaže se može izvršiti tako što se iskopana rupa napuni vodom; ako voda ne otekne u roku od nekoliko sati, drenaža je loša.
Takođe, treba razmisliti i o praktičnim aspektima. Kelreuterija tokom jeseni odbacuje lišće, a kasnije i plodove, što može zahtevati čišćenje. Zbog toga je možda nije najpametnije saditi neposredno iznad popločanih staza, terasa ili vodenih površina. Međutim, njeni žuti cvetovi koji opadaju tokom leta stvaraju prelep tepih ispod drveta, što može biti i poželjan estetski efekat. Pažljivim planiranjem i odabirom lokacije, osigurava se da će kelreuterija biti izvor radosti, a ne problema u godinama koje dolaze.
📷 Flickr / Szerző: Plant Image Library / Licence: CC BY-SA 2.0
