Sadnja i razmnožavanje japanske jabuke (Diospyros kaki) predstavljaju temeljne korake za svakoga ko želi da u svom vrtu ili voćnjaku uzgaja ovo egzotično i sve popularnije voće. Iako se može činiti kao izazovan poduhvat, uz pravilno znanje i primenu odgovarajućih tehnika, uspešno uspostavljanje zasada je sasvim dostižno. Ključ uspeha leži u pažljivom planiranju, odabiru kvalitetnog sadnog materijala i razumevanju bioloških ciklusa ove biljke. Uspostavljanje zdravog i snažnog stabla od samog početka je garancija za dugovečnost i obilne prinose u godinama koje dolaze. Ovaj vodič će vas detaljno provesti kroz sve faze, od izbora lokacije do različitih metoda razmnožavanja, pružajući vam stručne savete za postizanje najboljih rezultata.
Priprema lokacije i zemljišta za sadnju
Izbor prave lokacije je presudan faktor koji će dugoročno odrediti uspeh gajenja japanske jabuke. Ova voćna vrsta zahteva položaj sa obiljem sunčeve svetlosti, idealno celodnevno osunčan, jer svetlost direktno utiče na proces fotosinteze, a samim tim i na rast, rodnost i kvalitet plodova. Pored svetlosti, lokacija mora biti zaštićena od udara jakih vetrova, koji mogu mehanički oštetiti grane, cvetove i mlade plodove, kao i isušiti zemljište. Dobro je izabrati poziciju uz južnu stranu kuće, ograde ili u zavetrini drugih većih stabala.
Kvalitet zemljišta je sledeći ključni element. Japanska jabuka najbolje uspeva na dubokim, rastresitim i dobro dreniranim zemljištima, bogatim organskom materijom. Ilovasta ili peskovito-ilovasta zemljišta su idealna. Treba izbegavati teška, zbijena i glinovita tla na kojima dolazi do zadržavanja vode, jer višak vlage u zoni korena može izazvati gušenje i truljenje, što je često pogubno za biljku. Pre sadnje, obavezno proverite drenažu tako što ćete iskopati rupu i napuniti je vodom; ako se voda ne povuče u roku od nekoliko sati, drenaža je loša i potrebno je preduzeti mere za njeno poboljšanje.
Sama priprema zemljišta počinje nekoliko nedelja ili čak meseci pre planirane sadnje. Potrebno je iskopati sadnu jamu dimenzija najmanje 80x80x80 cm, a idealno i veću, kako bi se korenovom sistemu obezbedio dovoljan prostor za nesmetan razvoj. Prilikom kopanja, gornji, plodniji sloj zemlje (ornicu) treba odvojiti na jednu stranu, a dublji, manje plodan sloj na drugu. Dno jame je poželjno dodatno prorahliti vilama kako bi se razbila eventualna nepropusna podloga i poboljšala drenaža.
Nakon kopanja, jama se ostavlja da se „provetrava“ neko vreme, a zatim se pristupa njenom popunjavanju hranljivom smešom. Na dno se može staviti sloj šljunka ili lomljene cigle radi bolje drenaže. Zatim se pomeša zemlja iz gornjeg sloja sa zrelim stajskim đubrivom (oko 20-30 kg po jami) ili kvalitetnim kompostom, i može se dodati i kompleksno mineralno đubrivo sa naglaskom na fosfor i kalijum. Ovom obogaćenom zemljom se popunjava jama, čime se stvara izuzetno povoljna sredina za početni rast i razvoj mlade sadnice.
Još članaka na ovu temu
Optimalno vreme i tehnika sadnje
Izbor pravog trenutka za sadnju značajno utiče na uspešnost prijema i dalji razvoj sadnice. Japanska jabuka se može saditi u jesen ili u proleće, a oba perioda imaju svoje prednosti. Jesenja sadnja, koja se obavlja nakon opadanja lišća (obično u novembru), omogućava sadnici da se tokom zime ukoreni i prilagodi staništu, te da na proleće odmah krene sa intenzivnim rastom. Međutim, u područjima sa veoma oštrim zimama i jakim mrazevima, postoji rizik od izmrzavanja mlade, nedovoljno adaptirane biljke, pa je u takvim uslovima prolećna sadnja sigurnija opcija.
Prolećna sadnja se obavlja čim prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i kada se zemljište dovoljno prosuši i zagreje (mart ili april). Ovim se izbegava rizik od zimskog izmrzavanja, ali je važno znati da sadnica ulazi u letnji period bez potpuno razvijenog korenovog sistema. Zbog toga će zahtevati mnogo intenzivniju negu, pre svega redovno i obilno zalivanje tokom leta, kako bi se predupredio stres od suše i visokih temperatura. Bez obzira na period sadnje, najbolje je birati oblačan dan bez vetra.
Pre same sadnje, korenov sistem sadnice treba pažljivo pregledati i pripremiti. Oštećene ili polomljene delove korena treba oštrim makazama odseći do zdravog tkiva. Koren se zatim potapa u kašastu smesu napravljenu od zemlje, sveže goveđe balege i vode. Ovaj postupak, poznat kao „zaprašivanje“, obezbeđuje bolji kontakt korena sa zemljom, štiti ga od isušivanja i snabdeva početnim hranljivim materijama, čime se stimuliše brže ukorenjivanje. Sadnice iz kontejnera se sade zajedno sa busenom zemlje u kojem su rasle.
Sadnica se postavlja u prethodno pripremljenu i delimično popunjenu jamu, na dubinu na kojoj je bila i u rasadniku. Mesto kalemljenja (zadebljanje na stablu) mora obavezno ostati nekoliko centimetara iznad površine zemlje. Koren se ravnomerno rasporedi po jami, a zatim se postepeno dodaje ostatak pripremljene zemlje, uz blago protresanje sadnice kako bi se zemlja popunila sve šupljine oko korena. Na kraju, zemlja se dobro, ali pažljivo nagazi kako bi se istisnuo višak vazduha i ostvario dobar kontakt. Od preostale zemlje formira se „činija“ oko sadnice i obilno se zalije sa 20-30 litara vode.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje kalemljenjem
Kalemljenje je najčešći i najpouzdaniji način vegetativnog razmnožavanja japanske jabuke, koji osigurava da nova biljka zadrži sve sortne karakteristike matične biljke od koje je uzeta plemka (boja, ukus, veličina ploda, vreme zrenja). Ovaj postupak podrazumeva spajanje dela željene sorte (plemke) sa podlogom, koja je obično sejanc (biljka dobijena iz semena) divlje japanske jabuke (Diospyros lotus) ili domaće sorte (Diospyros kaki). Podloga obezbeđuje korenov sistem i prilagođenost lokalnim uslovima zemljišta, dok plemka daje nadzemni deo sa željenim karakteristikama.
Podloga Diospyros lotus se često koristi jer je otporna na sušu i tolerantna na različite tipove zemljišta, ali može biti osetljiva na veoma niske zimske temperature. S druge strane, korišćenje sejanaca sorte Diospyros kaki kao podloge obezbeđuje bolju kompatibilnost i često veću otpornost na mraz, što je važno za kontinentalna područja. Sejanci za podlogu se uzgajaju iz semena tokom jedne do dve godine, dok ne dostignu odgovarajuću debljinu za kalemljenje, obično debljinu olovke.
Najuspešniji metodi kalemljenja japanske jabuke su okuliranje (kalemljenje na spavajući pupoljak) koje se radi krajem leta (avgust), i kalemljenje spajanjem ili engleskim spajanjem koje se izvodi u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Za kalemljenje je neophodno koristiti oštar i sterilan kalemarski nož kako bi rezovi bili čisti i precizni, što je preduslov za dobro srašćivanje. Plemke (grančice sa nekoliko pupoljaka) se uzimaju sa zdravih i rodnih stabala tokom perioda mirovanja i čuvaju na hladnom i vlažnom mestu do trenutka kalemljenja.
Nakon spajanja plemke i podloge, spojno mesto se mora čvrsto umotati kalemarskom trakom ili rafijom kako bi se osiguralo prianjanje i sprečilo isušivanje. Preko svega se nanosi kalemarski vosak koji hermetički zatvara spoj i štiti ga od prodora vlage i patogena. Uspešnost kalemljenja zavisi od preciznosti izvođenja, kompatibilnosti podloge i plemke, kao i od vremenskih uslova. Nakon što se pupoljci na plemci prime i krenu sa rastom, traka se postepeno popušta, a izbojci koji se eventualmente pojave na podlozi ispod mesta kalemljenja se redovno uklanjaju.
Razmnožavanje iz semena
Razmnožavanje japanske jabuke iz semena je relativno jednostavan proces, ali je važno znati da biljke dobijene na ovaj način najverovatnije neće imati iste karakteristike kao plod iz kojeg je seme uzeto. Ovo se dešava zbog genetske varijabilnosti, pa se plodovi na sejancu mogu značajno razlikovati po veličini, ukusu i trpkosti. Zbog toga se biljke dobijene iz semena (sejanci) uglavnom koriste kao podloge za kalemljenje plemenitih sorti, a ređe za uzgoj radi ploda, osim u eksperimentalne svrhe.
Prvi korak je prikupljanje semena iz potpuno zrelih, čak prezrelih plodova. Seme treba pažljivo izvaditi, dobro ga oprati od ostataka mesa ploda i osušiti na vazduhu. Da bi seme proklijalo, neophodno je da prođe kroz proces stratifikacije, odnosno period izlaganja hladnoći i vlazi, čime se simuliraju zimski uslovi i prekida dormantnost semena. Stratifikacija se najlakše sprovodi tako što se seme pomeša sa vlažnim peskom, tresetom ili vermikulitom i stavi u plastičnu kesu ili posudu.
Kesa sa semenom i vlažnim supstratom se zatim čuva u frižideru na temperaturi od 1 do 5 °C u trajanju od dva do tri meseca. Važno je povremeno proveravati vlažnost supstrata i po potrebi ga poprskati vodom kako se seme ne bi osušilo. Nakon perioda stratifikacije, seme je spremno za setvu. Setva se obavlja u proleće, u kontejnere, saksije ili direktno u leje u bašti, na dubinu od oko 2-3 centimetra.
Za setvu se koristi kvalitetan supstrat za uzgoj, koji treba održavati umereno vlažnim. Klijanje obično nastupa za nekoliko nedelja do mesec dana, u zavisnosti od temperature i uslova. Mlade biljčice koje niknu su osetljive i zahtevaju pažljivu negu, redovno zalivanje i zaštitu od direktnog jakog sunca. Tokom prve godine, sejanci će narasti nekoliko desetina centimetara i potrebno ih je redovno pleviti i prihranjivati. Naredne godine, kada dovoljno ojačaju i dostignu potrebnu debljinu, mogu se koristiti kao podloge za kalemljenje.
Nega mladih sadnica nakon sadnje
Period neposredno nakon sadnje je kritičan za budućnost mlade voćke. Pravilna nega u prvoj godini postavlja temelje za zdrav i bujan rast u budućnosti. Najvažnija mera je redovno i obilno zalivanje. Pošto korenov sistem još nije razvijen, sadnica je izuzetno osetljiva na sušu. Zalivanje treba obavljati otprilike jednom nedeljno tokom proleća i jeseni, a u letnjim mesecima i češće, dva do tri puta nedeljno, u zavisnosti od vremenskih uslova. Važno je da se zemlja dobro natopi, kako bi voda stigla do celog korena.
Pored zalivanja, ključno je održavati prostor oko sadnice čistim od korova. Korovi se takmiče sa mladom biljkom za vodu, hranljive materije i svetlost, i mogu značajno usporiti njen razvoj. Okopavanje i plevljenje prostora u prečniku od najmanje jednog metra oko sadnice je neophodno. Postavljanje sloja organskog malča (slama, kora, pokošena trava) oko stabla je veoma korisno, jer sprečava rast korova, čuva vlagu u zemljištu i održava povoljnu temperaturu. Malč ne sme direktno dodirivati stablo.
U prvoj godini nakon sadnje, đubrenje uglavnom nije potrebno, pod uslovom da je sadna jama dobro pripremljena i obogaćena organskom materijom. Prekomerno đubrenje, posebno azotom, može biti štetno za mladu biljku. Tek od druge godine može se početi sa blagom prihranom u proleće, koristeći izbalansirano NPK đubrivo. Zaštita od bolesti i štetočina u ovom periodu se uglavnom svodi na preventivu i redovan pregled sadnice.
Zaštita stabla od mehaničkih oštećenja je takođe važna. Mlada kora je osetljiva na oštećenja od glodara (zečevi, miševi) tokom zime, pa je preporučljivo stablo obmotati zaštitnom mrežicom. Takođe, da bi se stablo pravilno formiralo i raslo uspravno, uz njega se postavlja potporni kolac za koji se sadnica labavo vezuje. Prvo orezivanje se vrši tek narednog proleća, kada se sadnica skraćuje na željenu visinu (obično 80-100 cm) kako bi se podstaklo formiranje budućih ramenih grana i krošnje.
