Sadnja i razmnožavanje engleske muškatle predstavljaju ključne korake u životnom ciklusu ove prelepe biljke, omogućavajući ljubiteljima cveća ne samo da obogate svoju kolekciju, već i da podele lepotu sa drugima. Za razliku od jednostavne sadnje kupljenih sadnica, proces razmnožavanja pruža dublji uvid u biologiju biljke i donosi posebno zadovoljstvo kada se iz malog reznika razvije nova, snažna i cvetna jedinka. Pravilna tehnika sadnje postavlja temelje za zdrav razvoj, dok uspešno razmnožavanje osigurava kontinuitet i dugovečnost vaših omiljenih sorti. Savladavanje ovih veština nije komplikovano, ali zahteva strpljenje, preciznost i poznavanje osnovnih potreba biljke.
Uspešna sadnja počinje odabirom kvalitetne sadnice. Bilo da ste sadnicu kupili u rasadniku ili ste je sami proizveli, važno je da ona bude zdrava, sa dobro razvijenim korenom i čvrstim, zelenim listovima bez znakova bolesti ili oštećenja. Pre sadnje, pripremite odgovarajuću saksiju i supstrat. Saksija bi trebalo da bude srazmerna veličini sadnice, tek nešto veća od njenog korenovog sistema, i obavezno mora imati drenažne otvore. Kao što je poznato, engleska muškatla ne podnosi zadržavanje vode, pa je dobra drenaža od presudnog značaja.
Supstrat za sadnju mora biti lagan, prozračan i bogat hranljivim materijama. Najbolje je koristiti specijalizovane supstrate za muškatle ili cvetajuće balkonske biljke. Ovi supstrati obično sadrže mešavinu treseta, komposta i perlita, što obezbeđuje idealan balans između zadržavanja vlage i drenaže. Pre punjenja saksije, na dno možete staviti sloj šljunka ili glinenih kuglica kako biste dodatno poboljšali oticanje vode i sprečili zapušavanje drenažnih otvora.
Sam postupak sadnje je jednostavan. Pažljivo izvadite sadnicu iz privremene posude, trudeći se da ne oštetite koren. Postavite je u centar nove saksije, na istu dubinu na kojoj je bila i ranije. Prazan prostor oko korena popunite pripremljenim supstratom, blago ga pritiskajući kako biste istisnuli vazdušne džepove i osigurali dobar kontakt korena sa zemljom. Nakon sadnje, biljku dobro zalijte kako bi se supstrat slegnuo i priljubio uz koren. U prvih nekoliko dana nakon sadnje, držite biljku na mestu zaštićenom od direktnog sunca.
Odabir prave saksije i supstrata
Izbor saksije ima veći uticaj na zdravlje engleske muškatle nego što se na prvi pogled čini. Veličina saksije je prvi faktor koji treba uzeti u obzir. Kao što je pomenuto, saksija treba da bude tek malo veća od korenovog busena. U prevelikoj saksiji supstrat se sporo suši, što povećava rizik od truljenja korena, a biljka troši previše energije na razvoj korena umesto na cvetanje. S druge strane, premala saksija ograničava rast korena, brzo se isušuje i zahteva prečesto zalivanje.
Materijal od kojeg je saksija napravljena takođe igra ulogu. Glinene (terakota) saksije su porozne, što omogućava isparavanje viška vlage i bolju aeraciju korena. Ovo ih čini odličnim izborom za muškatle, koje su osetljive na prekomernu vlagu. Plastične saksije, s druge strane, duže zadržavaju vlagu, što može biti prednost u toplim i suvim uslovima, ali zahteva pažljivije zalivanje kako bi se izbeglo natapanje supstrata. Bez obzira na materijal, drenažni otvori na dnu su apsolutno neophodni.
Kvalitet supstrata je temelj za zdravu biljku. Engleska muškatla preferira blago kiselo do neutralno zemljište (pH vrednosti od 6.0 do 7.0), koje je bogato organskom materijom, ali istovremeno i veoma propusno. Korišćenje teške baštenske zemlje je česta greška koja dovodi do zbijanja, slabog razvoja korena i zadržavanja vode. Zato je uvek preporučljivo koristiti visokokvalitetne, namenske supstrate za cvetnice, koji su sterilisani i imaju optimalnu strukturu.
Ako želite sami da napravite mešavinu, dobar recept je kombinacija jednakih delova kvalitetnog humusa, treseta i perlita ili krupnog peska. Humus obezbeđuje hranljive materije, treset zadržava vlagu i održava blagu kiselost, dok perlit ili pesak osiguravaju prozračnost i dobru drenažu. Pre upotrebe, sve komponente dobro promešajte kako biste dobili homogenu smesu. Pravilno odabran supstrat će omogućiti korenu da diše, da se pravilno razvija i da efikasno usvaja vodu i hranljive materije.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je najčešći i najefikasniji način za dobijanje novih biljaka engleske muškatle. Ovaj vegetativni metod osigurava da će nove biljke biti identične matičnoj biljci, čuvajući sve njene karakteristike, kao što su boja i oblik cveta. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno leto ili rana jesen, nakon što biljka završi sa glavnim cvetanjem. Tada su izdanci dovoljno zreli i snažni, što povećava šanse za uspešno ožiljavanje. Reznice se mogu uzimati i u proleće, od izdanaka koji su porasli tokom zime.
Za reznice birajte zdrave i jake vrhove stabljika koji nemaju cvetne pupoljke. Reznica treba da bude dugačka oko 8 do 10 centimetara i da ima najmanje tri do četiri lista. Oštrim, sterilnim nožem ili makazama napravite ravan rez neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izrasta list), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona koji podstiču rast korena. Sa donjeg dela reznice uklonite sve listove, ostavljajući samo dva do tri na vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje u supstratu i smanjuje gubitak vode isparavanjem.
Nakon pripreme, reznice treba ostaviti na prozračnom mestu nekoliko sati kako bi se rezna površina prosušila. Ovaj korak je veoma važan jer sprečava prodiranje patogena i truljenje reznice u supstratu. Iako nije neophodno, donji deo reznice možete umočiti u prah za ožiljavanje (hormon za rast korena) kako biste ubrzali i poboljšali proces formiranja korena. Ovaj prah stimuliše ćelije na reznoj površini da se brže transformišu u korenove ćelije.
Pripremljene reznice zabodite u prethodno pripremljen supstrat, na dubinu od oko 2-3 centimetra, tek toliko da stoje stabilno. Supstrat za ožiljavanje treba da bude veoma lagan i propustan; mešavina treseta i perlita u odnosu 1:1 je idealna. Nakon sadnje, supstrat blago zalijte i postavite posudu sa reznicama na toplo i svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca. Redovno proveravajte vlažnost supstrata i održavajte ga blago vlažnim, ali ne i natopljenim.
Nega mladih biljaka
Nakon što su reznice posađene, sledi period nege koji je ključan za uspešno ožiljavanje. Mlade reznice zahtevaju stabilne uslove, pre svega konstantnu toplotu i vlažnost. Da biste stvorili efekat staklenika, koji pomaže u održavanju vlage, možete prekriti saksiju prozirnom plastičnom kesom ili plastičnom bocom kojoj ste odsekli dno. Važno je povremeno provetravati „staklenik“ kako bi se sprečila pojava buđi i kondenzacije. Optimalna temperatura za ožiljavanje je oko 20 stepeni Celzijusa.
Ožiljavanje obično traje od tri do šest nedelja, u zavisnosti od uslova. Znak da je reznica počela da pušta koren je pojava novih, malih listova na vrhu. U ovom trenutku možete biti sigurni da je proces uspeo. Drugi način da proverite da li se koren formirao je da veoma nežno povučete reznicu; ako osetite blagi otpor, to znači da su se formirali prvi korenčići. Izbegavajte često proveravanje na ovaj način, jer možete oštetiti nežni, mladi koren.
Kada se reznice dobro ožile i počnu aktivno da rastu, vreme je da ih presadite u pojedinačne saksije. Koristite standardni supstrat za muškatle i saksije odgovarajuće veličine. Postupak presađivanja je isti kao i kod sadnje odraslih biljaka. Nakon presađivanja, mlade biljke nastavite da negujete na isti način kao i odrasle, obezbeđujući im dovoljno svetlosti, adekvatno zalivanje i kasniju prihranu. Mlade biljke je potrebno postepeno privikavati na jače sunce.
Kako bi se podstaklo grananje i formiranje gušćeg, kompaktnijeg žbuna, preporučuje se pinciranje mladih biljaka. Kada biljka dostigne visinu od oko 10-15 centimetara, otkinite joj vrh (centralni izdanak). Ovaj postupak će stimulisati rast bočnih izdanaka iz pazuha listova, što će rezultirati bogatijom i lepšom biljkom. Pinciranje se može ponoviti nekoliko puta tokom rane faze rasta kako bi se postigao željeni oblik.
Razmnožavanje semenom
Iako je razmnožavanje reznicama mnogo češće i brže, englesku muškatlu je moguće razmnožiti i iz semena. Ovaj metod je interesantniji za iskusnije baštovane i one koji žele da eksperimentišu i dobiju nove hibride, jer biljke dobijene iz semena ne moraju nužno biti identične roditeljskim biljkama. Seme se može kupiti ili sakupiti sa sopstvenih biljaka nakon cvetanja, pod uslovom da je došlo do oprašivanja. Optimalno vreme za setvu semena je kasna zima ili rano proleće (januar-februar).
Za setvu koristite plitke posude ili kontejnere napunjene kvalitetnim supstratom za setvu, koji je finije strukture i sterilisan. Pre setve, supstrat treba dobro navlažiti. Seme muškatle je relativno krupno, pa ga je lako rasporediti po površini supstrata, ostavljajući mali razmak između semenki. Nakon raspoređivanja, seme prekrijte veoma tankim slojem supstrata ili vermikulita, ne debljim od samog semena. Lagano pritisnite površinu kako bi seme ostvarilo dobar kontakt sa supstratom.
Nakon setve, posudu prekrijte providnom folijom ili staklom kako biste održali visoku vlažnost vazduha, neophodnu za klijanje. Posudu držite na svetlom i toplom mestu, sa temperaturom od oko 21 do 24 stepena Celzijusa. Klijanje obično počinje za jednu do tri nedelje. Tokom ovog perioda, važno je redovno proveravati vlažnost supstrata i po potrebi ga orošavati finom prskalicom. Kada se pojave prve biljčice, poklopac treba postepeno uklanjati kako bi se biljke privikle na nižu vlažnost vazduha.
Kada mlade biljke razviju dva do tri prava lista (ne računajući prva dva kotiledona), spremne su za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne saksije. Budite veoma pažljivi prilikom vađenja biljčica iz supstrata kako ne biste oštetili njihov nežni koren. Koristite mali štapić ili pincetu da biste ih podigli zajedno sa malim busenom zemlje. Nakon presađivanja, negujte ih kao i biljke dobijene iz reznica. Biljke uzgojene iz semena će cvetati iste godine, obično tokom leta.
