Uspešna sadnja i efikasno razmnožavanje engleske lavande predstavljaju temelj za stvaranje raskošnog i mirisnog vrta koji će te godinama ispunjavati zadovoljstvom. Iako se čini kao jednostavan zadatak, pravilna tehnika sadnje, koja uključuje odabir pravog vremena, pripremu zemljišta i adekvatanu negu mladih biljaka, ključna je za njihov opstanak i bujan razvoj. S druge strane, savladavanje veština razmnožavanja, bilo putem reznica, semena ili deljenja bokora, omogućava ti da na ekonomičan način proširiš svoju kolekciju lavande ili podeliš ovu predivnu biljku sa prijateljima i porodicom. Ovaj vodič će ti detaljno objasniti sve korake i tajne, pretvarajući te u pravog stručnjaka za kultivaciju ove aromatične mediteranske lepotice.
Vreme i mesto za sadnju
Odabir optimalnog vremena za sadnju engleske lavande značajno utiče na uspešnost ukorenjavanja i dalji razvoj biljke. Idealno vreme za sadnju je proleće, nakon što prođe svaka opasnost od kasnih mrazeva. Prolećna sadnja omogućava biljci da iskoristi celu vegetacionu sezonu za razvoj snažnog korenovog sistema pre nego što nastupi zima. Biljke posađene u proleće su otpornije i bolje pripremljene da prežive niske zimske temperature. U regionima sa blagim zimama, jesenja sadnja takođe može biti uspešna, pod uslovom da se obavi dovoljno rano da se biljka ukoreni pre prvih mrazeva.
Kada je reč o mestu sadnje, engleska lavanda ima stroge zahteve koji se ne smeju ignorisati. Potrebna joj je lokacija sa punim suncem, što znači najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Sunce je neophodno za sintezu eteričnih ulja koja daju lavandi njen karakterističan miris, kao i za obilno cvetanje. Nedostatak svetlosti rezultiraće slabim, izduženim rastom, retkim cvetovima i povećanom podložnošću bolestima.
Pored sunca, ključan faktor je drenaža zemljišta. Lavanda ne podnosi vlažna i zabarena tla, jer prekomerna vlaga uzrokuje truljenje korena. Idealno zemljište je peskovito ili šljunkovito, siromašno hranljivim materijama i blago alkalno (pH 6.5-7.5). Ako je tvoje vrtno tlo teško i glinovito, neophodno je izvršiti njegovu popravku dodavanjem krupnog peska, komposta i šljunka kako bi se osigurala brza odvodnja vode. Podignute leje ili sadnja na padinama su odlična rešenja za problematična tla.
Prilikom odabira mesta, vodi računa i o cirkulaciji vazduha. Dobar protok vazduha oko biljke pomaže u brzom sušenju lišća nakon kiše ili zalivanja, što smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja. Izbegavaj sadnju u prenatrpanim delovima vrta ili uz zidove gde je strujanje vazduha ograničeno. Pravilan razmak između biljaka, od 60 do 90 centimetara, takođe doprinosi boljoj aeraciji i omogućava svakoj biljci da se razvije u punoj veličini.
Korak po korak vodič za sadnju
Proces sadnje engleske lavande zahteva pažljivu pripremu kako bi se biljci pružio najbolji mogući početak. Prvi korak je priprema zemljišta, koja treba da se obavi nekoliko nedelja pre same sadnje. Prekopaj zemlju na dubinu od oko 30-40 cm i, ukoliko je potrebno, dodaj materijale za poboljšanje drenaže kao što su pesak ili sitan šljunak. Ako je zemljište kiselo, ovo je pravi trenutak da se doda malo kreča ili drvenog pepela kako bi se pH vrednost prilagodila potrebama lavande.
Kada si spreman za sadnju, iskopaj sadnu jamu koja je dvostruko šira od saksije u kojoj se biljka nalazi, ali iste dubine. Nije potrebno dodavati previše komposta ili đubriva u jamu, jer lavanda voli siromašnije tlo. Pažljivo izvadi biljku iz saksije, trudeći se da ne oštetiš korenov sistem. Ako je koren previše isprepleten i formirao je gustu masu, nežno ga razmrsi prstima kako bi podstakao njegov rast u okolno zemljište.
Postavi biljku u centar jame, pazeći da gornji deo korenovog busena bude u ravni sa površinom zemlje ili čak malo iznad. Sadnja preduboko je jedna od najčešćih grešaka koja dovodi do truljenja osnove stabljike. Nakon pozicioniranja, popuni jamu zemljom, lagano je sabijajući oko korena da bi se uklonili vazdušni džepovi. Izbegavaj previše jako nabijanje zemlje, jer to može oštetiti koren i smanjiti propusnost tla.
Poslednji, ali veoma važan korak je temeljno zalivanje odmah nakon sadnje. Ovo pomaže da se zemlja slegne oko korena i obezbeđuje inicijalnu vlagu potrebnu za početak rasta. Nakon prvog zalivanja, nastavi sa umerenim zalivanjem tokom prvih nekoliko nedelja, dok se biljka ne adaptira na novo stanište. Oko biljke možeš postaviti tanak sloj malča od sitnog šljunka ili peska, što će pomoći u suzbijanju korova i sprečavanju zadržavanja vlage oko stabljike, ali izbegavaj organski malč koji zadržava vlagu.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je najpopularniji i najefikasniji način za dobijanje novih biljaka engleske lavande koje će biti identične matičnoj biljci. Ovaj vegetativni metod osigurava da sve dobre osobine, kao što su boja cveta, miris i otpornost, budu prenete na nove generacije. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili rano leto, kada biljka aktivno raste, ali pre nego što stabljike postanu previše drvenaste. Reznice uzete u ovom periodu imaju najveći procenat uspešnog ukorenjavanja.
Za uzimanje reznica, odaberi zdrave i jake grane sa matične biljke koje još nisu cvetale. Oštrim, sterilisanim nožem ili makazama odseci vrhove grana dužine oko 7-10 centimetara. Rez napravi odmah ispod čvora (mesta gde izrastaju listovi), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona za ukorenjavanje. Sa donje polovine reznice pažljivo ukloni sve listove, ostavljajući samo nekoliko na vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje u supstratu i smanjuje gubitak vode.
Pripremljene reznice možeš, ali nije neophodno, umočiti u prah ili gel za ukorenjavanje kako bi se stimulisao razvoj korena. Zatim, reznice zabodi u saksije ili kontejnere napunjene supstratom za ukorenjavanje. Idealna mešavina je kombinacija treseta i perlita ili peska u odnosu 1:1, jer pruža dobru aeraciju i drenažu. Zabodi reznice otprilike do polovine njihove dužine u supstrat i lagano pritisni zemlju oko njih.
Nakon sadnje, reznice je potrebno zaliti i prekriti prozirnom plastičnom kesom ili ih staviti u mini staklenik kako bi se stvorila vlažna atmosfera. Drži ih na svetlom mestu, ali zaštićene od direktnog sunca. Redovno proveravaj vlažnost supstrata i orošavaj reznice po potrebi. Koren će se obično formirati za 4-6 nedelja. Znak da je reznica uspešno ukorenjena je pojava novog rasta na vrhu. Nakon toga, mlade biljke se mogu postepeno prilagođavati na spoljašnje uslove i presaditi u veće saksije ili na stalno mesto u vrtu.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje engleske lavande semenom je izazovniji i duži proces u poređenju sa razmnožavanjem reznicama, a takođe ne garantuje da će nove biljke biti identične roditeljskoj. Pošto je engleska lavanda hibrid, biljke uzgojene iz njenog semena mogu pokazivati varijacije u osobinama, što može biti interesantno za eksperimentisanje. Seme lavande zahteva period hladne stratifikacije da bi se prekinula dormancija i podstaklo klijanje. To znači da seme mora proći kroz period hladnoće i vlage, što imitira zimske uslove.
Proces stratifikacije možeš obaviti tako što ćeš seme pomešati sa vlažnim peskom ili vermikulitom, staviti u zatvorenu plastičnu kesu i držati u frižideru 4-6 nedelja pre setve. Nakon ovog perioda, seme je spremno za setvu. Sej ga plitko u kontejnere napunjene kvalitetnim supstratom za setvu. Prekrij seme veoma tankim slojem supstrata ili vermikulita, jer mu je potrebna svetlost za klijanje. Održavaj supstrat umereno vlažnim, ali ne i mokrim, i drži kontejnere na toplom i svetlom mestu.
Klijanje može biti neujednačeno i trajati od dve nedelje do nekoliko meseci, pa je potrebno strpljenje. Kada sadnice razviju nekoliko pravih listova, pažljivo ih presadi u pojedinačne saksije. Nastavi sa negom, obezbeđujući im dovoljno svetlosti i umereno zalivanje. Mlade biljke su osetljive i treba ih postepeno prilagođavati na spoljašnje uslove (kaljenje) pre nego što se posade na stalno mesto u vrtu. Ovaj proces obično traje nedelju do dve dana.
Iako je proces duži i neizvesniji, uzgoj lavande iz semena može biti veoma isplativ, posebno ako želiš da proizvedeš veći broj biljaka. To je takođe prilika da se dobiju jedinstvene varijacije koje mogu obogatiti tvoj vrt. Važno je imati na umu da će biljkama uzgojenim iz semena verovatno trebati dve do tri godine da dostignu punu veličinu i počnu obilno da cvetaju, za razliku od onih dobijenih reznicama koje cvetaju već u prvoj ili drugoj godini.
Deljenje bokora kao metoda razmnožavanja
Deljenje bokora je još jedna metoda vegetativnog razmnožavanja koja se može primeniti na starije, dobro uspostavljene grmove engleske lavande. Ova tehnika nije toliko česta kao uzimanje reznica, jer lavanda ne formira klasičan bokor kao mnoge druge perene, već ima tendenciju da razvije jedan centralni, drvenasti koren. Međutim, kod nekih starijih biljaka koje su se prirodno raširile i ukorenile bočne grane, deljenje može biti uspešno i istovremeno služiti za podmlađivanje starog grma.
Najbolje vreme za deljenje lavande je rano proleće, čim se pojave novi znaci rasta. To omogućava novim delovima da se dobro ukorene pre letnjih vrućina. Pažljivo iskopaj ceo grm, trudeći se da što manje oštetiš korenov sistem. Kada je biljka izvađena iz zemlje, otresi višak zemlje kako bi bolje video strukturu korena i osnove biljke. Potraži delove koji imaju sopstveni koren i mogu se odvojiti od glavne biljke.
Oštrim, sterilisanim nožem ili ašovom pažljivo odvoji željene delove od matične biljke. Svaki novi deo mora imati i nadzemni deo (stabljike i listove) i dobar deo korenovog sistema. Nemoj deliti biljku na previše malih delova, jer će manji delovi teže preživeti stres presađivanja. Nakon deljenja, odmah posadi nove biljke na pripremljeno stalno mesto ili u saksije. Takođe, vrati matičnu biljku u zemlju, dodajući malo svežeg komposta u sadnu jamu.
Nakon sadnje, i matičnu biljku i nove delove treba dobro zaliti. U narednim nedeljama, pruži im dodatnu pažnju i redovnije zalivanje dok se ne ukorene i ne pokažu znake novog rasta. Orezivanje novoposađenih delova za otprilike jednu trećinu može pomoći u smanjenju stresa i podsticanju razvoja korena. Iako nije primarna metoda, deljenje bokora može biti koristan način da se podmladi stari grm i istovremeno dobije nekoliko novih biljaka.
