Sadnja i razmnožavanje đurđevka

Sadnja i razmnožavanje đurđevka su relativno jednostavni procesi, što ovu biljku čini idealnom i za početnike u baštovanstvu. Njegova sposobnost brzog širenja i prilagođavanja različitim uslovima omogućava lako formiranje gustih, mirisnih tepiha u senovitim delovima vrta. U ovom tekstu ćemo se detaljno baviti svim koracima sadnje i metodama razmnožavanja, kako bi tvoj đurđevak bio zdrav, bujan i svake godine te iznova obradovao svojim prelepim cvetovima. Razumevanje ovih procesa je ključno za uspešno gajenje i dugoročno održavanje ove popularne prolećne cvetnice. Spremi se da zaroniš u svet baštovanstva i otkriješ tajne uspešne sadnje i razmnožavanja đurđevka.

Najbolje vreme za sadnju đurđevka je jesen, od septembra do novembra. Sadnja u jesen omogućava biljci da se do proleća dobro ukoreni i pripremi za cvetanje. Moguća je i prolećna sadnja, ali tada postoji rizik da biljka ne cveta prve godine, jer svu energiju usmerava na razvoj korenovog sistema. Pre sadnje, neophodno je pripremiti zemljište. Ono treba da bude dobro prekopano, usitnjeno i očišćeno od korova. Kao što je već pomenuto, đurđevak voli humusno i rastresito tlo, pa je preporučljivo dodati kompost ili treset.

Đurđevak se sadi u obliku rizoma sa pupoljcima, koji se mogu kupiti u rasadnicima ili dobiti deljenjem starijih bokora. Rizomi se sade na dubinu od oko 3-5 cm, sa pupoljcima okrenutim nagore. Razmak između pojedinačnih rizoma treba da bude oko 10-15 cm, a ako sadiš u grupama, razmak između grupa neka bude 20-25 cm. Na ovaj način, biljke će imati dovoljno prostora da se šire i formiraju gust pokrivač. Nakon sadnje, zemlju treba blago pritisnuti i dobro zaliti.

Razmnožavanje đurđevka se najčešće i najlakše obavlja deljenjem rizoma. Ovaj postupak se takođe radi u jesen, kada biljka miruje. Stariji i gušći bokori se pažljivo izvade iz zemlje ašovom, a zatim se rizomi rukama ili oštrim nožem razdele na manje delove. Važno je da svaki deo ima najmanje jedan ili dva zdrava pupoljka. Ovako dobijene sadnice se odmah sade na željeno mesto, na isti način kao što je opisano za sadnju. Deljenje rizoma je ne samo metoda razmnožavanja, već i način da se podmladi stari bokor i podstakne obilnije cvetanje.

Iako ređe, đurđevak se može razmnožavati i semenom. Nakon cvetanja, na mestu cveta se formira crvena bobica koja sadrži seme. Ove bobice su izuzetno otrovne, pa treba biti oprezan prilikom rukovanja. Seme se vadi iz zrelih bobica, opere i odmah seje u pripremljene posude sa supstratom. Klijavost semena je dobra, ali biljke dobijene na ovaj način će cvetati tek nakon nekoliko godina. Zbog toga je vegetativno razmnožavanje deljenjem rizoma mnogo popularnija i brža metoda.

Vreme i priprema za sadnju

Optimalno vreme za sadnju đurđevka je jesen. Period od septembra do novembra je idealan jer su temperature niže, a vlažnost zemljišta veća, što pogoduje ukorenjavanju biljke. Sadnjom u jesen, đurđevak ima dovoljno vremena da se adaptira na novo stanište i razvije korenov sistem pre zime. To mu omogućava da u proleće svu svoju energiju usmeri na rast listova i cvetanje. Prolećna sadnja je takođe moguća, ali je manje preporučljiva. Ako se ipak odlučiš za sadnju u proleće, uradi to što ranije, čim prođe opasnost od jakih mrazeva.

Pre same sadnje, ključna je temeljna priprema zemljišta. Izabrano mesto treba dobro prekopati na dubinu od oko 20-30 cm. Prilikom kopanja, treba ukloniti sav korov, kamenje i ostatke starog korenja. Đurđevak najbolje uspeva u rastresitom, plodnom i dobro dreniranom tlu. Ako je zemljište u tvom vrtu teško i glinovito, obavezno dodaj pesak i kompost kako bi se poboljšala njegova struktura i propusnost. Ako je, pak, zemljište previše peskovito, dodaj kompost ili treset kako bi se povećala njegova sposobnost zadržavanja vlage.

Priprema sadnog materijala je sledeći važan korak. Đurđevak se najčešće sadi iz rizoma, odnosno podzemnog stabla. Sadnice možeš nabaviti u specijalizovanim prodavnicama ili ih dobiti od prijatelja koji već imaju ovu biljku u svom vrtu. Pre sadnje, pregledaj rizome i ukloni sve oštećene ili trule delove. Rizomi treba da budu čvrsti i da imaju vidljive pupoljke iz kojih će se razviti novi izdanci. Ako su rizomi suvi, možeš ih potopiti u vodu na nekoliko sati pre sadnje kako bi se rehidrirali.

Kada je zemljište pripremljeno i sadni materijal spreman, možeš pristupiti sadnji. Iskopaj male rupe ili kanale dubine oko 5 cm. Položi rizome horizontalno u rupe, pazeći da pupoljci budu okrenuti ka gore. Održi razmak od 10-15 cm između pojedinačnih biljaka kako bi imale dovoljno prostora za širenje. Nakon što si postavio rizome, prekrij ih zemljom, blago je sabij i obilno zalij. Dobro zalivanje nakon sadnje je presudno za uspostavljanje kontakta između korena i zemlje i uspešno ukorenjivanje.

Tehnika sadnje rizoma

Sadnja rizoma đurđevka je jednostavan proces koji ne zahteva posebne veštine. Nakon što si pripremio zemljište, iskopaj jamice ili rovove koji su dovoljno široki i duboki da prime rizome. Dubina sadnje je veoma važna – rizomi se ne smeju saditi previše duboko. Idealna dubina je oko 3 do 5 centimetara. Ako ih posadiš previše duboko, biljke će teže izbijati na površinu i cvetanje može izostati. Ako ih posadiš previše plitko, postoji opasnost da se isuše ili smrznu tokom zime.

Položi rizome u pripremljene jamice tako da leže horizontalno. Najvažnije je da pupoljci, koji izgledaju kao mali šiljasti izraštaji na rizomu, budu okrenuti nagore. Iz ovih pupoljaka će se razviti novi listovi i cvetne stabljike. Rasporedi rizome na preporučenom rastojanju od 10-15 cm jedan od drugog. Ovaj razmak im omogućava da se nesmetano šire i da za nekoliko godina formiraju gust i kompaktan pokrivač tla. Ako želiš brže postići efekat gustog tepiha, možeš ih saditi i malo gušće.

Kada si pravilno rasporedio rizome, pažljivo ih prekrij slojem rahle zemlje. Blago pritisni zemlju rukama kako bi se eliminisali vazdušni džepovi i ostvario dobar kontakt između rizoma i tla. Izbegavaj preterano sabijanje zemlje, jer to može otežati prodiranje vode i vazduha do korena. Nakon zatrpavanja, sledi obilno zalivanje. Voda će dodatno sabiti zemlju oko rizoma i obezbediti neophodnu vlagu za početak rasta.

Nakon sadnje, preporučljivo je da površinu zemlje prekriješ tankim slojem malča. Malč može biti od lišća, borovih iglica, komposta ili usitnjene kore drveta. Sloj malča debljine 3-5 cm će pomoći u očuvanju vlage u zemljištu, sprečiti rast korova i zaštititi mlade biljke od niskih temperatura tokom zime. Takođe, organski malč će se postepeno razgrađivati i obogaćivati zemljište hranljivim materijama. U proleće, kada biljke počnu da niču, pazi da malč ne bude previše debeo kako ne bi ometao njihov rast.

Razmnožavanje deljenjem bokora

Deljenje bokora, odnosno razmnožavanje deljenjem rizoma, je najbrži, najlakši i najčešće korišćen metod za umnožavanje đurđevka. Ovaj postupak ne samo da omogućava dobijanje novih biljaka, već je i koristan za podmlađivanje starih, pregustih bokora. Pregusti bokori često imaju slabije cvetanje, pa im proređivanje prija. Najbolje vreme za deljenje je jesen, nakon što lišće počne da vene, ili rano proleće, pre nego što počne intenzivan rast. Jesenje deljenje se smatra boljim jer biljke imaju više vremena da se ukorene pre perioda cvetanja.

Za deljenje bokora biće ti potreban ašov ili vile. Pažljivo iskopaj ceo bokor, trudeći se da što manje oštetiš korenje. Vadi busen zemlje zajedno sa biljkama. Kada si izvadio bokor, otresi višak zemlje kako bi rizomi bili vidljiviji. Sada možeš pristupiti razdvajanju. Rizome možeš razdvajati rukama, laganim povlačenjem, ili koristiti oštar, čist nož ili makaze ako su previše isprepletani. Svaki odvojeni deo treba da ima nekoliko zdravih korenova i barem jedan ili dva vidljiva pupoljka.

Stare, odrvenele i oštećene delove rizoma treba odbaciti. Koristi samo zdrave i vitalne delove za dalju sadnju. Na ovaj način osiguravaš da će se nove biljke uspešno primiti i brzo razvijati. Od jednog većeg bokora možeš dobiti veliki broj novih sadnica. Ovo je idealan način da proširiš zasad đurđevka u svom vrtu ili da podeliš sadnice sa prijateljima i komšijama. Ne zaboravi da je ceo proces najbolje raditi u senci kako se korenje ne bi isušilo.

Nakon što si podelio rizome, odmah ih posadi na pripremljeno mesto. Tehnika sadnje je ista kao i kod kupovnih rizoma – na dubinu od 3-5 cm, sa pupoljcima nagore. Nakon sadnje, obilno zalij nove biljke. Redovno održavaj vlažnost zemljišta u narednim nedeljama kako bi se podstaklo ukorenjivanje. Ako si deljenje obavio u jesen, možeš prekriti zasađenu površinu slojem malča radi zaštite od zime. Već sledećeg proleća, tvoje nove biljke đurđevka će te obradovati svojim rastom, a možda čak i prvim cvetovima.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje đurđevka semenom je manje uobičajen metod, pre svega zato što je sporiji i zahtevniji od deljenja rizoma. Biljke uzgojene iz semena će cvetati tek nakon nekoliko godina, dok biljke dobijene deljenjem često cvetaju već prve naredne sezone. Ipak, razmnožavanje semenom može biti zanimljiv eksperiment za strpljive baštovane. Seme se nalazi u crvenim bobicama koje se formiraju nakon cvetanja. Važno je napomenuti da su ove bobice, kao i cela biljka, veoma otrovne i da treba biti izuzetno oprezan prilikom rukovanja.

Da bi prikupio seme, sačekaj da bobice potpuno sazru i dobiju jarko crvenu boju. To se obično dešava krajem leta ili početkom jeseni. Uberi bobice i pažljivo, noseći rukavice, izvadi seme iz njih. Svaka bobica sadrži nekoliko malih semena. Operi seme kako bi uklonio pulpu i odmah ga posej, jer sveže seme ima najbolju klijavost. Seme đurđevka zahteva period hladne stratifikacije (izlaganje hladnoći) da bi proklijalo, pa je jesenja setva idealna jer će seme prirodno proći kroz ovaj proces tokom zime.

Seme možeš posejati direktno na otvorenom, na pripremljenu gredicu, ili u saksije i kontejnere. Ako seješ u saksije, napuni ih kvalitetnim supstratom za setvu. Rasporedi seme po površini i prekrij ga tankim slojem supstrata, ne debljim od pola centimetra. Lagano zalij i održavaj supstrat vlažnim. Saksije možeš ostaviti napolju tokom zime, na nekom zaštićenom mestu. U proleće, kada temperature porastu, seme bi trebalo da počne da klija.

Mlade biljčice koje niknu iz semena su veoma nežne i zahtevaju pažljivu negu. Treba im obezbediti dovoljno vlage i zaštitu od direktnog sunca. Kada ojačaju i razviju nekoliko listova, možeš ih presaditi na stalno mesto u vrtu. Kao što je već rečeno, budi strpljiv, jer će proći nekoliko godina pre nego što ove biljke dostignu zrelost i počnu da cvetaju. U međuvremenu, uživaj u posmatranju njihovog razvoja od malenog semena do odrasle biljke.