Sadnja i razmnožavanje divlje ruže predstavljaju osnovne korake u uzgoju ove dragocene i otporne biljke, a pravilno izvedeni postupci garantuju uspešan rast i razvoj grma. Bilo da se odlučite za sadnju sadnica kupljenih u rasadniku ili za samostalno razmnožavanje postojećih biljaka, važno je poznavati ključne principe koji će osigurati dobro ukorenjivanje i dugovečnost. Divlja ruža je izuzetno prilagodljiva, ali pažljiva priprema zemljišta i odabir pravog trenutka za sadnju značajno povećavaju šanse za uspeh. Kroz različite metode razmnožavanja, poput setve semena, korišćenja reznica ili deljenja grma, moguće je na jednostavan način umnožiti broj biljaka i obogatiti vrt ili formirati živu ogradu.
Pre nego što se pristupi samoj sadnji, neophodno je izvršiti temeljnu pripremu zemljišta na odabranoj lokaciji. To podrazumeva duboko kopanje ili oranje kako bi se zemlja rastresla i omogućio pravilan razvoj korenovog sistema. Uklanjanje korova, kamenja i drugih prepreka iz zone sadnje je obavezno. Poboljšanje strukture i plodnosti tla dodavanjem organske materije, kao što je kompost ili dobro zgoreli stajnjak, stvoriće idealne uslove za prijem i rast mlade sadnice. Ovaj korak je posebno važan kod teških i zbijenih zemljišta, jer organska materija poboljšava drenažu i aeraciju.
Kada je zemljište pripremljeno, kopa se sadna jama koja treba da bude dovoljno prostrana da komotno primi korenov sistem sadnice. Generalno pravilo je da jama bude dvostruko šira i nešto dublja od busena ili kontejnera u kojem se sadnica nalazi. Na dno jame se može dodati sloj hranljivog supstrata ili šaka đubriva bogatog fosforom, koji stimuliše razvoj korena. Sadnica se pažljivo vadi iz kontejnera, a ukoliko je koren previše isprepletan, blago se razmrsi kako bi se podstakao rast u širinu.
Postavljanje sadnice u jamu vrši se tako da kalemljeno mesto (ako postoji) ili korenov vrat bude u nivou ili malo iznad površine zemlje. Nakon pozicioniranja, jama se postepeno popunjava pripremljenom zemljom, uz blago protresanje sadnice kako bi se zemlja ravnomerno rasporedila oko korena i eliminisali vazdušni džepovi. Kada je jama napunjena, zemlja se lagano nagazi kako bi se ostvario dobar kontakt između korena i tla. Na kraju, sadnicu je neophodno obilno zaliti, čak i ako je zemlja vlažna, kako bi se dodatno slegla zemlja oko korena i osigurala početna vlaga.
Izbor i priprema sadnog materijala
Kvalitet sadnog materijala je od presudnog značaja za uspešnu sadnju i dalji razvoj divlje ruže. Prilikom kupovine sadnica, treba birati one koje imaju dobro razvijen i zdrav korenov sistem, bez vidljivih oštećenja ili znakova bolesti. Sadnice mogu biti kontejnerske (gajene u saksijama) ili golog korena. Kontejnerske sadnice imaju prednost jer se mogu saditi tokom čitave vegetacione sezone, dok se sadnice golog korena sade isključivo u periodu mirovanja, u jesen ili rano proleće. Stabljike treba da budu čvrste, sa nekoliko zdravih grana i bez znakova sušenja ili prisustva štetočina.
Pre sadnje, sadnice golog korena zahtevaju posebnu pripremu kako bi se osigurao što bolji prijem. Koren se potapa u vodu na nekoliko sati, a idealno bi bilo preko noći, kako bi se rehidrirao nakon perioda skladištenja i transporta. Nakon potapanja, oštrim i čistim makazama se skraćuju predugačke ili oštećene žile, a ceo korenov sistem se može potopiti u smešu zemlje, vode i goveđe balege (tzv. kašu) kako bi se koren obložio zaštitnim i hranljivim slojem. Nadzemni deo sadnice se takođe skraćuje, obično na 20-30 centimetara visine, kako bi se uspostavila ravnoteža između korena i krošnje i smanjilo isparavanje vode dok se biljka ne ukoreni.
Kontejnerske sadnice zahtevaju manje pripreme pre sadnje. Najvažnije je pažljivo izvaditi biljku iz saksije, trudeći se da se busen zemlje oko korena ne raspadne. Ako je koren gusto isprepletan i formirao je „klupko“ na dnu saksije, potrebno ga je nežno razmrsiti prstima ili blago zaseći na nekoliko mesta kako bi se koren podstakao na širenje u okolno zemljište. Pre sadnje, busen se može potopiti u vodu na desetak minuta kako bi se dobro natopio vlagom. Ovakav pristup osigurava da biljka ima dovoljno vlage u kritičnom periodu nakon presađivanja.
Ukoliko se odlučite za samostalno razmnožavanje, važno je odabrati zdravu i jaku matičnu biljku sa koje će se uzimati materijal. Bilo da se radi o semenu, reznicama ili delovima korena, materijal mora biti zreo, vitalan i bez simptoma bolesti. Odabir najkvalitetnijeg polaznog materijala je prvi i najvažniji korak ka dobijanju zdravih i otpornih novih biljaka. Pažljiva selekcija osigurava da se dobre genetske osobine prenesu na potomstvo, što rezultira biljkama koje će biti bujnije, plodnije i otpornije na nepovoljne uslove.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje divlje ruže semenom je prirodan, ali i dugotrajan proces koji zahteva strpljenje i poznavanje specifičnih potreba semena. Seme se sakuplja u jesen, kada plodovi (šipurci) potpuno sazru i dobiju intenzivnu crvenu boju. Plodove je potrebno ubrati pre jakih mrazeva, a zatim iz njih pažljivo izvaditi semenke. Ovaj proces može biti zahtevan zbog sitnih dlačica unutar šipurka koje mogu iritirati kožu, pa se preporučuje korišćenje rukavica. Nakon vađenja, semenke treba dobro oprati kako bi se uklonila pulpa i ostaci dlačica.
Seme divlje ruže ima dormantnost, što znači da mu je potreban period hladnoće i vlage (stratifikacija) kako bi se prekinulo mirovanje i podstaklo klijanje. Najjednostavniji način je jesenja setva direktno na otvorenom, u pripremljenu leju. Seme se seje na dubinu od oko 1-2 centimetra, a priroda će se pobrinuti za neophodan period hladnoće tokom zime. Klijanje će uslediti na proleće, ali često nije ujednačeno i može potrajati. Ovim načinom oponašamo prirodne uslove u kojima se divlja ruža razmnožava.
Za kontrolisanije uslove, može se izvršiti veštačka stratifikacija. Očišćeno seme se pomeša sa vlažnim supstratom, poput peska, treseta ili vermikulita, i stavi u plastičnu kesu ili posudu. Smeša se zatim drži u frižideru na temperaturi od 1 do 5 stepeni Celzijusa u trajanju od dva do četiri meseca. Važno je povremeno proveravati vlažnost supstrata i osigurati da se ne osuši. Nakon perioda stratifikacije, seme se seje u kontejnere ili saksije sa kvalitetnim supstratom za setvu, i drži na toplom i svetlom mestu do klijanja.
Mlade biljke dobijene iz semena zahtevaju pažljivu negu u prvoj godini. Potrebno im je obezbediti redovno zalivanje, zaštitu od jakog sunca i prihranu blagim rastvorom đubriva. Biljke uzgojene iz semena često pokazuju genetsku varijabilnost, što znači da se mogu razlikovati od matične biljke po svojim karakteristikama. Takođe, biljkama dobijenim na ovaj način potrebno je nekoliko godina da dostignu polnu zrelost i počnu da cvetaju i donose plodove. Ipak, ovaj metod je odličan za dobijanje velikog broja biljaka i očuvanje genetske raznovrsnosti.
Vegetativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje je brži i pouzdaniji način dobijanja novih biljaka divlje ruže koje su identične matičnoj biljci. Najčešće korišćene metode su razmnožavanje reznicama i deljenjem grma. Razmnožavanje reznicama se može vršiti korišćenjem zelenih (poluzrelih) reznica tokom leta ili zrelih (drvenastih) reznica u kasnu jesen ili zimu. Zelene reznice se uzimaju sa ovogodišnjih izdanaka, dužine oko 15-20 cm, i sa njih se uklanjaju donji listovi. Rez se pravi neposredno ispod lisnog čvora, a reznica se može tretirati hormonom za ožiljavanje pre zabadanja u supstrat od treseta i peska.
Drvenaste reznice se uzimaju u periodu mirovanja, od jednogodišnjih, dobro sazrelih izdanaka. Reznice treba da budu dužine oko 20-30 centimetara i debljine olovke. Donji rez se pravi horizontalno, odmah ispod pupoljka, a gornji ukoso, iznad pupoljka. Ovako pripremljene reznice se mogu direktno zabadati u pripremljenu leju na otvorenom, tako da dve trećine reznice budu u zemlji, a samo jedan ili dva pupoljka vire iznad površine. Ožiljavanje traje tokom zime i proleća, a do jeseni se razviju mlade biljke spremne za presađivanje na stalno mesto.
Deljenje grma je jednostavna metoda koja se primenjuje na starijim, dobro razvijenim grmovima. Postupak se izvodi u periodu mirovanja, u jesen ili rano proleće. Grm se pažljivo iskopa, trudeći se da se što manje ošteti korenov sistem. Zatim se oštrim ašovom ili testerom koren, zajedno sa nadzemnim delom, podeli na više delova. Svaki novi deo mora imati dovoljno korena i najmanje jedan do dva zdrava izdanka. Nakon deobe, dobijene biljke se odmah sade na željeno mesto i obilno zalivaju.
Razmnožavanje korenovim izdancima je još jedna efikasna metoda, s obzirom na to da divlja ruža prirodno formira izdanke iz korena. U periodu mirovanja, ovi izdanci se mogu pažljivo odvojiti od matične biljke zajedno sa delom korena. Potrebno je odabrati zdrave i jake izdanke koji su se već donekle osamostalili. Odvajanje se vrši oštrim ašovom, presecanjem veze sa glavnim korenom. Ovako dobijene mlade biljke se mogu odmah posaditi na stalno mesto. Ova metoda je vrlo pouzdana jer izdanci već imaju formiran korenov sistem.
Optimalno vreme za sadnju
Odabir pravog vremena za sadnju divlje ruže ključan je faktor za uspešno ukorenjivanje i dalji napredak biljke. Generalno, postoje dva optimalna perioda za sadnju: jesen i rano proleće. Svaki od ovih perioda ima svoje prednosti, a izbor zavisi od klimatskih uslova područja i tipa sadnog materijala koji se koristi. Jesenja sadnja se smatra idealnom u većini područja sa umerenom klimom, jer omogućava biljci da se ukoreni tokom zime i spremno dočeka prolećni rast.
Jesenja sadnja se obično sprovodi od sredine oktobra do kraja novembra, odnosno dok zemlja još uvek nije smrznuta. U ovom periodu, tlo je još uvek dovoljno toplo da omogući rast i razvoj korena, dok je nadzemni deo biljke u fazi mirovanja. Biljka posađena u jesen ima na raspolaganju ceo zimski i rano prolećni period da razvije snažan korenov sistem pre nego što nastupe letnje vrućine i suše. Ovo joj daje značajnu prednost u prvoj godini rasta. Nakon jesenje sadnje, obavezno je dobro zaliti biljku i preporučljivo je postaviti sloj malča oko osnove kako bi se koren zaštitio od izmrzavanja.
Prolećna sadnja je alternativna opcija, posebno u područjima sa oštrim zimama gde postoji rizik od izmrzavanja mladih sadnica. Sadnja se obavlja čim to vremenski uslovi dozvole, obično tokom marta i početkom aprila, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se zemljište dovoljno prosuši da se može obrađivati. Ključ uspeha prolećne sadnje je da se obavi što ranije, kako bi biljka imala dovoljno vremena da se ukoreni pre početka letnjih vrućina. Kašnjenje sa prolećnom sadnjom može dovesti do toga da biljka uđe u leto sa slabo razvijenim korenom, što je čini osetljivijom na sušu.
Kontejnerske sadnice, za razliku od onih sa golim korenom, pružaju veću fleksibilnost i mogu se saditi praktično tokom cele godine, izuzev perioda kada je zemlja smrznuta ili tokom ekstremnih letnjih vrućina. Ipak, čak i kod kontejnerskih sadnica, jesenja i prolećna sadnja daju najbolje rezultate. Sadnja tokom leta je moguća, ali zahteva mnogo više pažnje, pre svega redovno i obilno zalivanje, kao i zaštitu od jakog sunca u prvim nedeljama nakon sadnje, kako bi se smanjio stres od presađivanja.
