Uspešan uzgoj dalija počinje mnogo pre nego što se pojave prvi cvetovi, a sve kreće od pravilne sadnje i poznavanja tehnika razmnožavanja. Izbor zdravih i kvalitetnih gomolja, priprema adekvatnog sadnog mesta i poštovanje optimalnog vremena sadnje predstavljaju temelje za razvoj snažnih i produktivnih biljaka. Razumevanje procesa deobe gomolja i drugih metoda razmnožavanja omogućava ti da ne samo sačuvaš svoje omiljene sorte, već i da značajno uvećaš svoju kolekciju iz godine u godinu. Pravilno sprovedena sadnja je investicija koja se višestruko isplati kroz bujnost i obilje cvetova tokom čitavog leta i jeseni. Zato je ključno posvetiti posebnu pažnju ovom početnom, ali presudnom koraku.
Pre nego što se pristupi samoj sadnji, neophodno je izvršiti detaljnu pripremu kako gomolja, tako i zemljišta. Gomolje koje si čuvao preko zime treba pažljivo pregledati nekoliko nedelja pre planirane sadnje. Ukloni sve smežurane, mekane ili trule delove. Ovo je takođe idealno vreme za deobu gomolja, što je najčešći način njihovog razmnožavanja. Svaki odvojeni deo mora imati najmanje jedan zdrav gomolj i deo starog stabla sa vidljivim pupoljkom ili „okom“, jer iz njega kreće novi rast. Deobu vrši oštrim, sterilisanim nožem kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.
Paralelno sa pripremom gomolja, priprema se i zemljište na odabranom mestu. Dalije zahtevaju lokaciju sa najmanje šest sati direktnog sunca dnevno i zemljište koje je izuzetno dobro drenirano. Teška i glinovita zemljišta treba popraviti dodavanjem peska i organske materije, poput komposta ili zrelog stajnjaka. Prekopaj zemljište na dubinu od najmanje 20-30 centimetara kako bi bilo rastresito i omogućilo nesmetan razvoj korena. Idealna pH vrednost zemljišta je blago kisela do neutralna, pa po potrebi izvrši korekciju dodavanjem kreča ili sumpora.
Vreme sadnje je ključan faktor i zavisi od klimatskih uslova tvog područja. Dalije su osetljive na mraz, pa se sadnja na otvorenom vrši tek kada prođe svaka opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i kada se zemljište dovoljno zagreje, obično na temperaturu od oko 15 stepeni Celzijusa. Prerana sadnja u hladno i vlažno zemljište može izazvati truljenje gomolja pre nego što i počnu da rastu. U kontinentalnim uslovima, to je najčešće krajem aprila ili tokom maja meseca.
Nakon što su svi preduslovi ispunjeni, može se pristupiti procesu sadnje. Iskopaj sadne jame koje su dovoljno široke da komotno smestiš gomolj i nešto dublje od njegove veličine. Na dno jame možeš dodati šaku koštanog brašna ili đubriva sa niskim sadržajem azota kako bi podstakao razvoj korena. Gomolj položi horizontalno, sa pupoljkom („okom“) okrenutim nagore. Dubina sadnje treba da bude takva da vrat korena, odnosno mesto gde se pupoljak nalazi, bude oko 10-15 centimetara ispod površine zemlje. Nakon postavljanja gomolja, jamu lagano zatrpaj zemljom, ali je nemoj sabijati previše.
Još članaka na ovu temu
Razmak i potpora
Pravilan razmak između biljaka je od suštinske važnosti za zdrav rast i prevenciju bolesti. Gusta sadnja dovodi do loše cirkulacije vazduha, što povećava rizik od pojave gljivičnih oboljenja poput pepelnice. Takođe, biljke se međusobno takmiče za svetlost, vodu i hranljive materije, što rezultira slabijim rastom i manjim brojem cvetova. Razmak zavisi od sorte dalije; niže, bordurne sorte sade se na razmaku od 30-40 centimetara, dok je za visoke, krupnocvetne sorte potreban razmak od 60 do čak 90 centimetara.
Visokim sortama dalija neophodna je potpora kako bi se sprečilo lomljenje stabljika pod teretom cvetova ili usled vetra. Najbolje je postaviti potporu, kao što je bambusov štap ili metalna šipka, odmah prilikom sadnje. Postavljanjem potpore u ovom trenutku izbegava se rizik od oštećenja gomolja i korenovog sistema koji bi mogao nastati kasnijim zabadanjem štapa u zemlju kada se biljka već razvije. Postavi štap nekoliko centimetara od mesta gde si položio gomolj.
Kako biljka raste, potrebno ju je redovno i pažljivo vezivati za postavljenu potporu. Koristi meke baštenske vezice, kanap ili trake od tkanine kako ne bi oštetio nežne stabljike. Prvo vezivanje obavi kada biljka dostigne visinu od oko 30 centimetara, a zatim nastavi sa vezivanjem na svakih 20-30 centimetara rasta. Ne vezuj stabljike previše čvrsto, ostavi dovoljno prostora da mogu da se razvijaju i debljaju bez usecanja veziva u tkivo.
Adekvatan razmak i pravovremeno postavljena potpora nisu samo tehnička pitanja, već predstavljaju osnovu za lakše održavanje biljaka tokom cele sezone. Omogućavaju bolji pristup prilikom zalivanja, prihranjivanja, uklanjanja korova i precvetalih cvetova. Dobro isplanirana sadnja sa pravilnim razmacima rezultira ne samo zdravijim biljkama, već i estetski lepšim i urednijim izgledom cvetne leje, gde svaka biljka ima dovoljno prostora da pokaže svu svoju raskoš.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje deobom gomolja
Deoba gomolja je najpouzdaniji i najčešće korišćen metod razmnožavanja dalija. Ovim postupkom se ne samo povećava broj biljaka, već se i podmlađuje stari busen, što doprinosi njegovoj vitalnosti. Najbolje vreme za deobu je rano proleće, neposredno pre sadnje. U ovom periodu, pupoljci ili „oči“ na vratu korena postaju vidljiviji, što značajno olakšava pravilnu podelu. Pre početka, pripremi oštar i čist nož ili skalpel, i dezinfikuj ga alkoholom kako bi sprečio prenos bolesti.
Pažljivo pregledaj ceo busen gomolja koji si izvadio iz zimskog skladišta. Cilj je da podeliš busen na više delova, pri čemu svaki novi deo mora da sadrži najmanje jedan zdrav, čvrst gomolj i, što je najvažnije, deo starog stabla (vrata korena) sa najmanje jednim jasno vidljivim pupoljkom. Gomolji koji su odvojeni od vrata korena, čak i ako su veliki i zdravi, neće izrasti u novu biljku jer nemaju pupoljak iz kojeg bi se razvio izdanak. Zato je ključno pažljivo locirati pupoljke pre nego što napraviš rez.
Kada si identifikovao pupoljke i isplanirao rezove, pažljivo odvoji delove busena. Trudi se da rezovi budu čisti i precizni. Ako je busen veliki i zamršen, ponekad je lakše prvo ga preseći na pola, a zatim dalje deliti manje celine. Nakon deobe, svaki novi deo predstavlja buduću samostalnu biljku. Preporučljivo je da se mesta reza ostave da se prosuše na vazduhu nekoliko sati ili čak jedan dan pre sadnje. Neki baštovani posipaju rezove sumpornim prahom ili drvenim ugljem kako bi se sprečila pojava truleži.
Podeljene gomolje sadi prema već opisanom uputstvu. Svaki deo će se razviti u novu biljku koja će biti genetski identična matičnoj biljci, što znači da će imati cvetove iste boje, oblika i veličine. Deoba gomolja je ekonomičan način da se brzo umnoži kolekcija omiljenih sorti ili da se podele sa prijateljima i drugim ljubiteljima cveća. Redovnom deobom na svake dve do tri godine osigurava se dugovečnost i bujnost tvojih dalija.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je još jedna veoma efikasna metoda za dobijanje velikog broja novih biljaka dalija, posebno ako želiš da umnožiš neku retku ili skupu sortu. Ovaj proces počinje ranije od sadnje gomolja, obično krajem zime ili u rano proleće. Gomolje treba izvaditi iz skladišta i posaditi u saksije ili sanduke sa vlažnim tresetom ili supstratom, tako da vrat korena bude u nivou ili malo iznad površine supstrata. Saksije zatim smesti na toplo i svetlo mesto, na temperaturu od oko 18-20 stepeni Celzijusa, i održavaj supstrat umereno vlažnim.
Nakon nekoliko nedelja, iz pupoljaka na vratu korena počeće da izbijaju mladi izdanci. Kada izdanci dostignu visinu od 8-10 centimetara i razviju dva do tri para listova, spremni su za uzimanje reznica. Oštrim, sterilisanim nožem ili skalpelom pažljivo odseci izdanak što bliže gomolju, trudeći se da zahvatiš i mali deo „pete“, odnosno tkiva sa samog gomolja. Upravo taj deo sadrži hormone koji podstiču ožiljavanje. Sa jedne matične biljke može se uzeti više reznica u nekoliko navrata.
Pripremljene reznice treba pripremiti za ožiljavanje. Ukloni donji par listova kako bi se smanjilo isparavanje i kako taj deo stabljike ne bi trunuo u supstratu. Donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ožiljavanje, iako to nije uvek neophodno jer se dalije relativno lako ožiljavaju. Reznice zatim zabodi u saksije ili kontejnere napunjene sterilnim supstratom za ožiljavanje, kao što je mešavina treseta i perlita ili peska. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne i natopljen vodom.
Saksije sa reznicama prekrij prozirnom folijom ili ih stavi u mini plastenik kako bi se obezbedila visoka vlažnost vazduha, koja je ključna za uspešno ožiljavanje. Smesti ih na svetlo, ali ne direktno sunčano mesto, na temperaturi od oko 18 stepeni Celzijusa. Redovno proveravaj vlažnost supstrata i provetravaj kako bi se sprečila pojava buđi. Ožiljavanje obično traje dve do četiri nedelje. Kada reznice razviju dobar korenov sistem, možeš ih presaditi u pojedinačne saksije i nastaviti sa negom do sadnje na otvoreno, nakon što prođe opasnost od mraza.
Naknadna nega nakon sadnje
Nakon što su gomolji dalija posađeni u zemlju, ključno je izbegavati zalivanje sve dok se ne pojave prvi izdanci iznad površine. Gomolj u sebi sadrži dovoljno vlage i hranljivih materija za početni rast. Prerano i prekomerno zalivanje u ovoj fazi, dok još nema listova koji bi trošili vodu, najveći je uzrok truljenja gomolja. Izuzetak je jedino ako je proleće izuzetno suvo i toplo, kada se zemljište može vrlo blago ovlažiti. Strpljenje je vrlina u ovom periodu.
Kada se mladi izdanci pojave i dostignu visinu od nekoliko centimetara, možeš početi sa redovnim, ali umerenim zalivanjem. U početku im nije potrebno mnogo vode, ali kako biljke rastu i razvijaju veću lisnu masu, tako će se i njihove potrebe za vodom povećavati. Prvo prihranjivanje treba obaviti tek kada biljke dostignu visinu od oko 20-30 centimetara. U ovoj fazi je preporučljivo koristiti đubrivo sa uravnoteženim odnosom hranljivih materija.
Jedna od važnih mera nege kod mladih biljaka je pinciranje ili zakidanje vrhova. Kada biljka razvije tri do četiri para listova, treba joj zakinuti centralni vrh. Iako se ovo može činiti kontraproduktivnim, pinciranje podstiče biljku da se grana, stvarajući više bočnih izdanaka. To rezultira gušćim i žbunastijim rastom, većim brojem stabljika, a samim tim i većim brojem cvetova. Ova tehnika je posebno važna za visoke sorte koje se uzgajaju za rezani cvet.
Mlade biljke dalija su posebno osetljive na napad puževa i golaća, koji mogu naneti veliku štetu za kratko vreme. Redovno pregledaj biljke, posebno uveče ili nakon kiše, kada su ove štetočine najaktivnije. Postavljanje barijera od pepela, ljuski od jaja ili korišćenje ekoloških mamaca može pomoći u zaštiti mladih izdanaka. Rana briga i zaštita postaviće temelje za zdrav i bujan rast tokom cele sezone.
