Sadnja i razmnožavanje brazilskog jasmina predstavljaju uzbudljive korake u uzgoju ove veličanstvene tropske puzavice. Pravilna sadnja postavlja temelje za zdrav i dugovečan život biljke, osiguravajući joj najbolje moguće uslove za razvoj snažnog korenovog sistema i bujne vegetacije. Bilo da se radi o sadnji mlade biljke kupljene u rasadniku ili o presađivanju postojeće, ključni faktori su odabir prave saksije, kvalitetnog supstrata i idealnog vremena za sadnju. S druge strane, razmnožavanje omogućava stvaranje novih biljaka od postojeće, što je ne samo ekonomičan način da se uveća kolekcija, već i izuzetno zadovoljavajući proces za svakog ljubitelja biljaka. Upoznavanje sa tehnikama sadnje i razmnožavanja otvara vrata ka uspešnom i ispunjenom gajenju mandevile.
Uspeh sadnje započinje odabirom odgovarajuće posude. Brazilski jasmin ima relativno snažan korenov sistem koji zahteva dovoljno prostora za razvoj, pa je važno odabrati saksiju koja je za nekoliko centimetara veća u prečniku od one u kojoj je biljka prethodno rasla. Prevelika saksija može zadržavati previše vlage, što povećava rizik od truljenja korena. Materijal saksije takođe igra ulogu; glinene saksije omogućavaju bolju aeraciju korena jer su porozne, ali se supstrat u njima brže suši. Plastične saksije, s druge strane, duže zadržavaju vlagu. Bez obzira na materijal, ključno je da saksija ima adekvatne drenažne otvore na dnu.
Supstrat, odnosno zemlja za sadnju, mora biti visokokvalitetan, hranljiv i, što je najvažnije, dobro dreniran. Mandevila ne toleriše zadržavanje vode oko korena. Idealna mešavina se sastoji od jednakih delova treseta, zrelog komposta i peska ili perlita. Treset obezbeđuje blago kiselu sredinu koju ova biljka voli, kompost dodaje neophodne hranljive materije, dok perlit ili pesak osiguravaju dobru propusnost i sprečavaju zbijanje zemlje. Pre sadnje, na dno saksije obavezno treba staviti sloj drenaže, poput glinenih kuglica ili šljunka, debljine dva do tri centimetra, kako bi se garantovalo slobodno oticanje viška vode.
Vreme sadnje ili presađivanja takođe je od velikog značaja. Najbolje vreme za ovaj postupak je proleće, kada biljka izlazi iz perioda mirovanja i započinje novi ciklus rasta. Sadnja u proleće daje biljci dovoljno vremena da se dobro ukoreni i prilagodi novoj sredini pre dolaska letnjih vrućina. Prilikom presađivanja, treba biti pažljiv kako se ne bi oštetio korenov sistem. Biljku treba nežno izvaditi iz stare saksije, blago otresti višak stare zemlje sa korena i postaviti je u novu saksiju na istu dubinu na kojoj je i ranije rasla. Nakon sadnje, biljku treba dobro zaliti kako bi se supstrat slegnuo i uspostavio dobar kontakt sa korenom.
Izbor prave posude i supstrata
Odabir odgovarajuće posude predstavlja prvi i jedan od najvažnijih koraka u procesu sadnje brazilskog jasmina. Veličina saksije mora biti srazmerna veličini biljke i njenog korenovog sistema. Prilikom kupovine nove biljke ili presađivanja postojeće, uvek birajte saksiju koja je samo za jedan broj, odnosno za dva do pet centimetara u prečniku, veća od prethodne. Sadnja u preveliku posudu je česta greška koja dovodi do zadržavanja viška vode u supstratu koji koren ne može da apsorbuje, što stvara idealne uslove za razvoj truleži. Saksija mora imati najmanje jedan, a po mogućstvu i više, drenažnih otvora na dnu.
Još članaka na ovu temu
Materijal od kojeg je saksija napravljena može uticati na režim zalivanja. Terakota ili glinene saksije su porozne i omogućavaju isparavanje vode kroz zidove posude, što pospešuje sušenje supstrata i smanjuje rizik od prekomernog zalivanja. Međutim, to znači da će biljke u ovim saksijama zahtevati češće zalivanje, posebno tokom leta. Plastične ili glazirane keramičke saksije ne propuštaju vodu, pa duže zadržavaju vlagu, što može biti prednost u toplijim klimama, ali zahteva opreznije zalivanje. Izbor materijala zavisi od vaših navika i uslova u kojima gajite biljku.
Kvalitet supstrata je od presudnog značaja za zdravlje mandevile. Ova biljka zahteva zemljište koje je bogato organskom materijom, ali istovremeno izuzetno dobro drenirano. Komercijalni supstrati za cvetajuće balkonske biljke mogu biti dobar izbor, ali ih je često potrebno dodatno poboljšati. Idealna mešavina se može napraviti kombinovanjem kvalitetnog humusa ili komposta, treseta i materijala za poboljšanje drenaže kao što su perlit, vermikulit ili krupni pesak. Cilj je stvoriti rastresit supstrat koji će korenu omogućiti lak pristup kiseoniku i hranljivim materijama, a istovremeno sprečiti stagnaciju vode.
Pre nego što se saksija napuni supstratom, neophodno je na dno postaviti drenažni sloj. Ovaj sloj, koji se obično sastoji od lomljene cigle, šljunka ili ekspandirane gline (keramzita), služi da spreči začepljenje drenažnih otvora sitnim česticama zemlje. Drenažni sloj obezbeđuje da višak vode nakon zalivanja može slobodno i brzo da oteče iz saksije. Ovo je fundamentalna preventivna mera protiv truljenja korena, najopasnije bolesti koja pogađa saksijski gajene biljke. Nakon postavljanja drenažnog sloja, saksija se puni pripremljenim supstratom do odgovarajuće visine.
Proces sadnje korak po korak
Sam proces sadnje brazilskog jasmina je relativno jednostavan, ali zahteva pažnju i nežnost kako bi se izbegao stres za biljku. Pre svega, pripremite novu saksiju tako što ćete na dno postaviti drenažni sloj i nasuti malo svežeg supstrata. Zatim, pažljivo izvadite biljku iz stare posude. Najlakši način da to uradite je da blago nagnete saksiju i pridržite biljku pri osnovi stabla, dok drugom rukom lagano pritiskate ili lupkate po zidovima saksije kako bi se koren odvojio. Izbegavajte da vučete biljku za stablo, jer to može dovesti do oštećenja.
Još članaka na ovu temu
Nakon što ste izvadili biljku, pažljivo pregledajte korenov sistem. Ukoliko primetite da je koren gusto isprepleten i da formira krug na dnu saksije, što je poznato kao „vezan koren“, potrebno ga je nežno razmrsiti prstima. Ovo će podstaći koren da raste u novom, svežem supstratu umesto da nastavi da raste ukrug. Ako primetite trule ili oštećene delove korena, pažljivo ih uklonite oštrim i sterilnim makazama. Zdrav koren je obično beo ili svetlo žute boje i čvrst na dodir.
Postavite biljku u sredinu nove saksije, pazeći da gornji deo korenovog busena bude pozicioniran jedan do dva centimetra ispod ivice saksije. Ovo će ostaviti dovoljno prostora za zalivanje. Zatim, postepeno dodajte svež supstrat oko korena, blago ga pritiskajući prstima kako biste popunili sve praznine i osigurali dobar kontakt između korena i zemlje. Izbegavajte prejako nabijanje zemlje, jer to može oštetiti koren i smanjiti prozračnost supstrata. Cilj je da biljka bude stabilna, ali da supstrat ostane rastresit.
Nakon što je sadnja završena, neophodno je obilno zaliti biljku. Prvo zalivanje služi da se supstrat slegne i da se eliminišu eventualni vazdušni džepovi oko korena. Zalivajte polako i ravnomerno sve dok voda ne počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije. Nakon toga, postavite biljku na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca prvih nekoliko dana, kako bi se postepeno prilagodila novim uslovima. Sa prihranom sačekajte najmanje tri do četiri nedelje, dok se biljka potpuno ne ukoreni u novoj saksiji.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje brazilskog jasmina najčešće i najuspešnije se vrši pomoću stabljičnih reznica. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili rano leto, kada je biljka u fazi aktivnog rasta i kada su izdanci dovoljno zreli, ali još uvek ne potpuno drvenasti. Za reznice birajte zdrave i snažne bočne izdanke koji te godine nisu cvetali. Oštrim, sterilisanim nožem ili makazama odrežite vrhove izdanaka dužine otprilike 10 do 15 centimetara. Rez bi trebalo da bude kos, napravljen neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izrastaju listovi).
Nakon što ste odabrali i odrezali reznice, potrebno ih je pripremiti za ožiljavanje. Sa donje polovine reznice pažljivo uklonite sve listove, ostavljajući samo dva do četiri lista na samom vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje u supstratu i smanjuje površinu sa koje biljka gubi vodu transpiracijom. Ukoliko su preostali listovi na vrhu preveliki, možete ih preseći na pola kako biste dodatno smanjili isparavanje. Donji deo reznice, mesto reza, opciono možete umočiti u hormon za ožiljavanje, što će ubrzati i poboljšati proces formiranja korena.
Pripremljene reznice se sade u supstrat za ožiljavanje. Najbolje je koristiti laku i prozračnu mešavinu, kao što je kombinacija treseta i peska ili perlita u odnosu 1:1. Male saksije ili kontejnere napunite supstratom, blago ga navlažite, a zatim drvenim štapićem napravite rupice u koje ćete pobosti reznice. Reznice sadite na dubinu od oko 3-5 centimetara, odnosno tako da lisni čvorovi sa kojih ste skinuli listove budu pod zemljom, jer se iz njih najčešće formira koren. Nakon sadnje, supstrat oko reznica blago pritisnite prstima.
Da bi se reznice uspešno ožilile, neophodno im je obezbediti toplotu i visoku vlažnost vazduha. Saksije sa reznicama prekrijte providnom plastičnom kesom ili ih stavite u mini staklenik kako biste stvorili efekat staklene bašte. Ovu „konstrukciju“ postavite na toplo i svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca. Redovno proveravajte vlažnost supstrata i po potrebi ga orošavajte. Proces ožiljavanja obično traje od četiri do šest nedelja. Znak da su se reznice ožilile je pojava novih listića. Nakon toga, postepeno ih privikavajte na normalne uslove tako što ćete povremeno skidati kesu, a zatim ih možete presaditi u zasebne saksije.
Presađivanje i obnavljanje zemlje
Presađivanje brazilskog jasmina je neophodna mera nege koja se sprovodi svake jedne do dve godine, obično u proleće. Mlade biljke koje brzo rastu mogu zahtevati presađivanje svake godine, dok je za starije, veće primerke dovoljno to uraditi svake druge ili treće godine. Jasan znak da je biljci potrebno presađivanje je kada koren počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije ili kada se supstrat prebrzo suši nakon zalivanja. Presađivanje ne samo da obezbeđuje više prostora za rast korena, već i priliku da se biljci doda svež, hranljiv supstrat.
Pre samog presađivanja, potrebno je pripremiti sve što je neophodno: novu saksiju koja je za broj veća od prethodne, svež supstrat i drenažni materijal. Nekoliko sati pre presađivanja, dobro zalijte biljku. To će pomoći da se koren lakše odvoji od zidova stare saksije i smanjiće stres za biljku. Proces vađenja biljke iz stare saksije treba obaviti pažljivo, kako je prethodno opisano, pridržavajući biljku pri osnovi i izbegavajući oštećenja stabla i korena.
Kada je biljka izvađena, iskoristite priliku da pregledate njen korenov sistem. Uklonite sve stare, trule ili oštećene delove korena. Ako je koren previše gust i isprepleten, možete ga na nekoliko mesta vertikalno zaseći oštrim nožem kako biste podstakli rast novih korenčića. Ovo je takođe idealno vreme da se blago oreže i nadzemni deo biljke, kako bi se uspostavila ravnoteža između korena i krošnje. Skraćivanjem pojedinih grana smanjuje se transpiracija i olakšava se biljci da se prilagodi nakon presađivanja.
Ukoliko je biljka već dostigla željenu veličinu i ne želite da je sadite u još veću saksiju, možete primeniti tehniku obnavljanja zemlje. U tom slučaju, biljku izvadite iz saksije, pažljivo odrežite otprilike trećinu spoljašnjeg dela korenovog busena i uklonite što više stare, iscrpljene zemlje. Zatim, vratite biljku u istu saksiju, dodajući svež, hranljiv supstrat u prostor koji ste oslobodili. Na ovaj način, biljka dobija neophodne hranljive materije, a njena veličina se održava pod kontrolom. Nakon presađivanja ili obnavljanja zemlje, biljku uvek treba dobro zaliti.
