Uspešna proizvodnja belog luka fundamentalno zavisi od pravilne sadnje i kvalitetnog sadnog materijala. Ovaj proces podrazumeva mnogo više od samog polaganja čenova u zemlju; on obuhvata pažljiv odabir sorti, pripremu sadnog materijala, određivanje optimalnog vremena i tehnike sadnje, kao i razumevanje značaja plodoreda. Svaki od ovih koraka ima direktan uticaj na ukorenjavanje, rast, razvoj biljke i na kraju, na prinos i kvalitet glavica. Stoga, posvećivanje detaljne pažnje fazi sadnje i razmnožavanja postavlja temelje za zdrav i robustan usev.
Izbor sorte belog luka je prvi i jedan od najvažnijih koraka u planiranju proizvodnje, jer od njega zavise vreme sadnje, dužina vegetacije, otpornost na bolesti i skladišna sposobnost. Sorte se generalno dele na jesenje (ozime) i prolećne (jare), pri čemu jesenje sorte daju veći prinos, ali se kraće čuvaju, dok prolećne imaju manji prinos, ali su pogodnije za duže skladištenje. Prilikom izbora, treba uzeti u obzir lokalne klimatske uslove i karakteristike zemljišta, kao i zahteve tržišta.
Kvalitet sadnog materijala je presudan za postizanje visokih prinosa, te je neophodno koristiti isključivo zdrave, neoštećene i sortno čiste glavice. Za sadnju se koriste isključivo spoljašnji, krupniji čenovi, jer oni poseduju veću količinu hranljivih materija i daju snažnije biljke sa većim prinosom. Unutrašnji, sitniji čenovi se ne preporučuju za sadnju jer će rezultirati slabijim biljkama i manjim glavicama. Pre sadnje, glavice se pažljivo razdvajaju na čenove, pazeći da se ne ošteti dno čena gde se nalazi začetak korena.
Dezinfekcija sadnog materijala je preporučljiva preventivna mera koja značajno smanjuje rizik od prenošenja bolesti i napada štetočina u početnim fazama rasta. Čenovi se mogu potapati u rastvor fungicida ili prirodnih preparata, kao što je rastvor kalijum-permanganata ili preparati na bazi korisnih mikroorganizama. Ovaj postupak štiti mlade biljke od patogena koji se nalaze na površini sadnog materijala ili u zemljištu, obezbeđujući zdrav start i bolje ukorenjavanje. Tretiranje treba obaviti neposredno pre sadnje.
Razmnožavanje belog luka se primarno vrši vegetativno, korišćenjem čenova, što osigurava da nove biljke zadrže sve karakteristike matične biljke. Iako beli luk može formirati i cvetno stablo sa cvetovima, ti cvetovi su uglavnom sterilni i ne proizvode seme. Umesto semena, neke sorte, posebno one tvrdog vrata (hardneck), formiraju takozvane vazdušne lukovice (bulbile) na vrhu cvetnog stabla. Ove sitne lukovice se takođe mogu koristiti za razmnožavanje, ali je potrebno dve do tri godine da se iz njih razvije glavica komercijalne veličine.
Određivanje vremena sadnje
Optimalno vreme sadnje belog luka zavisi pre svega od sorte i klimatskih uslova područja. Jesenja sadnja, koja se obavlja od kraja septembra do početka novembra, preporučuje se za ozime sorte i generalno daje bolje rezultate i veće prinose. Cilj jesenje sadnje je da se biljka do početka zime dobro ukoreni, ali da ne razvije značajnu nadzemnu masu koja bi mogla izmrznuti. Dobro ukorenjene biljke lakše podnose niske temperature i u proleće kreću sa intenzivnim rastom.
Prolećna sadnja se obavlja što je ranije moguće, čim vremenski uslovi to dozvole i zemljište se prosuši, obično tokom marta i početkom aprila. Ova sadnja je pogodna za jare sorte i za područja sa veoma oštrim zimama gde postoji rizik od izmrzavanja jesenjeg useva. Biljke posađene u proleće imaju kraći period vegetacije, što rezultira formiranjem manjih glavica u poređenju sa jesenjom sadnjom. Ključ uspeha prolećne sadnje je da se obavi što ranije kako bi biljka imala dovoljno vremena za razvoj.
Jedan od ključnih faktora za uspeh jesenje sadnje je prolazak biljke kroz proces jarovizacije, odnosno izlaganje niskim temperaturama tokom zime. Ovaj period hladnoće je neophodan za diferencijaciju cvetnih pupoljaka i normalno formiranje glavica kod većine sorti. Ukoliko biljke posađene u jesen ne prođu kroz dovoljno dug period niskih temperatura, može doći do formiranja jedinstvene, nedeljene glavice umesto glavice sa čenovima, što značajno smanjuje tržišnu vrednost.
Klimatske promene i sve nepredvidljivije vremenske prilike zahtevaju od proizvođača fleksibilnost u određivanju termina sadnje. Praćenje dugoročne vremenske prognoze može pomoći u odabiru idealnog „prozora“ za sadnju. Previše rana jesenja sadnja u toplim uslovima može dovesti do prekomernog razvoja nadzemnog dela, dok prekasna sadnja ne ostavlja dovoljno vremena za ukorenjavanje pre mrazeva. Slično tome, kasna prolećna sadnja skraćuje vegetaciju i direktno utiče na smanjenje prinosa.
Tehnika sadnje i priprema leja
Priprema zemljišta je preduslov za pravilnu sadnju, a ona uključuje duboko oranje i finu površinsku pripremu kako bi se stvorila rastresita i mrvičasta struktura. Pre sadnje, preporučuje se formiranje uzdignutih leja, posebno na težim i slabije dreniranim zemljištima. Uzdignute leje omogućavaju bolje oticanje viška vode, brže zagrevanje zemljišta u proleće i lakšu obradu i berbu. Širina leja se prilagođava raspoloživoj mehanizaciji, ali obično iznosi od 1 do 1.5 metara.
Dubina sadnje je kritičan faktor koji utiče na prezimljavanje i razvoj biljke. Optimalna dubina sadnje iznosi od 4 do 6 centimetara, mereno od površine zemljišta do vrha čena. Plića sadnja može dovesti do izmrzavanja biljaka tokom zime, dok preduboka sadnja troši energiju biljke na probijanje kroz sloj zemlje, što usporava nicanje i početni rast. Važno je da svi čenovi budu posađeni na ujednačenu dubinu kako bi se osiguralo ravnomerno nicanje i razvoj useva.
Raspored biljaka, odnosno razmak sadnje, direktno utiče na veličinu glavica i ukupan prinos po jedinici površine. Međuredni razmak se kreće od 25 do 40 centimetara, dok razmak biljaka u redu varira od 8 do 12 centimetara. Gušća sadnja može rezultirati većim ukupnim prinosom, ali sa manjim pojedinačnim glavicama, dok ređa sadnja omogućava formiranje krupnijih glavica, ali daje manji broj biljaka po površini. Izbor razmaka zavisi od krupnoće sorte, plodnosti zemljišta i planirane agrotehnike.
Orijentacija čena prilikom sadnje je takođe bitna za pravilan razvoj biljke. Čen se uvek sadi tako da je njegov vrh okrenut nagore, a donji, širi deo, gde se razvija koren, nadole. Obrnuto posađen čen će takođe niknuti, ali će biljka trošiti dodatnu energiju da se ispravi, što će dovesti do zastoja u rastu i formiranja deformisanih glavica. Nakon sadnje, leje se blago poravnaju kako bi se ostvario dobar kontakt između čenova i zemljišta.
Razmnožavanje vazdušnim lukovicama (bulbilama)
Neke sorte belog luka, poznate kao sorte sa tvrdim vratom (hardneck), formiraju cvetno stablo na čijem se vrhu, umesto cvetova, razvijaju sitne vazdušne lukovice, odnosno bulbile. Ove bulbile predstavljaju alternativni način vegetativnog razmnožavanja belog luka. Iako je ovaj metod sporiji, on ima značajnu prednost u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala, jer se na ovaj način efikasno prekida ciklus bolesti i štetočina koje se prenose putem čenova i zemljišta.
Proces razmnožavanja bulbilama zahteva strpljenje, jer je potrebno više sezona da bi se dobila glavica pune veličine. U prvoj godini, bulbile se sade u jesen ili proleće, slično kao i čenovi, ali na manju dubinu i manji razmak. Tokom prve vegetacione sezone, iz svake bulbile će se razviti mala, nedeljena, okrugla glavica, slična arpadžiku. Ove male glavice se vade, suše i čuvaju do jeseni.
U drugoj godini, ove male, nedeljene glavice se sade kao sadni materijal. Iz njih će se tokom naredne vegetacione sezone razviti standardna, podeljena glavica belog luka, koja se može koristiti za dalju sadnju ili za konzumaciju. Ponekad, u zavisnosti od veličine bulbila i uslova gajenja, može biti potrebno i tri godine da bi se dostigla puna veličina glavice. Ovaj metod se često koristi za „podmlađivanje“ sadnog materijala i dobijanje virus-free biljaka.
Iako je komercijalno manje isplativ zbog dužine trajanja, ovaj način razmnožavanja je od izuzetnog značaja za očuvanje sorti i proizvodnju visokokvalitetnog, zdravog sadnog materijala. Proizvođači koji žele da održe vitalnost svojih sorti i smanje pritisak bolesti često periodično obnavljaju svoj sadni materijal upravo kroz ciklus razmnožavanja vazdušnim lukovicama. To je dugoročna investicija u zdravlje i održivost sopstvene proizvodnje belog luka.
Značaj plodoreda za sadnju
Plodored, odnosno pravilna smena useva na jednoj parceli, predstavlja osnovu održive poljoprivredne proizvodnje i ključan je faktor pre same sadnje belog luka. Sadnja belog luka na istoj površini više godina zaredom dovodi do takozvanog „zamora zemljišta“, što podrazumeva nakupljanje specifičnih patogena (gljivica, bakterija, nematoda) i štetočina, kao i jednostrano iscrpljivanje određenih hranljivih elemenata. Pravilnim plodoredom se ovi negativni efekti izbegavaju.
Pre sadnje belog luka, idealno je da na parceli budu usevi koji rano napuštaju zemljište i ostavljaju ga u dobrom stanju. Leguminoze, kao što su grašak, pasulj ili detelina, odlični su predusevi jer obogaćuju zemljište azotom putem azotofiksacije i poboljšavaju njegovu strukturu. Takođe, strna žita (pšenica, ječam) su dobar izbor jer se skidaju tokom leta, ostavljajući dovoljno vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta za jesenju sadnju belog luka.
Treba izbegavati sadnju belog luka nakon biljaka iz iste familije, kao što su crni luk, praziluk, vlašac ili kozjak. Ove biljke dele iste bolesti i štetočine, pa njihov uzastopni uzgoj drastično povećava rizik od epidemija. Takođe, kulture poput krompira, paradajza i šargarepe nisu dobri predusevi jer mogu biti domaćini nematodama ili bolestima korena koje napadaju i beli luk.
Planiranje plodoreda je dugoročna strategija koja donosi brojne koristi. Pored smanjenja pritiska bolesti i štetočina, plodored doprinosi očuvanju i poboljšanju plodnosti zemljišta, boljoj kontroli korova i efikasnijem korišćenju hraniva. Uključivanje različitih biljnih porodica u rotaciju stvara zdraviji i otporniji agroekosistem. Za proizvođače belog luka, poštovanje pauze od najmanje tri do četiri godine pre vraćanja useva na istu parcelu je apsolutni imperativ za uspešnu i održivu proizvodnju.
