Sadnja bakope je prvi i jedan od najvažnijih koraka ka stvaranju prelepih cvetnih aranžmana koji će krasiti balkone, terase i bašte tokom čitavog leta. Pravilan izbor vremena sadnje, kvalitetnog supstrata i odgovarajuće posude postavlja temelj za zdrav i bujan rast biljke. Bakopa se obično sadi u proleće, nakon što prođe opasnost od kasnih mrazeva, jer je izuzetno osetljiva na niske temperature. Najbolje vreme za sadnju je od sredine aprila do kraja maja, u zavisnosti od klimatskih uslova tvog regiona. Korišćenje visokokvalitetnog, hranljivog i dobro dreniranog supstrata je imperativ, jer koren bakope ne podnosi zadržavanje vode. Odabir pravih „komšija“ u žardinjeri takođe je bitan, jer se bakopa odlično kombinuje sa drugim letnjim cvetnicama sličnih potreba, kao što su surfinije, pelargonije ili vrbena, stvarajući vizuelno atraktivne i harmonične kompozicije.
Prilikom same sadnje, važno je pažljivo rukovati sadnicama kako se ne bi oštetio nežan korenov sistem. Sadnice se vade iz privremenih saksija i blago se rastrese koren ako je previše zbijen, kako bi se podstakao njegov dalji rast u novom supstratu. Sadi se na istu dubinu na kojoj je bila u saksiji, a razmak između biljaka treba da bude oko 20-25 centimetara. Ovaj razmak omogućava svakoj biljci dovoljno prostora za razvoj, kao i adekvatnu cirkulaciju vazduha, što je ključno za prevenciju gljivičnih oboljenja. Nakon sadnje, biljke je potrebno dobro zaliti kako bi se supstrat slegnuo oko korena i uspostavio dobar kontakt.
Izbor odgovarajuće posude, bilo da je reč o visećoj korpi, balkonskoj žardinjeri ili saksiji, od suštinskog je značaja. Posuda mora imati adekvatne drenažne otvore na dnu kako bi višak vode mogao nesmetano da otiče. Preporučljivo je na dno posude postaviti sloj drenažnog materijala, kao što je šljunak, lomljena cigla ili glinene kuglice, što dodatno poboljšava oticanje vode i sprečava gušenje korena. Veličina posude takođe igra ulogu; veća posuda znači više supstrata, što omogućava bolje zadržavanje vlage i hranljivih materija, te smanjuje potrebu za prečestim zalivanjem tokom vrelih letnjih dana.
Nakon sadnje, sledi period prilagođavanja biljke na nove uslove. U prvih nekoliko nedelja, ključno je održavati supstrat ravnomerno vlažnim, ali ne i prenatopljenim, kako bi se koren što pre i što bolje razvio. U ovoj fazi nije potrebno prihranjivati biljku, jer kvalitetan supstrat sadrži dovoljno hraniva za početni rast. Sa prihranom se počinje tek kada se primeti novi rast i kada se biljka u potpunosti adaptira, obično dve do tri nedelje nakon sadnje. Postavljanje tek zasađenih biljaka na mesto zaštićeno od jakog direktnog sunca i vetra u prvih nekoliko dana takođe može pomoći u smanjenju stresa i olakšati proces ukorenjavanja.
Izbor pravog mesta za sadnju
Odabir idealne lokacije za sadnju bakope ključan je za njen pravilan razvoj i obilno cvetanje. Ova biljka je ljubitelj sunca, ali joj prija i blaga polusenka, posebno u regionima sa vrelim letima. Najbolji rezultati se postižu na pozicijama koje su izložene jutarnjem suncu u trajanju od najmanje šest sati, dok su tokom najintenzivnijeg popodnevnog sunca blago zaštićene. Takav režim svetlosti omogućava biljci da obavi fotosintezu i stvori dovoljno energije za cvetanje, a istovremeno je štiti od opekotina na listovima i cvetovima koje može izazvati prejako sunce. Potpuna senka nije preporučljiva, jer će u takvim uslovima bakopa rasti izduženo, slabo će cvetati i biće podložnija bolestima.
Prilikom sadnje u žardinjere ili viseće korpe, treba voditi računa o njihovom položaju u odnosu na strane sveta. Balkoni i terase okrenuti ka istoku ili zapadu su idealni, jer pružaju savršenu kombinaciju sunca i senke tokom dana. Južne pozicije mogu biti previše izložene suncu, pa je u tom slučaju potrebno obezbediti neku vrstu zasene tokom podneva ili birati otpornije sorte. Severne pozicije uglavnom nemaju dovoljno svetlosti za bakopu, što će rezultirati slabim performansama. Takođe, važno je zaštititi biljku od jakog vetra, koji može isušiti supstrat i polomiti nežne, krhke izdanke.
Ako se bakopa sadi direktno u baštu kao pokrivač tla, pravila su ista. Biraj delove leje koji su delimično osunčani i gde je zemljište dobro drenirano. Bakopa može stvoriti prelep cvetni tepih, ali samo ako su uslovi povoljni. Treba izbegavati sadnju ispod velikih stabala sa gustom krošnjom koja stvara duboku senku, kao i na mestima gde se voda nakon kiše dugo zadržava. Dobro pripremljeno zemljište, obogaćeno kompostom i sa poboljšanom drenažom, stvoriće idealno okruženje za rast i širenje ove biljke po površini tla.
Kombinovanje bakope sa drugim biljkama u istoj posudi zahteva pažljivo planiranje. Potrebno je birati biljke koje imaju slične zahteve u pogledu svetlosti, vode i prihrane. Bakopa se odlično slaže sa biljkama koje takođe vole sunce i umereno vlažno zemljište, kao što su surfinije, million bells (kalibrahoa), geranijumi (pelargonije) i vrbene. Prilikom komponovanja aranžmana, bakopa se obično sadi uz ivicu posude kako bi njeni kaskadni izdanci mogli slobodno da padaju, dok se u sredinu sade uspravnije biljke. Na taj način se postiže harmoničan i vizuelno bogat izgled.
Priprema supstrata i posuda
Kvalitet supstrata je od presudnog značaja za uspešno gajenje bakope. Ova biljka zahteva zemljište koje je bogato organskom materijom, rastresito i, što je najvažnije, izuzetno dobro propusno za vodu. Korišćenje teške i zbijene baštenske zemlje je jedna od najvećih grešaka, jer takvo zemljište zadržava previše vode, što dovodi do truljenja korena. Najsigurnija opcija je kupovina visokokvalitetnog, gotovog supstrata za cvetajuće balkonske biljke. Ovi supstrati su već izbalansirani, imaju optimalnu pH vrednost i sadrže sve potrebne hranljive materije za početni rast biljke.
Ukoliko želiš da napraviš sopstvenu mešavinu, idealna kombinacija bi bila jedan deo kvalitetne baštenske zemlje ili humusa, jedan deo treseta i jedan deo materijala za poboljšanje drenaže, kao što je perlit, vermikulit ili sitan pesak. Treset pomaže u zadržavanju vlage i održavanju blago kisele pH vrednosti koju bakopa preferira, dok perlit ili pesak obezbeđuju prozračnost i sprečavaju zbijanje supstrata. Dodavanje zrelog komposta dodatno će obogatiti mešavinu hranljivim materijama i poboljšati njenu strukturu, stvarajući idealno okruženje za razvoj snažnog korenovog sistema.
Pre sadnje, posude moraju biti temeljno pripremljene. Pre svega, moraju biti čiste. Ako se koriste stare saksije, obavezno ih operi vrelom vodom i deterdžentom, a zatim isperi kako bi se uklonili ostaci zemlje i potencijalni patogeni iz prethodne sezone. Najvažniji element svake posude su drenažni otvori na dnu. Proveri da li su otvori dovoljno veliki i da li ih ima dovoljno da omoguće nesmetano oticanje viška vode. Ako otvori izgledaju premali, slobodno ih proširi. Bez adekvatne drenaže, čak i najbolji supstrat neće moći da spreči probleme sa prekomernom vlagom.
Kao dodatnu meru za poboljšanje drenaže, preporučuje se postavljanje sloja drenažnog materijala na dno posude pre nasipanja supstrata. To može biti sloj od 2-3 cm šljunka, krupnijeg peska, lomljene keramike ili, što je najbolje, ekspandiranih glinenih kuglica (keramzit). Ovaj sloj sprečava da sitne čestice supstrata začepe drenažne otvore i stvara vazdušni džep na dnu saksije, što dodatno štiti koren od kontakta sa viškom vode koji se može nakupiti u podmetaču. Tek nakon postavljanja drenažnog sloja, posuda se puni pripremljenim supstratom, ostavljajući nekoliko centimetara slobodnog prostora do ivice radi lakšeg zalivanja.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje bakope putem reznica je izuzetno jednostavan, brz i efikasan način da se dobije veliki broj novih, identičnih biljaka od postojeće matične biljke. Ova metoda je idealna za podmlađivanje starijih biljaka ili za proizvodnju sadnica za narednu sezonu. Najbolje vreme za uzimanje reznica je od kasnog proleća do kasnog leta, kada je biljka u punoj vegetaciji i izdanci su zdravi i snažni. Reznice se uzimaju sa vrhova zdravih, necvetajućih izdanaka, jer oni najlakše i najbrže puštaju koren. Postupak je toliko jednostavan da uspeva čak i početnicima u baštovanstvu.
Za uzimanje reznica potreban je oštar nož ili makaze. Biraju se mladi, ali čvrsti izdanci i režu se reznice dužine oko 8-10 centimetara. Rez se pravi neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde iz stabljike izrasta list), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona koji podstiču ukorenjivanje. Sa donje polovine reznice potrebno je pažljivo ukloniti sve listove, ostavljajući samo dva do tri para listova na vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje kada se reznica stavi u supstrat ili vodu i smanjuje površinu sa koje biljka gubi vodu isparavanjem.
Pripremljene reznice se mogu ožiliti na dva načina: direktno u supstratu ili u vodi. Za ožiljavanje u supstratu, koristi se laka i prozračna mešavina, na primer mešavina treseta i perlita u odnosu 1:1. Donji deo reznice se može umočiti u hormon za ožiljavanje (iako kod bakope to često nije neophodno) i zatim se reznica zabode u supstrat do dubine od nekoliko centimetara. Saksiju sa reznicama je potrebno prekriti providnom folijom ili plastičnom bocom kako bi se stvorila mini-staklenik atmosfera sa visokom vlažnošću vazduha. Održavaj supstrat umereno vlažnim i drži saksiju na svetlom mestu, ali zaštićenom od direktnog sunca. Koren se obično formira za 2-4 nedelje.
Drugi, još jednostavniji metod, je ožiljavanje u vodi. Reznice se jednostavno stave u čašu sa vodom, tako da su donji čvorovi potopljeni. Čašu treba držati na svetlom mestu. Vodu je potrebno menjati na svaka dva do tri dana kako bi se sprečio razvoj bakterija. Korenčići će se pojaviti veoma brzo, često već nakon nedelju dana. Kada koren dostigne dužinu od par centimetara, reznice su spremne za sadnju u saksije sa supstratom. Ovaj metod je vizuelno zanimljiv jer omogućava praćenje razvoja korena iz dana u dan. Bez obzira na metod, razmnožavanje reznicama je odličan način da se besplatno umnoži kolekcija bakopa.
Razmnožavanje semenom
Iako je razmnožavanje reznicama popularniji i brži metod, bakopa se može uspešno razmnožavati i iz semena. Ovaj proces zahteva više vremena i strpljenja, ali može biti veoma isplativ, posebno ako želiš da uzgojiš veći broj biljaka ili isprobaš neke nove, specifične sorte. Seme bakope je izuzetno sitno, pa zahteva pažljivo rukovanje. Setva se obavlja u zatvorenom prostoru, obično 6 do 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza, što je najčešće u periodu od februara do marta. Na ovaj način, mlade biljke će biti dovoljno razvijene za presađivanje napolje kada otopli.
Za setvu je potrebno pripremiti plitke posude ili kontejnere sa kvalitetnim supstratom za setvu, koji je sitne granulacije i sterilisan kako bi se sprečila pojava bolesti. Supstrat se blago navlaži pre setve. S obzirom da je seme bakope veoma sitno, najbolje ga je pomešati sa malo peska kako bi se olakšala ravnomerna distribucija po površini supstrata. Seme se ne pokriva zemljom, ili se pokriva samo veoma tankim slojem vermikulita, jer mu je za klijanje potrebna svetlost. Nakon setve, površinu supstrata treba pažljivo poprskati vodom pomoću finog raspršivača.
Posudu sa semenom je potrebno prekriti providnim poklopcem, staklom ili najlonskom folijom kako bi se održala visoka vlažnost vazduha, koja je neophodna za uspešno klijanje. Posudu treba držati na toplom i svetlom mestu, ali bez direktne sunčeve svetlosti. Idealna temperatura za klijanje je između 21 i 24 stepena Celzijusa. Klijanje obično počinje za 7 do 14 dana, ali može potrajati i duže. Tokom ovog perioda, važno je redovno provetravati posudu na kratko kako bi se sprečila pojava plesni i održavati supstrat umereno vlažnim.
Kada mlade biljčice razviju prva dva prava lista (ne kotiledone), vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne, manje saksije. Ovo je delikatan posao koji zahteva pažljivo rukovanje kako se ne bi oštetio nežan koren. Mlade biljke se dalje neguju na svetlom i toplom mestu, uz redovno zalivanje. Kada dovoljno ojačaju i kada prođe opasnost od mraza, mogu se postepeno privikavati na spoljašnje uslove (kaljenje) pre konačne sadnje na stalno mesto u bašti ili žardinjeri. Uzgoj iz semena pruža veliko zadovoljstvo gledanja kako iz sićušnog semena nastaje prelepa cvetna biljka.
📷: Deavmi, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
