Sadnja atlaskog kedra je značajan trenutak, jer time postavljaš temelje za budući život jednog veličanstvenog drveta koje će te nadživeti i ostati kao nasleđe generacijama koje dolaze. Ovaj čin zahteva pažljivo planiranje i pripremu, jer od prvih koraka zavisi da li će se drvo uspešno primiti i razviti u snažan i zdrav primerak. Razmnožavanje, s druge strane, predstavlja izazovniji, ali i izuzetno ispunjujući proces, koji ti omogućava da iz semena ili reznice stvoriš novi život. Bilo da sadiš kupljenu sadnicu ili se upuštaš u avanturu razmnožavanja, razumevanje pravilnih tehnika je ključno za uspeh. U ovom članku, detaljno ćemo proći kroz sve faze, od izbora idealnog trenutka za sadnju do specifičnosti različitih metoda razmnožavanja, kako bi tvoj trud bio krunisan uspehom.
Pravilno vreme i tehnika sadnje
Odabir pravog vremena za sadnju atlaskog kedra je od presudnog značaja za uspešan prijem i dalji razvoj sadnice. Najbolji periodi za sadnju su rano proleće, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva, ili jesen, dovoljno rano da se koren razvije pre dolaska zime. Jesenja sadnja se često smatra idealnom jer omogućava korenovom sistemu da se tokom zime i ranog proleća aklimatizuje i razvije, pre nego što nastupe letnje vrućine i suša. Sadnju tokom leta treba izbegavati jer visoke temperature i jako sunce predstavljaju ogroman stres za mladu biljku.
Tehnika sadnje započinje pripremom adekvatne sadne jame. Kao što je već pomenuto, jama treba da bude dva do tri puta šira od busena sadnice, ali ne i dublja. Ovo je izuzetno važno jer ako se sadnica posadi preduboko, korenski vrat (deo gde stablo prelazi u koren) može biti zatrpan zemljom, što dovodi do smanjenog protoka kiseonika i potencijalnog truljenja. Gornji deo busena sadnice treba da bude u ravni sa okolnim zemljištem ili čak malo iznad, posebno ako je zemljište teško i sklono sleganju.
Pažljivo rukovanje sadnicom je sledeći ključan korak. Ako je sadnica u saksiji, potrebno je nežno je izvaditi, trudeći se da se busen zemlje oko korena ne raspadne. Ukoliko je koren previše isprepletan i formirao je krug na dnu saksije, potrebno ga je blago razmrsiti prstima ili zaseći na nekoliko mesta kako bi se podstakao rast korena u širinu. Sadnicu postaviti u centar jame, proveriti da li stoji vertikalno, a zatim postepeno popunjavati jamu pripremljenom zemljom, blago je sabijajući kako bi se eliminisali vazdušni džepovi.
Nakon sadnje, neophodno je formirati uzdignuti prsten od zemlje oko sadnice, takozvanu „činiju za zalivanje“. Ova činija pomaže da se voda zadrži oko korena i prodre duboko u zemlju, umesto da se razliva po površini. Odmah nakon sadnje, potrebno je obilno zaliti drvo, natapajući zemlju sve dok ne bude potpuno vlažna. Ovo početno, temeljno zalivanje pomaže da se zemlja slegne oko korena i uspostavi dobar kontakt, što je ključno za uspešan početak rasta.
Još članaka na ovu temu
Priprema sadnice i sadnog mesta
Kvalitet sadnice koju biraš direktno utiče na njen budući rast i razvoj. Prilikom kupovine, biraj sadnice sa zdravim, zelenim ili plavičastim iglicama, bez znakova sušenja, oštećenja ili prisustva štetočina. Stablo treba da bude čvrsto, a grane pravilno raspoređene. Proveri i korenov sistem; ako je moguće, izvadi sadnicu iz saksije i proveri da li je koren dobro razvijen, beo i zdrav, a ne taman i truo. Izbegavaj sadnice čiji je koren predugo bio u saksiji i postao je spiralno uvijen, jer takav koren teže uspostavlja pravilan rast.
Pre same sadnje, važno je adekvatno pripremiti sadnicu. Ako je koren u busenu obavijen jutom, ona se može ostaviti jer je biorazgradiva, ali je potrebno preseći sve kanale koji vezuju juteni materijal. Ukoliko je busen u žičanoj korpi, većinu žice treba ukloniti nakon postavljanja sadnice u jamu, posebno gornji deo, kako ne bi stezao korenski vrat kako drvo raste. Sadnice iz kontejnera treba dobro zaliti sat ili dva pre sadnje kako bi se busen lakše izvadio iz posude.
Priprema sadnog mesta, odnosno sadne jame, je jednako važna. Zemljište na odabranoj lokaciji treba da bude dobro drenirano, pa je neophodno izvršiti test drenaže pre kopanja. Iskopanu zemlju treba pomešati sa kvalitetnim kompostom ili organskim đubrivom kako bi se poboljšala njena struktura i obezbedile početne hranljive materije za mladu biljku. Izbegavaj dodavanje previše koncentrovanih mineralnih đubriva direktno u sadnu jamu, jer mogu oštetiti osetljiv mladi koren.
Kada je sve spremno, postavljanje sadnice u jamu zahteva preciznost. Centralni položaj i pravilna dubina su ključni. Nakon postavljanja, popunjavanje jame se vrši u slojevima, pri čemu se svaki sloj zemlje blago nagazi kako bi se osigurao dobar kontakt sa korenovim busenom. Na kraju, formiranje činije za zalivanje i obilno natapanje vodom završavaju proces sadnje, pružajući mladoj biljci najbolji mogući start na novom staništu.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje atlaskog kedra semenom je dugotrajan, ali veoma isplativ proces za strpljive baštovane. Prvi korak je sakupljanje zrelih šišarki, što može biti izazov jer se one raspadaju na drvetu. Najbolje je sakupljati ih u kasnu jesen ili zimu. Nakon sakupljanja, šišarke treba držati na toplom i suvom mestu kako bi se otvorile i oslobodile seme. Seme kedra ima krilce koje mu pomaže u rasejavanju vetrom; ovo krilce treba pažljivo ukloniti pre setve.
Seme atlaskog kedra zahteva period hladne stratifikacije da bi se prekinula dormancija i podstaklo klijanje. To znači da seme mora proći kroz period hladnoće i vlage, imitirajući zimske uslove. Najjednostavniji način da se ovo postigne je da se seme pomeša sa vlažnim peskom ili tresetom, stavi u plastičnu kesu sa rupicama za vazduh i drži u frižideru na temperaturi od 1 do 5°C. Period stratifikacije bi trebalo da traje od 21 do 30 dana, a važno je povremeno proveravati da li je supstrat i dalje vlažan.
Nakon stratifikacije, seme je spremno za setvu. Seje se u dublje kontejnere ili saksije napunjene kvalitetnim supstratom za setvu, koji mora biti dobro dreniran. Seme se postavlja na dubinu od oko jednog centimetra i prekriva tankim slojem supstrata. Nakon setve, supstrat treba održavati umereno vlažnim, ali ne i prenatopljenim. Kontejnere treba držati na svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog jakog sunca. Klijanje obično počinje nakon nekoliko nedelja.
Mlade biljke su veoma osetljive u prvoj godini života i zahtevaju pažljivu negu. Potrebno im je redovno, ali umereno zalivanje, zaštita od jakog sunca i mraza. Obično se ostavljaju da rastu u kontejnerima najmanje jednu do dve godine pre nego što budu dovoljno snažne za presađivanje na stalno mesto u vrtu. Strpljenje je ključno, jer će proći mnogo godina pre nego što mala sadnica izraste u prepoznatljivo drvo, ali osećaj zadovoljstva zbog uzgoja sopstvenog drveta iz semena je neprocenjiv.
Vegetativno razmnožavanje: reznice i kalemljenje
Vegetativno razmnožavanje, za razliku od generativnog (semenom), osigurava da će nova biljka biti genetski identična matičnoj biljci. Ovo je posebno važno kod uzgoja specifičnih sorti, kao što su ‘Glauca’ ili ‘Pendula’, jer se njihove karakteristike ne prenose verno putem semena. Najčešći metod vegetativnog razmnožavanja kedrova je kalemljenje, dok je ožiljavanje reznica znatno teže i sa manjim procentom uspešnosti. Kalemljenje podrazumeva spajanje plemke (dela željene sorte) sa podlogom (obično sadnicom osnovne vrste, Cedrus deodara ili čak Cedrus atlantica).
Razmnožavanje reznicama kod atlaskog kedra je veoma izazovno i retko se primenjuje u amaterskim uslovima zbog niske stope uspeha. Ako se ipak odlučiš na ovaj metod, najbolje je uzeti poludrvenaste reznice krajem leta ili početkom jeseni. Reznice bi trebalo da budu duge oko 10-15 cm, a sa donjeg dela treba ukloniti iglice. Pre sadnje, osnovu reznice treba potopiti u hormon za ožiljavanje kako bi se stimulisao razvoj korena. Reznice se zatim sade u supstrat od treseta i peska, i drže u uslovima visoke vlažnosti vazduha, idealno u mini stakleniku sa grejanjem.
Kalemljenje je pouzdaniji, ali tehnički zahtevniji metod koji obično primenjuju profesionalci. Najčešće se koristi tehnika bočnog kalemljenja tokom zime, u zaštićenom prostoru. Podloga, obično dvogodišnja ili trogodišnja sadnica, se priprema tako što se na njoj napravi kosi rez. Plemka, deo grane željene sorte, priprema se tako da se njena osnova zaseče u obliku klina koji savršeno odgovara rezu na podlozi. Spojno mesto se čvrsto umotava trakom za kalemljenje i premazuje kalemarskim voskom kako bi se sprečilo isušivanje i infekcija.
Nakon kalemljenja, biljke se drže u stakleniku gde se postepeno povećava temperatura kako bi se podstaklo srastanje kalusa između podloge i plemke. Uspeh kalemljenja zavisi od mnogo faktora, uključujući veštinu kalemara, kompatibilnost podloge i plemke, kao i uslova nakon kalemljenja. Iako je ovo složen proces, on je jedini siguran način da se dobije nova biljka koja će zadržati sve jedinstvene karakteristike plemenite sorte atlaskog kedra.
Nega nakon sadnje za uspešan prijem
Period neposredno nakon sadnje je kritičan za budućnost tvog atlaskog kedra. U prvih nekoliko nedelja i meseci, glavni cilj je smanjiti stres biljke i podstaći razvoj novog korena. Redovno i pravilno zalivanje je apsolutno najvažniji zadatak. Zemljište oko korena treba održavati stalno vlažnim, ali ne natopljenim. Proveravaj vlažnost zemlje na dubini od nekoliko centimetara; ako je suva, vreme je za zalivanje. Dubinsko zalivanje jednom nedeljno je mnogo bolje od čestog, plitkog zalivanja, jer podstiče koren da raste u dubinu.
Malčiranje je još jedna izuzetno važna mera nege nakon sadnje. Sloj malča od 5 do 10 cm, postavljen oko osnove stabla (ali ne dodirujući stablo), pomaže u očuvanju vlage, reguliše temperaturu zemljišta i sprečava rast konkurentskog korova. Organski malč, poput kore četinara, dodatno će obogatiti zemljište kako se bude razlagao. Ovo je jednostavna, ali veoma efikasna tehnika koja značajno olakšava prijem sadnice.
U prvoj godini, treba izbegavati prihranu jakim mineralnim đubrivima. Sadnica ima dovoljno energije u sebi i hranljivih materija iz pripremljene sadne jame da započne rast. Prejako đubrivo može „spaliti“ mladi, osetljivi koren i naneti više štete nego koristi. Ukoliko želiš da podstakneš rast, možeš koristiti blagi organski preparat, kao što je tečno đubrivo na bazi algi, koje stimuliše razvoj korena. Sa redovnom prihranom treba početi tek druge godine, u proleće.
Praćenje stanja sadnice je neophodno. Redovno proveravaj da li ima znakova stresa, kao što su žute ili smeđe iglice, uvelo stablo ili prisustvo štetočina. Ako je drvo posađeno na vetrovitom mestu, proveri da li je stabilno i da li mu je potrebna potpora. Uklanjanje eventualnih oštećenih grančica može pomoći biljci da usmeri energiju na ukorenjivanje i rast. Strpljiva i dosledna nega u ovom početnom periodu je najbolja garancija da će tvoj atlaski kedar izrasti u zdravo i veličanstveno drvo.
