Sadnja i razmnožavanje argentinske verbene su procesi koji ne zahtevaju posebno baštovansko umeće, što ovu atraktivnu biljku čini dostupnom širokom krugu ljubitelja cveća. Njena sposobnost da se lako prilagođava i brzo raste omogućava da za kratko vreme stvorite impresivne cvetne aranžmane u svom vrtu. Bilo da se odlučite za sadnju iz semena ili razmnožavanje reznicama, uspeh je gotovo zagarantovan uz poštovanje nekoliko osnovnih koraka. Upravo ta jednostavnost, u kombinaciji sa njenim jedinstvenim izgledom, doprinela je velikoj popularnosti argentinske verbene u savremenom pejzažnom dizajnu.
Uspešna sadnja započinje odabirom pravog vremena i mesta. Idealno vreme za sadnju mladih biljaka na otvorenom je proleće, nakon što prođe svaka opasnost od kasnih mrazeva. Ovo omogućava biljkama dovoljno vremena da se dobro ukorene i ojačaju pre letnjih vrućina. Kao što je poznato, argentinska verbena obožava sunce, pa je za nju neophodno odabrati najsunčaniji deo bašte, gde će dobijati najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno.
Razmnožavanje se najčešće vrši semenom, što je ujedno i način na koji se ona sama širi u prirodi. Seme se može sejati direktno u baštu u kasnu jesen ili rano proleće, ili se može započeti sa uzgojem u zatvorenom prostoru nekoliko nedelja pre poslednjeg mraza. Sejanje u zatvorenom daje biljkama prednost u rastu i omogućava ranije cvetanje. Drugi popularan metod je razmnožavanje reznicama, koji garantuje da će nove biljke biti identične matičnoj biljci.
Pravilna priprema zemljišta je ključna za uspešan prijem sadnica. Iako nije zahtevna po pitanju hranljivosti, od presudne je važnosti da zemljište bude dobro drenirano. Pre sadnje, lokaciju treba dobro prekopati i usitniti, a ukoliko je zemljište teško i zbijeno, obavezno dodati pesak ili kompost kako bi se poboljšala njegova propusnost. Ovo će sprečiti zadržavanje vode oko korena, što je glavni neprijatelj ove biljke.
Setva semena
Setva semena je najčešći i najlakši način za razmnožavanje argentinske verbene. Seme se može prikupiti u jesen sa postojećih biljaka, nakon što cvetovi precvetaju i formiraju se čaurice sa semenom, ili se može kupiti. Seme ove biljke zahteva period hladne stratifikacije da bi uspešno klijalo, što znači da mora proći kroz period hladnoće i vlage. Zbog toga se preporučuje setva direktno u baštu u kasnu jesen, kako bi seme prirodno prošlo kroz zimski period.
Ukoliko se odlučite za prolećnu setvu u zatvorenom prostoru, proces hladne stratifikacije se može simulirati. Seme pomešajte sa malo vlažnog peska ili treseta, stavite u plastičnu kesicu i držite u frižideru četiri do šest nedelja pre setve. Nakon ovog perioda, seme posejte u kontejnere ili saksije napunjene kvalitetnim supstratom za setvu. Seme je sitno, pa ga je dovoljno blago utisnuti u površinu supstrata ili prekriti vrlo tankim slojem zemlje.
Kontejnere sa posejanim semenom držite na svetlom i toplom mestu, sa temperaturom od oko 20-22°C. Klijanje obično traje od dve do četiri nedelje, a ponekad i duže, pa je potrebno strpljenje. Tokom ovog perioda, važno je održavati supstrat konstantno umereno vlažnim, ali ne i mokrim. Najbolje je koristiti prskalicu kako se sitno seme ne bi pomerilo ili ispralo. Kada biljčice niknu i razviju par pravih listova, spremne su za pikiranje.
Pikiranje podrazumeva presađivanje mladih biljaka u pojedinačne saksije, gde će imati više prostora za razvoj korena i jačanje. U ovoj fazi, biljkama je i dalje potrebno puno svetlosti. Pre nego što ih posadite na stalno mesto u bašti, neophodno je proći kroz proces kaljenja. To znači da se biljke postepeno privikavaju na spoljašnje uslove tako što se svakodnevno iznose napolje na nekoliko sati, postepeno povećavajući vreme boravka napolju tokom jedne do dve nedelje.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje reznicama je odlična metoda ukoliko želite da dobijete biljke koje su genetski identične matičnoj biljci, čuvajući tako njene specifične karakteristike. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno leto ili rana jesen, dok je biljka još uvek u fazi aktivnog rasta. Birajte zdrave i jake, poluzrele izdanke koji još uvek nisu cvetali. Reznice treba da budu duge oko 10-15 centimetara.
Sa odabranog izdanka, oštrim nožem ili makazama napravite rez neposredno ispod lisnog čvora. Uklonite donje listove sa reznice, ostavljajući samo dva do tri para na vrhu. Uklanjanje viška listova smanjuje gubitak vode kroz isparavanje i omogućava reznici da usmeri energiju na formiranje korena. Donji deo reznice se može umočiti u hormon za ožiljavanje, iako to nije uvek neophodno jer se verbena relativno lako ožiljava.
Pripremljene reznice zabodite u supstrat za ožiljavavanje, koji treba da bude mešavina treseta i peska ili perlita, kako bi se obezbedila dobra drenaža i prozračnost. Supstrat prethodno navlažite. Reznice zabodite do dubine na kojoj su bili uklonjeni donji listovi. Saksiju sa reznicama prekrijte providnom plastičnom kesom ili je stavite u mini staklenik kako biste stvorili visoku vlažnost vazduha, što je ključno za uspešno ožiljavanje.
Saksiju držite na svetlom, ali ne direktno osunčanom mestu, na sobnoj temperaturi. Redovno proveravajte vlažnost supstrata i povremeno provetravajte kako biste sprečili pojavu buđi. Koren će se obično formirati za tri do četiri nedelje. Znak da je reznica uspešno ožiljena je pojava novih listića na vrhu. Nakon ožiljavanja, mlade biljke presadite u pojedinačne saksije i negujte ih kao i biljke dobijene iz semena, pre nego što ih posadite u baštu.
Sadnja na stalno mesto
Kada prođe opasnost od mraza i mlade biljke (bilo iz semena ili reznica) ojačaju, vreme je za sadnju na stalno mesto u bašti. Prethodno pripremljeno zemljište, dobro usitnjeno i obogaćeno kompostom, je osnova za dobar početak. Iskopajte sadne jame koje su nešto šire i dublje od saksije u kojoj se biljka nalazi. Razmak između sadnica treba da bude najmanje 30-40 centimetara, kako bi svaka biljka imala dovoljno prostora za rast i dobru cirkulaciju vazduha.
Pažljivo izvadite biljku iz saksije, trudeći se da ne oštetite korenov busen. Postavite biljku u sadnu jamu tako da gornji deo busena bude u ravni sa površinom okolnog zemljišta. Ne sadite biljku preduboko. Popunite jamu zemljom, blago je pritisnite oko biljke kako biste eliminisali vazdušne džepove i obezbedili dobar kontakt korena sa zemljom. Ovaj korak je važan za stabilnost biljke i brže uspostavljanje korenovog sistema.
Nakon sadnje, svaku biljku temeljno zalijte. Ovo početno, obilno zalivanje pomaže da se zemlja slegne oko korena i obezbeđuje potrebnu vlagu za prvi period adaptacije. Nastavite sa redovnim zalivanjem tokom prvih nekoliko nedelja, dok se biljka ne ukoreni i ne počne da pokazuje znake novog rasta. Jednom kada se biljka uspostavi, njene potrebe za vodom će se smanjiti.
Ukoliko želite prirodniji izgled, sadite argentinsku verbenu u grupama od tri, pet ili više biljaka. Njena prozračna struktura omogućava da se kroz nju vidi pozadina, pa je idealna za srednji ili zadnji plan cvetne leje. Odlično se kombinuje sa ukrasnim travama, ehinaceom, rudbekijom i drugim trajnicama koje vole sunce. Grupna sadnja takođe pruža međusobnu potporu stabljikama, čineći ih otpornijim na vetar.
Priprema zemljišta
Iako argentinska verbena nije probirljiva u pogledu plodnosti zemljišta, njegova struktura i drenaža su od vitalnog značaja za njen opstanak i napredak. Idealno zemljište je lagano, peskovito ili ilovasto, sa dobrom propusnošću za vodu. Teška, glinovita i zbijena zemljišta koja zadržavaju vodu su najveći neprijatelj ove biljke, jer dovode do truljenja korena, posebno tokom vlažnih perioda i zime. Zbog toga je priprema zemljišta ključan korak pre sadnje.
Pre sadnje, odabrano područje treba duboko prekopati, najmanje na dubinu ašova. Ovo će razbiti zbijene slojeve zemlje i poboljšati aeraciju. Tokom prekopavanja, uklonite sav korov, kamenje i ostatke starih biljaka. Usitnjavanje krupnih busenova zemlje je takođe važno kako bi koren mlade biljke mogao lako da prodire kroz tlo i da se širi. Dobro pripremljena gredica omogućava brže i zdravije ukorenjavanje.
Ako je vaše zemljište glinovito i teško, neophodno je izvršiti njegovu popravku. Najefikasniji način je dodavanje organske materije i materijala za poboljšanje drenaže. Umešajte u zemlju veliku količinu zrelog komposta, treseta ili pregorelog stajnjaka. Pored toga, dodavanje krupnog peska, sitnog šljunka ili perlita značajno će poboljšati vodopropusnost. Cilj je stvoriti rastresitu i prozračnu strukturu koja neće dozvoliti zadržavanje vode.
Za biljke koje se sade u saksije ili žardinjere, koristite kvalitetan, gotov supstrat za cveće koji ima dobru drenažu. Na dno saksije obavezno postavite sloj drenažnog materijala, kao što su glinene kuglice, šljunak ili komadići stiropora. Ovo će osigurati da višak vode slobodno otiče kroz otvore na dnu saksije. Iako tolerantna na siromašno zemljište, dodatak male količine spororazlažućeg đubriva u supstrat prilikom sadnje može podstaći bolji početni rast.
Samorasejavanje kao metod razmnožavanja
Jedna od najfascinantnijih karakteristika argentinske verbene je njena sposobnost samorasejavanja. Biljka tokom kasnog leta i jeseni proizvodi veliku količinu semena koje, nakon što sazri, pada na zemlju oko matične biljke. Ovo seme ostaje dormantno tokom zime, prolazeći kroz prirodni proces hladne stratifikacije. Narednog proleća, kada se zemlja zagreje, mlade biljčice će nicanjem u velikom broju obezbediti nastavak vrste na istom mestu.
Ovaj prirodni proces razmnožavanja može biti velika prednost za baštovane koji teže ka stvaranju prirodnog, spontanog i opuštenog izgleda vrta. Nove biljke će se pojaviti na mestima gde seme pronađe pogodne uslove, popunjavajući praznine i stvarajući dinamične cvetne slike koje se menjaju iz godine u godinu. Na ovaj način, verbena se može samostalno održavati u bašti dugi niz godina, čak i ako se matična biljka smrzne tokom zime.
Međutim, ova osobina može predstavljati i problem u formalnim ili precizno dizajniranim baštama, gde se svaka biljka sadi sa tačno određenom namenom i na tačno određenom mestu. U takvim uslovima, nekontrolisano nicanje novih biljaka može se smatrati korovom. Da bi se sprečilo prekomerno samorasejavanje, potrebno je redovno uklanjati precvetale cvetove pre nego što se formira seme. Ovaj postupak se naziva „deadheading“ i efikasno kontroliše širenje biljke.
Ukoliko želite da iskoristite prednosti samorasejavanja, ali na kontrolisan način, možete dozvoliti da samo nekoliko cvetnih glava formira seme. Ostatak redovno uklanjajte. Kada mlade biljke niknu na proleće, lako ih možete prorediti, ostavljajući samo one najjače i na željenim pozicijama. Višak biljaka možete pažljivo izvaditi i presaditi na drugo mesto u bašti, ili ih pokloniti prijateljima. Na taj način, imate potpunu kontrolu nad širenjem, dok istovremeno obezbeđujete besplatan i obilan sadni materijal.
