Sadnja i razmnožavanje arapskog jasmina predstavljaju uzbudljive korake za svakog zaljubljenika u biljke, omogućavajući stvaranje novih primeraka ove predivne i mirisne vrste. Uspeh u ovim poduhvatima leži u pažljivoj pripremi, odabiru pravog trenutka i primeni ispravnih tehnika. Bilo da se radi o sadnji nove, kupljene biljke ili o razmnožavanju postojeće, ključno je obezbediti optimalne uslove za razvoj korenovog sistema. Pravilan izbor supstrata, saksije i tehnike sadnje postavlja temelje za zdravu i bujnu biljku koja će godinama donositi radost. Razumevanje različitih metoda razmnožavanja, kao što su reznice ili položenice, otvara vrata ka proširenju sopstvene kolekcije ili deljenju ove divne biljke sa prijateljima.
Prilikom sadnje nove biljke arapskog jasmina, prvi korak je odabir odgovarajuće saksije. Saksija bi trebalo da bude samo malo veća od kontejnera u kojem je biljka kupljena, obično 2-3 cm šira u prečniku. Prevelika saksija može zadržavati previše vlage, što povećava rizik od truljenja korena. Materijal saksije je takođe bitan; glinene ili terakota saksije su preporučljive jer su porozne i omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha oko korena. Obavezno je da saksija ima drenažne rupe na dnu kako bi višak vode mogao slobodno da oteče.
Priprema supstrata je sledeći ključan korak. Arapski jasmin zahteva dobro drenirano, hranljivo i blago kiselo zemljište (pH vrednosti između 5.5 i 6.5). Možete koristiti gotovu mešavinu za cvetajuće sobne biljke ili je sami napraviti. Dobra kombinacija uključuje jednake delove baštenske zemlje, zrelog komposta i krupnog peska ili perlita za poboljšanje drenaže. Pre sadnje, na dno saksije se može staviti tanak sloj šljunka ili lomljene keramike kako bi se dodatno osigurala drenaža i sprečilo začepljenje rupa.
Sam proces sadnje treba obaviti pažljivo kako bi se minimizirao stres za biljku. Pažljivo izvadite biljku iz starog kontejnera, trudeći se da što manje oštetite korenovu balu. Ako je koren jako isprepleten i kruži po dnu, nežno ga razmrsite prstima kako biste podstakli rast u novom supstratu. Postavite biljku u centar nove saksije, tako da vrh korenovog sistema bude na istoj visini kao u prethodnoj saksiji. Popunite prostor oko korena pripremljenim supstratom, lagano ga pritiskajući da se uklone vazdušni džepovi, ali bez preteranog sabijanja.
Nakon sadnje, biljku je potrebno temeljno zaliti dok voda ne počne da izlazi kroz drenažne rupe. Ovo pomaže da se supstrat slegne oko korena i obezbeđuje inicijalnu vlagu. Prvih nekoliko nedelja nakon sadnje ili presađivanja, biljku treba držati na mestu sa indirektnim svetlom i zaštićenu od promaje. U ovom periodu adaptacije, izbegavajte prihranjivanje dok se ne pojave znaci novog rasta. Redovno proveravajte vlažnost supstrata, ali pazite da ne preterate sa zalivanjem dok se biljka potpuno ne uspostavi.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje arapskog jasmina pomoću reznica je najpopularnija i najuspešnija metoda. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili rano leto, kada je biljka u fazi aktivnog rasta. Treba odabrati zdrave, poluzrele izdanke koji nisu ni previše mekani ni previše drvenasti. Reznice bi trebalo da budu dugačke oko 10-15 cm i da imaju najmanje dva do tri para listova. Rez se pravi oštrim, sterilisanim nožem ili makazama neposredno ispod lisnog čvora, jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona za ožiljavanje.
Nakon uzimanja reznice, potrebno je pripremiti je za sadnju. Uklonite donji par listova kako biste oslobodili čvor koji će biti u supstratu. Ukoliko su preostali listovi veliki, možete ih preseći na pola kako biste smanjili gubitak vode transpiracijom. Iako nije obavezno, potapanje donjeg dela reznice u hormon za ožiljavanje u prahu ili gelu može značajno povećati procenat uspešnosti. Hormon stimuliše brži i jači razvoj korenovog sistema, dajući reznici bolji start.
Pripremljene reznice se sade u male saksije ili kontejnere napunjene sterilnim supstratom za ožiljavanje. Mešavina treseta i perlita u odnosu 1:1 je idealna jer dobro zadržava vlagu i omogućava odličnu aeraciju. Napravite malu rupu u supstratu olovkom ili štapićem, postavite reznicu unutra i lagano pritisnite supstrat oko nje. Nakon sadnje, supstrat treba blago zaliti. Da bi se održala visoka vlažnost vazduha neophodna za ožiljavanje, saksiju sa reznicom treba prekriti prozirnom plastičnom kesom ili staviti u mini staklenik.
Proces ožiljavanja obično traje od četiri do osam nedelja, u zavisnosti od uslova. Za to vreme, važno je održavati supstrat vlažnim, ali ne i mokrim, i redovno provetravati (skidati kesu na desetak minuta dnevno) kako bi se sprečila pojava plesni. Reznice treba držati na toplom i svetlom mestu, ali zaštićene od direktnog sunca. Znak da se reznica ožilila je pojava novih listića. Kada se koren dobro razvije, što se može proveriti laganim povlačenjem reznice, mlada biljka se može presaditi u veću saksiju sa standardnim supstratom za jasmin.
Još članaka na ovu temu
Razmnožavanje položenicama
Metoda razmnožavanja položenicama je jednostavan i veoma pouzdan način za dobijanje novih biljaka arapskog jasmina, posebno pogodna za biljke koje imaju duge i fleksibilne grane. Ova tehnika podrazumeva ožiljavanje grane dok je ona još uvek prikačena za matičnu biljku, što joj obezbeđuje stalan dotok vode i hranljivih materija. Najbolje vreme za ovaj postupak je proleće ili leto. Potrebno je odabrati dugačku, zdravu i savitljivu granu koja se može lako spustiti do zemlje ili do susedne saksije.
Kada je grana odabrana, potrebno je pripremiti je za ožiljavanje. Na delu grane koji će biti u kontaktu sa zemljom, na oko 15-20 cm od vrha, napravite mali, plitak rez ili blago zagrebite koru sa donje strane. Ovaj postupak podstiče formiranje korena na povređenom mestu. Taj deo grane zatim savijte i položite u plitak rov u zemlji (bilo u bašti ili u susednoj saksiji napunjenoj supstratom). Da bi grana ostala na mestu, pričvrstite je žičanom kukom ili manjim kamenom.
Vrh grane, sa nekoliko listova, treba da ostane iznad zemlje i po mogućnosti usmeren vertikalno nagore. Mesto gde je grana položena u zemlju treba prekriti supstratom i održavati ga konstantno vlažnim, kao i ostatak matične biljke. Budući da je grana i dalje deo matične biljke, ona nastavlja da prima sve što joj je potrebno, što značajno povećava šanse za uspeh. Nije potrebno prekrivati je kesama ili stvarati posebne uslove visoke vlažnosti.
Nakon nekoliko meseci, obično do kraja leta ili početkom jeseni, na delu grane koji je bio pod zemljom trebalo bi da se razvije samostalan korenov sistem. Da biste proverili da li je ožiljavanje uspelo, možete lagano povući granu i osetiti otpor. Kada ste sigurni da se koren dobro formirao, možete odseći položenicu od matične biljke. Novu, samostalnu biljku pažljivo izvadite iz zemlje sa korenovom balom i posadite je u odgovarajuću saksiju. Nastavite sa negom kao i kod odrasle biljke.
Razmnožavanje vazdušnim poleganjem
Vazdušno poleganje je naprednija tehnika razmnožavanja koja se koristi za biljke sa debljim, drvenastim granama koje nije moguće saviti do zemlje. Ova metoda omogućava ožiljavanje grane direktno na matičnoj biljci, na visini. Za ovaj postupak, odaberite zdravu, zrelu granu debljine olovke. Na odabranom mestu, oštrim i sterilnim nožem pažljivo uklonite prsten kore širine oko 2-3 cm. Važno je ukloniti svu koru i kambijum (zelenkasti sloj ispod kore) sve do tvrdog drveta u sredini.
Nakon što ste napravili prsten, mesto reza možete tretirati hormonom za ožiljavanje kako biste ubrzali proces. Zatim, oko ogoljenog dela grane treba obmotati vlažan medijum za ožiljavanje, poput sphagnum mahovine ili mešavine treseta i perlita. Formirajte loptu od vlažnog medijuma oko reza, prečnika oko 8-10 cm. Mahovinu ili supstrat prethodno dobro natopite vodom, a zatim iscedite višak tako da ostane vlažna, ali ne i mokra.
Da biste zadržali medijum na mestu i očuvali vlagu, loptu treba čvrsto obmotati providnom plastičnom folijom. Krajeve folije dobro pričvrstite izolir trakom ili kanapom iznad i ispod lopte kako biste sprečili isušivanje. Providna folija omogućava praćenje razvoja korena bez potrebe za odmotavanjem. Ceo paket treba dodatno zaštititi od direktnog sunca tako što ćete ga obmotati aluminijumskom folijom ili tamnom tkaninom, jer koren bolje raste u mraku.
Proces formiranja korena može trajati od dva do nekoliko meseci. Kroz providnu foliju moći ćete da vidite kada se razvio dovoljan broj korena. Kada je lopta ispunjena korenjem, vreme je da se nova biljka odvoji od matične. Oštrim makazama odsecite granu neposredno ispod novonastalog korenovog sistema. Pažljivo uklonite foliju i mahovinu, trudeći se da ne oštetite mlade korenčiće, a zatim posadite novu biljku u saksiju sa odgovarajućim supstratom.
Setva semena
Razmnožavanje arapskog jasmina iz semena je moguće, ali se ređe primenjuje jer je proces dugotrajan i biljke uzgojene na ovaj način možda neće zadržati sve karakteristike roditelja. Seme se može nabaviti komercijalno ili sakupiti sa zrele biljke, mada Jasminum sambac retko formira seme u sobnim uslovima. Ako uspete da sakupite seme, ono se nalazi u malim, tamnim bobicama koje postaju crne kada su zrele. Pre setve, potrebno je ukloniti pulpu i oprati seme.
Seme arapskog jasmina ima tvrdu opnu, pa se preporučuje skarifikacija ili potapanje kako bi se olakšalo klijanje. Skarifikacija podrazumeva blago oštećenje opne turpijom ili brusnim papirom, dok se potapanje vrši držanjem semena u toploj vodi 24 sata pre setve. Ovo omogućava vodi da prodre unutar semena i pokrene proces klijanja. Setvu je najbolje obaviti u proleće, u sterilnom supstratu za setvu.
Seme se seje u plitke posude ili čaše, na dubinu od oko pola centimetra. Supstrat treba održavati konstantno vlažnim, ali ne i previše mokrim, a optimalna temperatura za klijanje je između 21 i 25 stepeni Celzijusa. Posudu sa semenom treba prekriti providnom folijom ili staklom kako bi se održala visoka vlažnost. Klijanje može biti neujednačeno i može potrajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, pa je potrebno strpljenje.
Kada sadnice niknu i razviju prvi par pravih listova, treba ih pažljivo presaditi u pojedinačne, manje saksije. Mlade biljke su osetljive i zahtevaju pažljivu negu. Treba im obezbediti dosta indirektne svetlosti i zaštititi ih od promaje i naglih promena temperature. Potrebno je nekoliko godina da biljka uzgojena iz semena dostigne zrelost i počne da cveta. Zbog toga se ova metoda preporučuje iskusnijim baštovanima i entuzijastima.
