Sadnja i razmnožavanje aloja vere su relativno jednostavni procesi koji čak i početnicima u svetu baštovanstva omogućavaju da uspešno prošire svoju kolekciju ovih korisnih biljaka. Ključ uspeha leži u razumevanju osnovnih potreba aloje, pre svega njene sklonosti ka suvim uslovima i dobro dreniranom zemljištu, što direktno utiče na izbor supstrata i tehnike sadnje. Bilo da se radi o sadnji nove biljke kupljene u rasadniku, presađivanju postojeće koja je prerasla saksiju, ili o razmnožavanju putem izdanaka, pravilna priprema i pažljiv pristup osiguraće brz oporavak i nastavak zdravog rasta. Ovladavanje ovim veštinama ne samo da obogaćuje tvoju kolekciju, već pruža i veliko zadovoljstvo u stvaranju novog života iz matične biljke, nastavljajući njen ciklus na najprirodniji mogući način.
Prilikom sadnje nove aloja vere, prvi i najvažniji korak je izbor odgovarajuće saksije i supstrata. Saksija mora imati drenažne otvore na dnu, a preporučuju se materijali poput terakote koji omogućavaju isparavanje vlage. Veličina saksije treba da bude srazmerna korenovom sistemu biljke; prevelika saksija zadržava previše vlage, što može dovesti do truljenja. Supstrat mora biti izuzetno propustan, pa je najbolje koristiti gotove mešavine za kaktuse i sukulente ili napraviti sopstvenu kombinaciju peska, perlita i treseta. Na dno saksije obavezno postavi sloj šljunka ili lomljene keramike radi poboljšanja drenaže.
Sam proces sadnje zahteva pažnju kako se ne bi oštetio koren. Pažljivo izvadi biljku iz privremene posude, lagano otresi višak stare zemlje i proveri stanje korena. Ako primetiš oštećene ili trule delove, ukloni ih sterilnim makazama. Postavi biljku u sredinu nove saksije, na sloj svežeg supstrata, tako da osnova biljke (mesto gde listovi izlaze iz korena) bude u ravni sa ivicom saksije. Zatim, postepeno dodaj supstrat oko korena, lagano ga pritiskajući kako bi se popunile sve praznine i biljka bila stabilna. Izbegavaj preduboku sadnju, jer to može izazvati truljenje osnove biljke.
Nakon sadnje, postoji ključno pravilo koje mnogi početnici zanemaruju: nemoj odmah zalivati biljku. Potrebno je sačekati nekoliko dana, pa čak i do nedelju dana, pre prvog zalivanja. Ovaj period omogućava da se eventualna sitna oštećenja na korenu, nastala tokom sadnje, zaleče i formiraju kalus. Prerano zalivanje može omogućiti prodor patogena kroz ove „rane“ i izazvati truljenje korena pre nego što se biljka uopšte prilagodila novoj sredini. Posle perioda čekanja, obavi prvo zalivanje temeljno, sve dok voda ne počne da izlazi kroz drenažne otvore.
Izbor pravog trenutka za sadnju i presađivanje
Odabir idealnog vremena za sadnju ili presađivanje aloja vere značajno utiče na njen oporavak i dalji razvoj. Najpovoljniji period za ove aktivnosti je proleće, kada biljka izlazi iz faze zimskog mirovanja i započinje period aktivnog rasta. U proleće su dani duži, svetlost je intenzivnija, a temperature rastu, što sve zajedno stimuliše biljku da brzo razvije novi koren i prilagodi se novom supstratu. Sadnja u ovom periodu daje biljci celu vegetacionu sezonu da ojača pre nego što ponovo nastupi period mirovanja tokom zime.
Iako je proleće idealno, presađivanje se može obaviti i tokom leta, ali treba izbegavati dane sa ekstremno visokim temperaturama. Letnje presađivanje zahteva malo više pažnje, jer biljka može biti pod stresom zbog vrućine. Nakon letnjeg presađivanja, važno je biljku držati na mestu zaštićenom od direktnog sunca nekoliko nedelja, kako bi se smanjio gubitak vode i omogućio oporavak. Treba izbegavati presađivanje u kasnu jesen i zimu, jer je biljka tada u fazi mirovanja i njena sposobnost da se oporavi i formira novi koren je znatno smanjena, što povećava rizik od truljenja i propadanja.
Postoji nekoliko jasnih znakova koji ukazuju da je vreme za presađivanje tvoje aloje. Najočigledniji znak je kada koren počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije ili kada se pojavi na površini supstrata. Takođe, ako primetiš da je biljka prestala da raste, da je supstrat sabijen i da se veoma brzo suši nakon zalivanja, to znači da je korenov sistem ispunio celu saksiju i da nema više prostora za širenje. Presađivanje je potrebno i kada se u saksiji pojavi veliki broj mladih izdanaka koji oduzimaju prostor i hranljive materije matičnoj biljci.
Pre samog presađivanja, dobro je pripremiti biljku tako što ćeš je zaliti dan ili dva ranije. Ovo će pomoći da se koren lakše odvoji od zidova saksije i da se smanji stres za biljku. Pripremi novu saksiju koja je samo za jedan broj (2-3 cm u prečniku) veća od prethodne. Korišćenje prevelike saksije je česta greška koja dovodi do zadržavanja viška vlage u supstratu. Pripremi i svež, kvalitetan supstrat za sukulente kako bi biljci obezbedio najbolje moguće uslove za novi početak.
Razmnožavanje putem izdanaka
Najlakši i najčešći način razmnožavanja aloja vere je odvajanjem mladih izdanaka, koji se često nazivaju i „bebe“ ili „mladice“. Ovi izdanci prirodno rastu iz osnove matične biljke, formirajući sopstveni korenov sistem. Kada izdanak dostigne visinu od nekoliko centimetara i razvije nekoliko listova, spreman je za odvajanje. Najbolje je sačekati da izdanak bude dovoljno velik (bar 5-8 cm) jer će tako imati veće šanse da se samostalno ukoreni i preživi odvajanje. Ovaj proces je najbolje obavljati tokom proleća ili leta, kada je biljka u fazi aktivnog rasta.
Za odvajanje izdanaka, pažljivo izvadi celu biljku iz saksije. Ovo će ti omogućiti najbolji pristup i preglednost korenovog sistema matične biljke i izdanaka. Nežno otresi zemlju kako bi jasno video gde je izdanak spojen sa matičnom biljkom. Ponekad se izdanci mogu lako odvojiti rukom, laganim povlačenjem i uvrtanjem. Međutim, ako su čvrsto povezani, koristi oštar i sterilisan nož ili skalpel kako bi napravio čist rez. Potrudi se da svaki odvojeni izdanak ima bar malo sopstvenog korena, jer će to značajno ubrzati proces ukorenjavanja.
Nakon odvajanja, i matičnu biljku i izdanke treba ostaviti da se prosuše na vazduhu jedan do dva dana. Ovo je izuzetno važan korak jer omogućava da se mesta reza zasuše i formira zaštitni sloj (kalus). Sadnja sveže odsečenih izdanaka u vlažan supstrat može dovesti do prodora bakterija i gljivica, što bi izazvalo truljenje pre nego što se biljka ukoreni. Nakon što su se rezovi prosušili, matičnu biljku možeš vratiti u njenu saksiju (ili je presaditi u novu ako je potrebno), a svaki izdanak posaditi u sopstvenu malu saksiju.
Mlade izdanke sadi u male saksije napunjene dobro dreniranim supstratom za sukulente. Napravi malo udubljenje u zemlji i postavi izdanak, lagano ga učvršćujući. Kao i kod sadnje odrasle biljke, nemoj odmah zalivati. Sačekaj oko nedelju dana pre prvog zalivanja, kako bi se smanjio rizik od truljenja. Postavi saksije na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca. Za nekoliko nedelja, izdanak bi trebalo da se ukoreni i počne da pokazuje znake novog rasta, što je siguran pokazatelj da je proces razmnožavanja uspeo.
Razmnožavanje iz lista
Iako je razmnožavanje aloja vere putem izdanaka znatno pouzdanije i brže, moguće je pokušati i razmnožavanje iz lista, mada je stopa uspešnosti manja. Za ovaj metod, potrebno je odabrati zdrav, zreo i mesnat list sa matične biljke. Koristeći oštar i sterilisan nož, pažljivo odseci list pri samoj osnovi, trudeći se da rez bude što čistiji i da obuhvati deo beličaste osnove lista. Oštećeni ili bolesni listovi nisu pogodni za ovaj proces jer verovatno neće uspeti da se ukorene i mogu istruliti.
Nakon što je list odsečen, sledi ključan korak – sušenje. List se mora ostaviti na suvom i prozračnom mestu, van direktne sunčeve svetlosti, nekoliko dana, pa čak i do nedelju dana. Za to vreme, na mestu reza će se formirati kalus, odnosno zaštitni sloj koji sprečava gubitak vlage i prodor patogena. Ukoliko bi se list posadio odmah nakon sečenja, gotovo je sigurno da bi istrulio u vlažnom supstratu. Znaćete da je list spreman za sadnju kada rez bude potpuno suv na dodir.
Kada se kalus formirao, list je spreman za sadnju. Možeš ga postaviti na dva načina: ili ga blago zabosti u supstrat (rezom nadole, oko 2-3 cm duboko) ili ga jednostavno položiti horizontalno na površinu supstrata tako da rez bude u kontaktu sa zemljom. Koristi plitku posudu napunjenu dobro dreniranom mešavinom za kaktuse. Nakon postavljanja lista, supstrat treba samo blago navlažiti, najbolje prskalicom, i održavati ga jedva vlažnim tokom celog procesa ukorenjavanja. Previše vode će izazvati truljenje lista.
Sada je potrebno strpljenje, jer proces ukorenjavanja iz lista može trajati nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Posudu sa listom drži na toplom i svetlom mestu, ali bez direktnog sunca. Ako sve prođe kako treba, na osnovi lista će se prvo pojaviti mali korenčići, a zatim i sićušni novi listovi. Tek kada se formira mala nova biljka sa sopstvenim korenom, možeš je pažljivo presaditi u zasebnu saksiju. Važno je napomenuti da ovaj metod često ne uspeva kod Aloë vera barbadensis miller, vrste koja se najčešće gaji, jer njeni listovi imaju visok sadržaj vode i skloniji su truljenju.
Nega nakon sadnje i razmnožavanja
Pravilna nega neposredno nakon sadnje ili razmnožavanja ključna je za uspešan oporavak i dalji rast aloje. Kao što je već pomenuto, najvažnije je odložiti prvo zalivanje za otprilike nedelju dana. Ovo daje vremena korenu da se oporavi od stresa i da se zaleče eventualna oštećenja. Nakon tog perioda, obavi prvo zalivanje temeljno, dopuštajući da se sav višak vode ocedi kroz drenažne otvore. U narednom periodu, zalivaj umereno, tek kada se supstrat potpuno osuši na dodir. Mlade i tek posađene biljke su posebno osetljive na prekomernu vlagu.
Svetlosni uslovi su takođe od presudnog značaja. Tek presađenu biljku ili mlade izdanke ne treba odmah izlagati direktnom suncu. Postavi ih na svetlo mesto sa dosta indirektne svetlosti. Direktno sunce može izazvati dodatni stres, dehidrataciju i opekotine na listovima dok se biljka još uvek nije u potpunosti ukorenila i stabilizovala. Nakon nekoliko nedelja, kada primetiš znake novog rasta, možeš postepeno početi da privikavaš biljku na malo više svetlosti, ako je to potrebno za tu poziciju.
Prihranjivanje treba izbegavati najmanje mesec dana nakon sadnje ili presađivanja. Svež supstrat sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija za početni period rasta. Prerano dodavanje đubriva može „spaliti“ osetljiv, mladi koren koji se tek razvija. Prvu prihranu obavi tek kada budeš siguran da se biljka primila i da aktivno raste. Koristi blago, tečno đubrivo za sukulente, razblaženo na polovinu preporučene doze, i primenjuj ga samo tokom vegetacione sezone (od proleća do jeseni).
Budi strpljiv i redovno posmatraj svoje nove biljke. Potrebno je vreme da se aloja prilagodi novoj sredini i uspostavi snažan korenov sistem. Izbegavaj često premeštanje saksije, jer biljke vole stabilne uslove. Proveravaj stanje listova – čvrsti i uspravni listovi su znak da je biljka zdrava. Ukoliko primetiš bilo kakve negativne promene, poput smežuranih ili požutelih listova, proveri uslove, pre svega vlažnost supstrata, i prilagodi negu u skladu sa tim. Pažljiva nega u ovom početnom periodu postavlja temelje za zdravu i bujnu biljku u budućnosti.
