Rezidba je jedna od najvažnijih pomotehničkih mera u gajenju limunovog drveta, koja direktno utiče na njegovo zdravlje, oblik, bujnost i, što je najvažnije, na njegovu rodnost. Mnogi početnici se plaše da koriste makaze, misleći da će povrediti biljku, ali istina je potpuno suprotna – pravilna i pravovremena rezidba je ključna za podmlađivanje, jačanje i podsticanje limuna da cveta i donosi plodove. Kroz rezidbu, mi usmeravamo rast i energiju biljke tamo gde je to najpotrebnije, uklanjamo nepotrebne delove i stvaramo optimalne uslove za razvoj plodova. Savladavanje osnovnih principa i tehnika orezivanja pretvoriće te od običnog vlasnika biljke u pravog baštovana koji aktivno oblikuje sudbinu svog drveta.
Osnovni cilj rezidbe limuna je višestruk. Prvo, njome se formira željeni oblik i struktura krošnje, posebno kod mladih biljaka. Pravilno oblikovana krošnja nije samo estetski privlačna, već je i funkcionalna, omogućavajući ravnomernu distribuciju svetlosti i vazduha do svih delova biljke. Drugo, rezidbom se održava zdravlje biljke. Uklanjanjem suvih, oštećenih, bolesnih ili isprepletanih grana sprečava se razvoj bolesti i štetočina i poboljšava opšta vitalnost drveta. Ovi delovi ionako samo crpe energiju biljke bez ikakve koristi.
Treći, i za mnoge najvažniji cilj, jeste regulisanje i podsticanje rodnosti. Limun, kao i većina voćaka, donosi plodove na novim, mladim granama. Rezidbom se stimuliše rast upravo takvih, novih, rodnih izdanaka. Skraćivanjem starijih grana, biljka se podstiče da se grana i stvara više mesta za cvetanje i zametanje plodova. Takođe, proređivanjem suvišnih grana unutar krošnje, poboljšava se osvetljenost, što je ključno za formiranje kvalitetnih plodova.
Konačno, rezidbom se kontroliše veličina biljke, što je posebno važno kod gajenja u saksijama. Bez redovnog orezivanja, limun može prerasti prostor koji mu je na raspolaganju, postati nezgrapan i težak za manipulaciju. Rezidba nam omogućava da održimo biljku na željenoj veličini i u skladu sa veličinom saksije, a da pritom ne žrtvujemo njenu produktivnost. Kroz ovaj proces, mi aktivno komuniciramo sa biljkom, usmeravajući njen prirodni potencijal ka ciljevima koje želimo da postignemo.
Alati i tehnike osnovne rezidbe
Za pravilnu rezidbu neophodan je kvalitetan i adekvatan alat. Osnovni alat su oštre voćarske makaze. Važno je da makaze budu zaista oštre kako bi pravile čiste, glatke rezove, a ne gnječile i kidale tkivo grane. Tupi rezovi teže zarastaju i predstavljaju otvoren put za ulazak patogena. Za deblje grane, koje se ne mogu preseći običnim makazama, koriste se makaze sa dužim ručkama (voćarske makaze za dve ruke) ili mala, oštra testera za grane.
Higijena alata je od presudnog značaja. Pre početka rezidbe, kao i prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, alat treba obavezno dezinfikovati. To se najlakše radi brisanjem sečiva krpom natopljenom u alkohol (70% etanol ili izopropil alkohol). Dezinfekcijom se sprečava prenošenje bakterijskih, gljivičnih i virusnih oboljenja sa zaraženih na zdrave biljke. Ovo je jednostavan, ali izuzetno važan korak koji mnogi zanemaruju.
Osnovna tehnika rezidbe podrazumeva pravljenje pravilnog reza na pravom mestu. Granu uvek treba seći neposredno iznad pupoljka ili iznad bočne grane, pod blagim uglom od oko 45 stepeni, sa kosinom koja pada na suprotnu stranu od pupoljka. Ovo omogućava da se voda sliva sa reza i sprečava njeno zadržavanje, što bi moglo dovesti do truljenja. Ne treba ostavljati dugačak „patrljak“ iznad pupoljka, jer će se on osušiti i može postati izvor zaraze. Takođe, rez ne sme biti ni previše blizu pupoljka, kako se on ne bi oštetio ili osušio.
Prilikom uklanjanja cele grane, rez se pravi do osnove, tik uz „prsten“ grane (blago zadebljanje na mestu gde se grana spaja sa stablom ili debljom granom), ali se sam prsten ne sme oštetiti. U ovom prstenu se nalaze ćelije koje su odgovorne za brzo zarastanje rane. Pravljenjem ravnog reza, paralelno sa stablom, stvara se velika rana koja teško zarasta. Pravilan rez, koji prati liniju prstena, omogućava biljci da najbrže i najefikasnije formira kalus i zatvori ranu.
Formiranje krune mlade biljke
Formiranje ili uzgojna rezidba se primenjuje na mladim biljkama sa ciljem da se od samog početka stvori jaka, stabilna i dobro oblikovana krošnja. Pravilno formirana krošnja će u kasnijim godinama zahtevati manje korektivne rezidbe i biće produktivnija. Proces formiranja obično počinje kada mlada biljka, dobijena iz reznice ili kalemljenjem, dostigne visinu od 20-30 centimetara. Tada se vrši prvo skraćivanje, odnosno pinciranje vrha.
Pinciranjem vrha glavnog izdanka uklanja se njegova dominantnost i podstiče se biljka da razvije bočne grane iz pupoljaka koji se nalaze ispod mesta reza. Cilj je da se dobiju 3 do 4 snažne, pravilno raspoređene bočne grane koje će činiti osnovu buduće krošnje. Ove grane treba da budu raspoređene spiralno oko glavnog stabla, a ne da sve izlaze iz iste tačke, kako bi krošnja bila stabilna i dobro provetrena.
Kada ove osnovne, primarne grane porastu i dostignu dužinu od 20-ak centimetara, i one se skraćuju na sličan način. Ovim se podstiče njihovo dalje grananje i formiranje sekundarnih grana. Ovaj proces se ponavlja nekoliko puta tokom prve dve do tri godine života biljke. Cilj je da se stvori gusta, kompaktna i zaobljena krošnja, nalik na vazu ili pehar, koja je otvorena u sredini. Ovakav oblik omogućava maksimalan prodor svetlosti i vazduha u unutrašnjost krošnje.
Tokom procesa formiranja, redovno se uklanjaju i svi neželjeni izdanci. To uključuje vodopije (snažne, uspravne grane koje rastu iz starijih grana), grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, kao i sve slabe, tanke i izdužene grančice. Takođe, važno je uklanjati sve izdanke koji eventualno poteknu sa podloge, ispod mesta kalemljenja, jer oni crpe snagu kalemljenom delu. Strpljivim i doslednim formiranjem, postavlja se temelj za zdravu i rodnu biljku.
Rezidba za podsticanje cvetanja i plodonošenja
Kada je krošnja formirana, prelazi se na rezidbu za rodnost, čiji je glavni cilj održavanje ravnoteže između vegetativnog rasta i plodonošenja. Ova rezidba se obavlja redovno, svake godine. Osnovni princip je da se skraćuju grane koje su donele plod prethodne sezone. Ove grane se obično skraćuju za trećinu ili polovinu svoje dužine. Na mestima reza će se tokom sezone razviti novi, mladi izdanci, a upravo na njima će se formirati cvetovi i plodovi.
Pored skraćivanja rodnih grana, obavezno se sprovodi i sanitarna i prosvjetljujuća rezidba. Uklanjaju se sve suve, polomljene, bolesne i oštećene grane. Takođe, proređuje se unutrašnjost krošnje uklanjanjem grana koje rastu suviše gusto, koje se ukrštaju ili rastu ka unutra. Cilj je da krošnja bude prozračna, da svetlost može da dopre do svakog lista i ploda. Dobra osvetljenost je ključna ne samo za fotosintezu, već i za bolju obojenost i kvalitet plodova.
Vodopije, vertikalni i bujni izdanci koji se često javljaju na starijim granama, treba redovno uklanjati jer ne donose plod, a troše mnogo hranljivih materija i zasenjuju unutrašnjost krošnje. Njih treba odseći do osnove. Ponekad se neka vodopija, ako se nalazi na pogodnom mestu gde nedostaje grana, može ostaviti i povijanjem usmeriti da popuni prazan prostor, ali to je ređi slučaj.
Važan deo rezidbe za rodnost je i regulisanje broja plodova. Limun često zameće više plodova nego što može da ishrani i donese do pune zrelosti. Ako se ostave svi zametnuti plodovi, oni će biti sitni, lošijeg kvaliteta, a biljka će se previše iscrpeti, što može uticati na rodnost u narednoj godini. Zbog toga se vrši proređivanje plodova, ostavljajući samo one najkrupnije i najpravilnije, sa dovoljnim razmakom između njih. Na ovaj način se energija biljke koncentriše na manji broj plodova, koji će zato biti krupniji i kvalitetniji.
Vreme rezidbe i sanaciono orezivanje
Najbolje vreme za glavnu rezidbu limuna je kasna zima ili rano proleće, obično krajem februara ili u martu, pre nego što krene intenzivna vegetacija. Rezidba u ovom periodu mirovanja najmanje ometa biljku i podstiče snažan rast novih izdanaka na proleće. Treba izbegavati rezidbu u kasnu jesen, jer ona može stimulisati novi rast koji neće imati vremena da sazri pre zime i biće osetljiv na niske temperature.
Tokom vegetacione sezone, od proleća do jeseni, mogu se obavljati manje, korektivne intervencije. To se naziva letnja ili zelena rezidba. Ona uključuje pinciranje (zakidanje vrhova) prebujnih mladih izdanaka kako bi se podstaklo njihovo grananje, uklanjanje vodopija čim se pojave, kao i uklanjanje precvetalih cvetova. Letnja rezidba treba da bude umerena, jer se uklanjanjem listova smanjuje i fotosintetska površina biljke.
Sanaciono ili sanitarno orezivanje se može obavljati u bilo koje doba godine, čim se primeti problem. Ono podrazumeva uklanjanje svih delova biljke koji su suvi, polomljeni, oštećeni od grada ili mraza, ili pokazuju znakove bolesti (pege, promene boje, sušenje). Ove grane treba odseći do zdravog dela, praveći rez nekoliko centimetara unutar zdravog tkiva kako bi se osiguralo da je sav zaraženi deo uklonjen. Alat nakon ovakve intervencije treba obavezno temeljno dezinfikovati.
Nakon jače rezidbe, kada se uklanjaju deblje grane i prave veće rane, preporučljivo je preseke zaštititi kalemarskim voskom ili nekim drugim sredstvom za premazivanje rana. Ovo sprečava isušivanje tkiva i prodor patogena u ranu dok biljka ne formira prirodni zaštitni sloj (kalus). Pravovremena i pravilno izvedena rezidba je investicija u budućnost tvog limunovog drveta, koja će se višestruko vratiti kroz njegovo zdravlje, lep izgled i obilje mirisnih i ukusnih plodova.
📷 Pixabay
