Rezidba kineske kleke je hortikulturna tehnika koja, iako često nije neophodna za zdravlje biljke, igra ključnu ulogu u održavanju njenog oblika, veličine i estetske privlačnosti. Za razliku od listopadnih žbunova koji tolerišu drastično orezivanje, sa četinarima poput kleke mora se postupati pažljivije i sa više razumevanja. Pravilno izvedena rezidba može podmladiti biljku, podstaći gušći rast i stvoriti prelepe forme u vrtu, dok nepravilna tehnika može naneti nepopravljivu štetu. Učenje kada, kako i zašto orezivati kinesku kleku omogućiće ti da u potpunosti iskoristiš njen dekorativni potencijal.
Osnovni razlog za orezivanje kineske kleke je kontrola njene veličine i oblika. Mnoge sorte, ako se ne kontrolišu, mogu prerasti prostor koji im je namenjen, zaklanjajući druge biljke ili ometajući staze. Redovnim, laganim orezivanjem održava se željena veličina i sprečava potreba za drastičnim skraćivanjem u budućnosti. Drugi važan razlog je sanitarna rezidba, koja podrazumeva uklanjanje svih suvih, polomljenih ili bolesnih grana. Ovaj postupak ne samo da poboljšava izgled biljke, već i sprečava širenje bolesti i štetočina.
Orezivanje takođe služi za podsticanje gušćeg rasta. Skraćivanjem vrhova grana, energija biljke se preusmerava na razvoj bočnih pupoljaka, što rezultira gušćom i kompaktnijom krošnjom. Ovo je posebno važno kod sorti koje se koriste za živu ogradu ili topijarne forme, gde je gustina ključna za postizanje željenog efekta. Kroz pažljivo i redovno oblikovanje, kineska kleka se može pretvoriti u pravo malo umetničko delo, od jednostavnih geometrijskih oblika do složenih bonsai formi.
Ključno pravilo kod orezivanja kleke, i većine četinara, jeste da se nikada ne seče u staro, odrvenelo drvo koje nema četine. Kleka nema uspavane pupoljke na starim granama i ne može da potera nove izdanke sa mesta gde je ostala samo gola kora. Svaki rez mora biti napravljen tako da na grani ostane dovoljno zelenog rasta iz kojeg će se razviti novi izdanci. Prejako orezivanje, koje zalazi duboko u „mrtvu zonu“ unutar krošnje, ostaviće trajne gole „rupe“ koje se nikada neće popuniti.
Najbolje vreme za rezidbu
Izbor pravog trenutka za orezivanje je od suštinskog značaja za smanjenje stresa za biljku i postizanje najboljih rezultata. Glavna rezidba, koja uključuje oblikovanje i smanjenje veličine, najbolje se obavlja u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što započne novi prolećni rast. U ovom periodu biljka je u fazi mirovanja, što znači da je protok sokova smanjen, a rane od rezidbe će brzo zarasti sa početkom vegetacije. Orezivanje u ovom periodu takođe minimizira rizik od infekcija.
Lagano orezivanje, poznato i kao pinciranje ili trimovanje, može se obavljati i tokom vegetacione sezone, od kasnog proleća do sredine leta. Ovo se obično radi kako bi se održala uredna forma, uklonili neposlušni izdanci ili održala gustina žive ograde. Letnja rezidba treba da bude lagana, fokusirana samo na skraćivanje mekih, zelenih izdanaka tekuće godine. Treba izbegavati jaču rezidbu tokom letnjih vrućina jer to može izazvati dodatni stres za biljku.
Apsolutno treba izbegavati orezivanje u kasnu jesen. Rezidba u ovom periodu može stimulisati novi, kasni rast. Ovi mladi i nežni izdanci neće imati dovoljno vremena da sazru i odrvene pre dolaska prvih mrazeva. Kao rezultat, oni će izmrznuti tokom zime, što ne samo da narušava izgled biljke, već stvara i oštećenja koja mogu poslužiti kao ulazna tačka za razne bolesti. Poslednje orezivanje u sezoni trebalo bi obaviti najkasnije šest do osam nedelja pre očekivanog prvog mraza.
Sanitarnu rezidbu, odnosno uklanjanje suvih, polomljenih ili bolesnih grana, možeš obavljati u bilo koje doba godine, čim primetiš problem. Što pre ukloniš oštećeni deo, to bolje, jer time smanjuješ rizik od širenja bolesti. Prilikom uklanjanja bolesnih grana, obavezno dezinfikuj alat (makaze, testeru) alkoholom ili rastvorom varikine nakon svakog reza kako ne bi preneo patogene na zdrave delove biljke.
Alati i tehnike orezivanja
Za pravilno orezivanje neophodan je kvalitetan i odgovarajući alat. Za tanje grane (do 2 cm prečnika), najbolje su oštre voćarske makaze. Za deblje grane, koristi makaze sa dugim ručkama (za bolju polugu) ili malu testeru za orezivanje. Za oblikovanje žive ograde ili topijarnih formi, najpraktičnije su makaze za živu ogradu. Bez obzira na alat, ključno je da bude izuzetno oštar kako bi rezovi bili čisti i precizni, što omogućava brže zarastanje. Takođe, alat uvek mora biti čist da bi se sprečilo prenošenje bolesti.
Osnovna tehnika za smanjenje veličine ili proređivanje je selektivno skraćivanje grana. Umesto da se sve grane ravnomerno skrate, što stvara neprirodan, „ošišan“ izgled, prati pojedinačnu granu koju želiš da skratiš unazad do mesta gde se spaja sa drugom, bočnom granom. Napravi rez neposredno iznad te bočne grane. Na taj način, energija se preusmerava na tu bočnu granu, koja preuzima ulogu vrha, a rez ostaje skriven unutar krošnje. Ovom tehnikom se smanjuje veličina biljke, a zadržava se njen prirodan izgled.
Za podsticanje gustine, koristi se tehnika pinciranja ili šišanja vrhova. Ovo podrazumeva skraćivanje samo vrhova novih, zelenih izdanaka. Time se uklanja vršni pupoljak koji inhibira rast bočnih pupoljaka. Kada se on ukloni, bočni pupoljci se aktiviraju i grana se gušće razgranava. Ovo se može raditi ručnim makazama ili, kod formalnih živih ograda, makazama za živu ogradu. Važno je ne zalaziti duboko u granu, već skidati samo vrhove.
Prilikom uklanjanja celih grana, bilo da su suve, oštećene ili suvišne, rez treba napraviti što bliže glavnom stablu ili grani iz koje izrasta, ali pazeći da se ne ošteti „ovratnik“ grane. Ovratnik je blago zadebljanje na mestu spajanja grane sa stablom i sadrži tkivo koje je ključno za brzo zarastanje rane. Rez treba da bude blago iskošen, kako se na njemu ne bi zadržavala voda.
Oblikovanje specifičnih formi
Orezivanje kineske kleke u specifične forme, kao što su topijari (kugle, spirale, kupe) ili žive ograde, zahteva redovnost i preciznost. Ključ uspeha je početi sa oblikovanjem dok je biljka još mlada. Za živu ogradu, biljke se sade na odgovarajućem razmaku i od početka se redovno orezuju kako bi se podstaklo gusto grananje od same osnove. Živa ograda se uvek orezuje tako da joj osnova bude malo šira od vrha. Ovaj trapezasti oblik osigurava da donji delovi ograde dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti i ostaju gusti i zeleni.
Za topijarne forme, prvo se uspostavlja osnovna struktura, a zatim se redovnim šišanjem održava željeni oblik. Na primer, za oblikovanje kugle, počinje se sa grubim skraćivanjem grana kako bi se dobio približan oblik, a zatim se finim rezovima, šišanjem vrhova, postiže glatka i gusta površina. Oblikovanje složenijih formi, poput spirala, zahteva više veštine i strpljenja. Često se koristi kanap ili traka kao vodič koji se obmota oko biljke kako bi se osigurala pravilna linija reza. Topijari se obično orezuju dva do tri puta godišnje kako bi zadržali oštru i definisanu formu.
Bonsai je umetnost gajenja minijaturnih stabala, a kineska kleka je jedna od najpopularnijih vrsta za ovu tehniku zbog sitnih četina, zanimljive kore i sposobnosti da izdrži orezivanje i ožičavanje. Orezivanje bonsaija je složena veština koja uključuje kako strukturno orezivanje debljih grana radi definisanja osnovnog oblika, tako i fino pinciranje novih izdanaka radi održavanja gustine i proporcija. Pored orezivanja, koristi se i tehnika ožičavanja, gde se aluminijumska ili bakarna žica obmotava oko grana kako bi se one usmerile u željeni položaj.
Bez obzira na željeni oblik, važno je uvek poštovati prirodne tendencije rasta biljke. Pokušaj da se od polegle sorte napravi uspravna forma je unapred osuđen na neuspeh. Uvek biraj sortu čiji prirodni oblik rasta odgovara obliku koji želiš da postigneš. Na primer, za uspravne, kupe ili piramide, biraj sorte poput ‘Spartan’ ili ‘Stricta’. Za niske, polegle forme, koristi sorte kao što je ‘Procumbens’. Rad sa biljkom, a ne protiv nje, uvek daje najbolje i najlepše rezultate.
Česte greške koje treba izbegavati
Najčešća i najpogubnija greška je prejako orezivanje, odnosno sečenje u staro drvo bez četina. Kao što je već naglašeno, ovo stvara trajne gole delove na biljci. Uvek se uveri da na svakoj grani koju skraćuješ ostaje zeleni rast. Ako nisi siguran koliko možeš da skratiš, bolje je da budeš konzervativan. Uvek možeš odseći još malo kasnije, ali ne možeš vratiti ono što je već odsečeno. Bolje je orezivati malo i često, nego mnogo i odjednom.
Druga česta greška je korišćenje tupog ili prljavog alata. Tup alat gnječi i kida biljno tkivo umesto da ga čisto seče, što stvara veće rane koje teže zarastaju i podložnije su infekcijama. Prljav alat može preneti spore gljivica ili bakterije sa jedne biljke na drugu. Uvek odvoji vreme da naoštriš i očistiš svoj alat pre i posle upotrebe. Ovo je mala investicija vremena koja može sprečiti velike probleme.
Orezivanje u pogrešno vreme, posebno u kasnu jesen, je još jedna greška koja može oštetiti biljku. Drži se preporučenih perioda za orezivanje – kasna zima/rano proleće za jaču rezidbu i period vegetacije za lagano trimovanje. Izbegavanjem jesenje rezidbe, omogućavaš biljci da se pravilno pripremi za zimsko mirovanje.
Na kraju, zanemarivanje prirodnog oblika biljke je greška u pristupu. Forsiranje biljke u oblik koji joj nije prirodan zahteva konstantan, naporan rad i često rezultira biljkom koja izgleda izmučeno i nezdravo. Umesto toga, posmatraj svoju kleku, uoči njen prirodan oblik i linije rasta. Tvoj cilj bi trebao biti da orezivanjem samo poboljšaš i naglasiš njenu urođenu lepotu, uklanjajući suvišne elemente i usmeravajući njen rast na suptilan način.
