Uvod u prezimljavanje
Zamiokulkas zamiifolia je tropska biljka koja, u svom prirodnom okruženju, ne prolazi kroz fazu mirovanja kao biljke u umerenim klimama. Međutim, kada se gaji u zatvorenom prostoru, prilagođava se uslovima u kući, gde se tokom zime smanjuje količina svetlosti i snižava temperatura. Iako ova biljka ne zahteva posebne uslove za prezimljavanje, razumevanje njenih potreba tokom hladnijih meseci ključno je za njeno zdravlje. Tokom zime, zamiokulkas ulazi u fazu usporenog rasta, a njegova potreba za vodom i hranljivim materijama se drastično smanjuje.
Prvi i najvažniji korak u pripremi zamiokulkasa za zimu je prilagođavanje režima zalivanja. Tokom zime, dani su kraći, a sunce slabije, što znači da je evaporacija vode manja. Kao rezultat toga, zemlja u saksiji će se sušiti mnogo sporije. Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok truljenja korena i propadanja biljke. Zato je važno da ga zalivaš mnogo ređe, možda samo jednom mesečno, ili čak ređe.
Đubrenje takođe treba prekinuti tokom zime. Biljka u fazi mirovanja ne koristi hranljive materije, a višak se može nakupiti u zemljištu, što može oštetiti korenje. Pauza u đubrenju omogućava biljci da se odmori i pripremi za sledeću vegetacionu sezonu u proleće.
Iako zamiokulkas podnosi širok spektar temperatura, izbegavaj postavljanje blizu radijatora, grejača ili promaje. Nagle promene temperature mogu da šokiraju biljku. Održavanje stabilne, prosečne sobne temperature je idealno.
Smanjenje zalivanja
Smanjenje zalivanja je najvažniji aspekt zimskog održavanja zamiokulkasa. Tokom jeseni i zime, kada su dani kraći, biljka usporava svoj rast i ulazi u fazu mirovanja. Njene potrebe za vodom su znatno manje nego tokom proleća i leta.
Tokom zime, uvek proveravaj vlažnost supstrata pre nego što zaliješ biljku. Kao i uvek, prstima proveri zemlju do dubine od 5-7 cm. Ako je i na toj dubini zemlja suva, vreme je za zalivanje. Međutim, primetićeš da će se zemlja mnogo sporije sušiti nego leti. Zbog toga, intervali između zalivanja mogu biti mnogo duži, čak i do šest nedelja.
Ako sumnjaš, uvek se odluči za odlaganje zalivanja. Zamiokulkas se mnogo lakše oporavi od suše nego od preterane vlage. Prekomerno zalivanje zimi može dovesti do truljenja korena, što je najčešći uzrok propadanja biljke. Korišćenje saksije sa dobrom drenažom i poroznog supstrata pomaže u sprečavanju ovog problema.
Smanjenje zalivanja osigurava da korenje ne truli i da se biljka odmara, što je neophodno za njen zdrav rast u proleće. U proleće, kada primetiš da se rast nastavlja, možeš postepeno povećavati učestalost zalivanja.
Prestanak đubrenja
Prestanak đubrenja je još jedna ključna stvar u zimskoj nezi zamiokulkasa. Tokom jeseni i zime, biljka ne raste aktivno i ne koristi hranljive materije. Đubrenje u ovom periodu je beskorisno i može biti štetno.
Višak soli iz đubriva se nakuplja u zemljištu i može oštetiti korenje. To može dovesti do žućenja listova i drugih znakova oštećenja. Zbog toga, obavezno prestani sa đubrenjem od jeseni pa sve do proleća.
Ponovno đubrenje treba započeti tek u proleće, kada primetiš da biljka počinje da raste i proizvodi nove listove. Tada možeš početi sa đubrenjem jednom mesečno, koristeći standardno tečno đubrivo razređeno na pola snage.
Razumevanje potrebe za mirovanjem je važno za dugoročno zdravlje zamiokulkasa. Ne forsiraj biljku da raste zimi. Pusti je da se odmori i prikupi snagu za sledeću vegetacionu sezonu.
Odabir optimalnog mesta
Iako zamiokulkas podnosi širok spektar uslova osvetljenja, optimalno mesto za njega tokom zime je ono koje mu pruža dovoljno, ali ne i previše svetla. Kraći zimski dani znače da je svetlosti manje, pa je dobro postaviti biljku na najsvetlije mesto u kući, ali bez direktnog sunca. Mesto blizu istočnog ili severnog prozora je idealno.
Zimi, izbegavaj postavljanje zamiokulkasa blizu grejnih tela ili radijatora. Ekstremno suv vazduh može isušiti listove, iako je biljka otporna na suv vazduh. Promaja takođe može da šteti, pa izbegavaj postavljanje na mesta sa čestim strujanjem vazduha.
Najbolje je održavati konstantnu temperaturu u sobi. Nagle promene temperature su stresne za biljku. Prosečna sobna temperatura od oko 18-24°C je idealna tokom cele godine.
Ako biljka izgleda zdravo i raste umereno, nema potrebe da se preterano brineš. Zamiokulkas je zaista otporan i oprašta mnoge greške. Prilagođavanje zalivanja i prestanak đubrenja su glavni zadaci tokom zime, a sve ostalo će se pobrinuti samo od sebe.
