Uskolisni božur, kao biljka poreklom iz stepskih predela, poseduje prirodnu otpornost na niske zimske temperature, ali to ne znači da mu nije potrebna naša pomoć kako bi bezbedno prebrodio period mirovanja. Pravilna priprema za zimu je ključna investicija u zdravlje i bujno cvetanje biljke narednog proleća. Zanemarivanje jesenjih radova može izložiti koren smrzavanju, a ostatke biljke pretvoriti u izvor zaraze. Kroz nekoliko jednostavnih, ali važnih koraka, možeš osigurati da tvoj božur ne samo preživi zimu, već da iz nje izađe odmoran, zdrav i spreman za novu sezonu rasta i cvetanja.
Jesenja priprema biljke za zimu
Jesenja priprema uskolisnog božura za zimski period počinje nakon prvih jačih mrazeva, kada lišće prirodno počne da vene i menja boju. Ključni korak u ovoj pripremi je orezivanje celokupnog nadzemnog dela biljke. Sve stabljike sa lišćem treba odseći oštrim makazama skroz do zemlje, ostavljajući samo patrljke visine dva do tri centimetra. Ovaj postupak je od suštinskog značaja iz više razloga.
Prvenstveno, uklanjanjem starog lišća eliminiše se potencijalni izvor bolesti. Na odumirućim biljnim delovima mogu prezimiti spore gljivica, kao što je uzročnik sive truleži (Botrytis), koje bi u proleće mogle zaraziti mlade, tek iznikle izdanke. Orezivanjem i uklanjanjem lišća drastično se smanjuje infektivni pritisak i osigurava zdraviji početak nove vegetacione sezone.
Orezani biljni materijal nikako ne treba ostavljati u bašti ili ga stavljati u kompost, pogotovo ako su na njemu primećeni znaci bolesti tokom leta. Najsigurnije je sakupiti sve odsečene delove i spaliti ih ili odložiti u otpad. Nakon orezivanja, važno je temeljno očistiti i prostor oko biljke od opalog lišća, grančica i drugog organskog otpada. Čista površina zemlje oko biljke smanjuje mogućnost skrivanja i prezimljavanja štetočina poput puževa.
Ovaj period je takođe idealan za poslednju inspekciju stanja biljke pre zime. Treba proveriti da li je drenaža oko biljke i dalje dobra i da li se voda negde zadržava. Jesen je i vreme kada se može dodati tanak sloj zrelog komposta oko biljke, koji će se tokom zime polako razgrađivati i obogatiti zemljište hranljivim materijama za prolećni rast. Kompost takođe pruža i blagu izolaciju korenovom sistemu.
Malčiranje kao zaštita od mraza
Malčiranje je tehnika pokrivanja zemljišta oko biljke slojem organskog ili neorganskog materijala, a u kontekstu prezimljavanja, njegova glavna uloga je zaštita korenovog sistema od ekstremnih zimskih uslova. Za uskolisni božur, koji ima relativno plitko postavljen korenov vrat sa cvetnim pupoljcima za narednu godinu, malčiranje može biti izuzetno korisno, posebno za mlade, tek posađene biljke ili u područjima sa veoma oštrim zimama bez snežnog pokrivača.
Sloj malča deluje kao izolator, ublažavajući nagle promene temperature zemljišta i štiteći koren od dubokog zamrzavanja. On takođe sprečava ciklično smrzavanje i odmrzavanje tla, koje može dovesti do „izdizanja“ biljke iz zemlje i oštećenja korena. Snežni pokrivač je najbolji prirodni izolator, ali kada on izostane, malč preuzima njegovu zaštitnu ulogu.
Najbolje vreme za postavljanje zimskog malča je nakon što se tlo već blago smrzlo, obično krajem jeseni ili početkom zime. Ako se malč postavi prerano, dok je zemlja još topla, može privući glodare koji će se tu nastaniti tokom zime i mogu oštetiti koren božura. Cilj zimskog malčiranja nije da održi zemlju toplom, već da je održi stabilno smrznutom i spreči prevremeno kretanje vegetacije tokom perioda lažnog otopljenja.
Za malčiranje božura mogu se koristiti različiti organski materijali, kao što su suvo lišće, slama, borove iglice ili grubo usitnjena kora drveta. Sloj malča treba da bude debljine oko 10 do 15 centimetara. Važno je da se malč ne nagomilava direktno na krunu (centar) biljke, jer to može zadržati previše vlage i izazvati truljenje. Malč se postavlja u obliku prstena oko osnove biljke. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, malč treba pažljivo ukloniti kako bi se omogućilo da sunce zagreje zemlju i da mladi izdanci nesmetano izbiju.
Zaštita mladih i osetljivih biljaka
Mlade biljke uskolisnog božura, posađene tekuće jeseni, zahtevaju posebnu pažnju i dodatnu zaštitu tokom svoje prve zime. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i raširen, što ih čini osetljivijim na niske temperature i isušivanje od zimskih vetrova. Za njih je zimsko malčiranje praktično obavezna mera, bez obzira na klimatske uslove regiona.
Pored malčiranja, mlade biljke se mogu dodatno zaštititi agrotekstilom ili jutanim vrećama, posebno u periodima ekstremno niskih temperatura bez snega. Ovaj dodatni pokrivač može sprečiti oštećenja na plitko postavljenim pupoljcima. Međutim, važno je osigurati da pokrivač omogućava protok vazduha i da se ukloni čim temperatura poraste kako ne bi došlo do prevremenog kretanja vegetacije i pojave bolesti usled kondenzacije.
Biljke posađene u saksijama ili kontejnerima su izuzetno osetljive na zimske uslove jer je njihov korenov sistem izložen hladnoći sa svih strana. Takve biljke retko mogu preživeti zimu napolju bez adekvatne zaštite. Najbolje je ukopati saksiju u zemlju u bašti, što će zemljište izolovati koren. Alternativno, saksija se može umotati u više slojeva agrotekstila, jute ili stiropora i smestiti na zaštićeno mesto, uz zid kuće ili u negrejanu garažu ili podrum.
Važno je napomenuti da i zimi biljke u saksijama mogu zahtevati povremeno, veoma oskudno zalivanje, samo toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti. To treba raditi isključivo tokom perioda kada temperatura poraste iznad nule. Prekomerna vlaga u saksiji tokom zime je siguran put do propadanja korena. Briga o mladim biljkama tokom prve zime je ključna za njihovo uspešno uspostavljanje i dugoročni opstanak.
Zimska vlaga i drenaža
Iako se o zimskoj vlazi manje govori nego o zimskoj hladnoći, ona može predstavljati jednako veliku, ako ne i veću opasnost za uskolisni božur. Ova biljka apsolutno ne podnosi zadržavanje vode u zoni korena, a tokom zime, kada je biljka u stanju mirovanja i ne troši vodu, prekomerna vlaga može biti fatalna. Zaleđena voda u zemljištu može fizički oštetiti koren, dok stajaća voda u nezamrznutom tlu dovodi do anaerobnih uslova i brzog truljenja mesnatog korena.
Dobra drenaža, koja je ključna prilikom sadnje, pokazuje svoju pravu vrednost upravo tokom zime. Sadnja na blago povišenim gredicama ili na nagnutom terenu prirodno rešava problem odvođenja viška vode. Ako je božur posađen na ravnom, teškom zemljištu, neophodno je osigurati da se oko njega ne stvaraju barice nakon otapanja snega ili tokom perioda obilnih zimskih kiša.
Pre dolaska zime, korisno je proveriti i po potrebi pročistiti kanale za odvodnjavanje u blizini gredica sa božurima. Uklanjanje opalog lišća i drugog materijala koji može formirati branu i zadržavati vodu je jednostavna, ali efikasna mera. Ukoliko primetiš da se voda uporno zadržava oko tvoje biljke, to je jasan signal da lokacija nije adekvatna i da bi trebalo razmisliti o presađivanju biljke naredne jeseni na bolje drenirano mesto.
Paradoksalno, u nekim klimatskim uslovima sa suvim i vetrovitim zimama, može doći do isušivanja zemljišta, što takođe može oštetiti koren. Iako biljka miruje, korenu je potrebna minimalna količina vlage da bi preživeo. Snežni pokrivač je idealan jer, pored izolacije, prilikom topljenja postepeno oslobađa vlagu. U nedostatku snega, tokom dužih perioda suvog i relativno toplog vremena zimi, može biti potrebno jedno blago zalivanje, ali samo ako je zemlja potpuno suva i ako se ne očekuju jaki mrazevi odmah nakon toga.
