Prezimljavanje srebrne pepeljuge

Srebrna pepeljuga se često gaji kao jednogodišnja biljka, posebno u regionima sa oštrom kontinentalnom klimom, gde se nakon prvih jačih mrazeva uklanja iz leja. Međutim, ova biljka je zapravo kratkovečna trajnica (polužbun) koja u svom prirodnom staništu, na Mediteranu, preživljava zimu bez problema. Njena otpornost na niske temperature varira, ali generalno može podneti kratkotrajne mrazeve do oko -10°C, ponekad i niže, pod uslovom da je zemljište suvo. Pravilno prezimljavanje omogućava da biljka ne samo preživi, već da se sledeće godine razvije u veći i snažniji grm. Sudbina srebrne pepeljuge tokom zime zavisi od kombinacije faktora: klimatske zone, mikrolokacije u vrtu, stanja biljke i primenjenih mera zaštite.

U predelima sa blagim zimama, gde temperature retko padaju znatno ispod nule, srebrna pepeljuga može uspešno prezimiti na otvorenom uz minimalnu ili nikakvu zaštitu. U takvim uslovima, ona će tokom druge i narednih godina razviti drvenastu osnovu i poprimiti formu malog, kompaktnog grma. Ključ uspešnog prezimljavanja na otvorenom je apsolutno suvo zemljište tokom zimskog perioda. Vlaga u kombinaciji sa mrazom je smrtonosna, jer dovodi do smrzavanja korena i propadanja biljke. Zato je važno da bude posađena na lokaciji sa savršenom drenažom.

Za vrtlare u hladnijim klimatskim zonama postoje dve osnovne opcije. Prva je da biljku tretiraju kao jednogodišnju, uživajući u njenoj lepoti tokom jedne sezone i sadeći nove primerke svake godine. Ovo je najjednostavniji pristup i često se primenjuje u javnim zelenim površinama. Druga opcija je pokušaj da se biljka sačuva preko zime, bilo zaštitom na otvorenom, bilo unošenjem u zaštićen prostor. Izbor metode zavisi od toga da li je biljka posađena u bašti ili u saksiji.

Prezimljavanje u saksijama je znatno lakše i pruža veću kontrolu nad uslovima. Biljke posađene u žardinjerama ili saksijama mogu se jednostavno uneti unutra pre prvih jakih mrazeva. Potrebno im je obezbediti svetlo i prohladno mesto gde će provesti period mirovanja. Uspešnim prezimljavanjem, ne samo da štediš novac za kupovinu novih sadnica, već dobijaš zrelije i otpornije biljke koje će sledećeg proleća imati prednost u rastu u odnosu na mlade sadnice.

Priprema biljke za zimu na otvorenom

Ako želiš da pokušaš da sačuvaš srebrnu pepeljugu koja raste u bašti tokom zime, neophodno je preduzeti određene pripremne korake tokom jeseni. Cilj ovih mera je da se biljka ojača i zaštiti od najštetnijih zimskih uticaja – vlage i hladnog vetra. Pripreme počinju već krajem leta i početkom jeseni. U ovom periodu treba potpuno prekinuti sa bilo kakvim đubrenjem. Prihrana bi podstakla novi, nežan rast koji ne bi imao vremena da sazri i očvrsne pre dolaska mraza, te bi bio podložan izmrzavanju.

Kako se jesen približava, postepeno smanjuj i zalivanje. Dozvoli da se zemljište dobro prosuši, jer suva zemlja manje mrzne i štiti koren od oštećenja. Preterana vlaga u tlu je, kao što je već rečeno, najveći neprijatelj prezimljavanja. Takođe, pre prvih mrazeva, preporučuje se lagano orezivanje biljke. Skrati je za otprilike trećinu, uklanjajući sve slabe, oštećene ili previše izdužene grane. Ovo smanjuje površinu koju vetar može oštetiti i pomaže biljci da sačuva energiju.

Nakon prvih slabijih mrazeva, kada se zemlja malo ohladi, ali pre nego što se potpuno smrzne, vreme je za postavljanje zimske zaštite. Najvažniji deo zaštite je malčiranje. Oko osnove biljke treba naneti debeo sloj suvog, rastresitog materijala. Za to se može koristiti suvo lišće, slama, borove iglice ili kora drveta. Sloj malča treba da bude debljine najmanje 10-15 centimetara. On deluje kao izolator, štiteći koren i osnovu stabljike od dubokog smrzavanja i naglih promena temperature.

Za dodatnu zaštitu nadzemnog dela, posebno u područjima sa jakim i hladnim vetrovima, biljka se može prekriti agrotekstilom (agril folijom) ili granama četinara (četinom). Četina je odličan izbor jer štiti od vetra i sunca, a istovremeno omogućava cirkulaciju vazduha i ne zadržava previše vlage, sprečavajući truljenje. Treba izbegavati korišćenje plastične folije ili drugih nepropusnih materijala, jer oni dovode do kondenzacije i stvaraju idealne uslove za razvoj bolesti.

Prezimljavanje u saksijama i zatvorenom prostoru

Prezimljavanje srebrne pepeljuge koja je rasla u saksiji je znatno jednostavnije i sigurnije. Pre prvih najavljenih mrazeva, saksije treba uneti u odgovarajući zatvoreni prostor. Idealan prostor za prezimljavanje je onaj koji je svetao i prohladan, sa temperaturama između 5 i 10°C. To može biti negrejana garaža sa prozorom, svetli podrum, zastakljena terasa ili hladni hodnik. Visoke sobne temperature i suv vazduh od centralnog grejanja joj ne odgovaraju, jer mogu iscrpeti biljku i podstaći napad štetočina poput crvenog pauka.

Pre unošenja, biljku treba pregledati i pripremiti. Pažljivo proveri da li na njoj ima nekih štetočina ili znakova bolesti. Ako primetiš biljne vaši ili druge insekte, istretiraj biljku odgovarajućim insekticidom pre nego što je uneseš unutra, kako se štetočine ne bi proširile na druge sobne biljke. Takođe je preporučljivo da se biljka malo oreže. Skrati grane za oko trećinu kako bi se smanjila njena veličina i olakšalo smeštanje, a ujedno i podstakao gušći rast na proleće.

Tokom zime, biljka ulazi u fazu mirovanja i njene potrebe su minimalne. Najvažnije je drastično smanjiti zalivanje. Supstrat treba održavati jedva vlažnim, gotovo suvim. Zaliva se tek toliko da se korenski busen ne osuši u potpunosti, što u prohladnim uslovima može značiti jednom mesečno ili čak ređe. Previše vode tokom zime će sigurno dovesti do truljenja korena. Prihranjivanje se u potpunosti obustavlja sve do proleća.

Krajem zime, obično u februaru ili martu, kada dani postanu duži, biljka će polako početi da pokazuje znake buđenja i novog rasta. Tada se može malo povećati učestalost zalivanja. Kada prođe opasnost od mraza, biljku treba postepeno privikavati na spoljašnje uslove (kaliti) pre nego što se iznese na stalno mesto. Postepeno je izlaži suncu i vetru tokom nekoliko dana kako ne bi doživela šok.

Uklanjanje zimske zaštite i nega u proleće

Pravovremeno uklanjanje zimske zaštite je podjednako važno kao i njeno postavljanje. Ako se zaštita ukloni prerano, kasni prolećni mrazevi mogu oštetiti mlade izdanke koji su počeli da rastu ispod pokrivača. Ako se, pak, ukloni prekasno, ispod debelog sloja malča i pokrivača može doći do pregrevanja i zadržavanja vlage, što može izazvati truljenje i razvoj bolesti. Najbolje je pratiti vremensku prognozu i uklanjati zaštitu postepeno, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se tlo počne zagrevati.

Prvo se uklanja pokrivač sa nadzemnog dela (agrotekstil ili četina). To omogućava biljci da se postepeno aklimatizuje na jače sunce i spoljašnje temperature. Nekoliko dana kasnije, ili kada dnevne temperature postanu stabilnije, može se pažljivo ukloniti i sloj malča oko osnove biljke. Malč treba uklanjati pažljivo kako se ne bi oštetili eventualni novi izdanci koji su počeli da niču iz osnove.

Nakon uklanjanja zaštite, vreme je za prolećno orezivanje. Oštrim makazama treba ukloniti sve suve, oštećene ili izmrzle delove stabljike. Nemoj se plašiti da orežeš biljku jače. Često se preporučuje skraćivanje svih grana na visinu od 10-15 cm iznad zemlje, posebno ako je biljka tokom zime postala retka i neugledna. Ovo jako orezivanje podstiče snažan rast novih, zdravih izdanaka iz osnove i rezultiraće gušćim i lepšim grmom.

Kada biljka pokaže prve znake novog rasta, može se početi sa normalnom negom. Zalivanje se postepeno povećava kako raste lisna masa i kako postaju više temperature. Ovo je takođe vreme kada se može primeniti prva, blaga prihrana, na primer, dodavanjem tankog sloja komposta oko biljke. Pravilnom prolećnom negom, prezimela srebrna pepeljuga će se brzo oporaviti i nastaviti da krasi vrt svojom lepotom.

Najčešće greške prilikom prezimljavanja

Postoji nekoliko uobičajenih grešaka koje vrtlari prave kada pokušavaju da sačuvaju srebrnu pepeljugu preko zime. Prva i najčešća greška je preterana vlaga. Bilo da se radi o nedovoljno dreniranom tlu na otvorenom ili prečestom zalivanju biljaka u zatvorenom prostoru, višak vode je siguran put do propadanja. Zapamti, suva zemlja je najbolji prijatelj srebrne pepeljuge tokom zime.

Druga česta greška je korišćenje neodgovarajućeg materijala za zaštitu. Pokrivanje biljke plastikom, najlonom ili drugim nepropusnim materijalima je veoma loša ideja. Ovi materijali sprečavaju disanje biljke, zadržavaju vlagu i dovode do kondenzacije, što stvara idealne uslove za truljenje i gljivične bolesti. Uvek koristi prozračne materijale poput agrotekstila, jute ili grana četinara.

Greška se može napraviti i prilikom izbora prostora za zimovanje biljaka u saksijama. Držanje srebrne pepeljuge u toploj dnevnoj sobi sa centralnim grejanjem tokom zime će je iscrpeti. Biljci je potreban period mirovanja na niskoj temperaturi. Topao i suv vazduh je stresan za nju i često dovodi do pojave štetočina, posebno crvenog pauka. Prohladno i svetlo mesto je imperativ za uspešno prezimljavanje u zatvorenom.

Na kraju, nestrpljenje u proleće može biti problem. Prerano uklanjanje zimske zaštite može izložiti osetljive mlade izdanke kasnim mrazevima, dok prerano i preobilno zalivanje i đubrenje može šokirati tek probuđenu biljku. Važno je pratiti ritam prirode, uklanjati zaštitu postepeno i prilagođavati negu u skladu sa vremenskim uslovima i stanjem same biljke. Izbegavanjem ovih čestih grešaka, značajno se povećavaju šanse za uspešno prezimljavanje.