Spireja je grm koji potiče iz umerenih klimatskih zona severne hemisfere, što je čini izuzetno prilagođenom i otpornom na niske zimske temperature. Većina sorti koje se gaje u našim krajevima bez ikakvih problema podnosi jake mrazeve, te se smatraju potpuno zimootpornim. Zbog ove svoje osobine, odrasli i dobro ukorenjeni grmovi spireje obično ne zahtevaju nikakvu posebnu zaštitu tokom zime. Ipak, razumevanje procesa koje biljka prolazi tokom hladnog perioda i primena određenih pripremnih mera u jesen mogu dodatno osigurati njeno zdravlje i bujno cvetanje narednog proleća.
Priprema za zimu ne počinje sa prvim mrazom, već mnogo ranije, tokom kasnog leta i jeseni. U tom periodu, biljka postepeno usporava svoj rast i započinje proces aklimatizacije na niske temperature. Pravilna nega tokom ovog perioda, kao što je adekvatno đubrenje i smanjenje zalivanja, pomaže biljci da sazri svoja tkiva i pripremi se za mirovanje. Greške u nezi, poput kasne prihrane azotom, mogu negativno uticati na proces prezimljavanja.
Iako su odrasle biljke veoma otporne, mlade, tek zasađene sadnice, kao i neke osetljivije sorte, mogu imati koristi od dodatne zaštite tokom svoje prve ili druge zime. Korenov sistem mladih biljaka je još uvek plitak i nedovoljno razvijen, pa je osetljiviji na duboko zamrzavanje tla. Primena jednostavnih mera zaštite može biti presudna za njihov opstanak i uspešan početak rasta u proleće.
Zimski period nije samo vreme mirovanja, već i period u kojem biljka može biti izložena različitim opasnostima, kao što su težina snega, zimsko sunce koje može izazvati opekotine na kori ili oštećenja od glodara. Iako su ovi problemi ređi kod spireje u poređenju sa nekim drugim vrstama, poznavanje potencijalnih rizika i načina za njihovo ublažavanje doprinosi sveobuhvatnoj nezi i dugovečnosti ovog prelepog grma u vrtu.
Fiziologija mirovanja kod spireje
Mirovanje, ili dormancija, je prirodan i neophodan proces u životnom ciklusu spireje, koji joj omogućava da preživi nepovoljne zimske uslove. Ovaj proces je kontrolisan unutrašnjim biološkim satom biljke i spoljašnjim faktorima, pre svega skraćivanjem dužine dana i padom temperature u jesen. Kako dani postaju kraći, biljka dobija signal da uspori i zaustavi vegetativni rast i preusmeri svoju energiju na skladištenje rezervi i pripremu za hladnoću.
Još članaka na ovu temu
Tokom ovog perioda pripreme, u biljci se dešavaju složene fiziološke i biohemijske promene. Jedna od najvažnijih je proces kaljenja, odnosno postepenog povećanja otpornosti na mraz. Biljka smanjuje sadržaj vode u ćelijama i povećava koncentraciju šećera i drugih rastvorenih materija. Ova „zgušćena“ ćelijska tečnost deluje kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja i sprečavajući stvaranje kristala leda unutar ćelija, što bi inače izazvalo njihovo pucanje i odumiranje.
Vidljiva manifestacija ulaska u mirovanje je promena boje i opadanje lišća kod listopadnih sorti spireje. Pre opadanja, biljka povlači vredne hranljive materije, poput hlorofila, iz lišća i skladišti ih u granama, stablu i korenu. Ove rezerve će biti od ključnog značaja za pokretanje rasta i cvetanja narednog proleća. Zbog toga je opadanje lišća vitalan proces, a ne znak bolesti.
Period dubokog mirovanja obično traje tokom najhladnijih zimskih meseci. Tokom ovog vremena, svi životni procesi u biljci su svedeni na minimum. Tek nakon što prođe određeni period hladnoće (vernalizacija) i kada dani ponovo počnu da se produžavaju, a temperature da rastu, biljka će biti spremna da prekine mirovanje i započne novi vegetacioni ciklus. Preskakanje ovog perioda hladnoće bi negativno uticalo na cvetanje mnogih sorti.
Jesenje pripreme za zimu
Adekvatna priprema spireje za zimu počinje već u kasno leto i jesen. Jedna od najvažnijih mera je prestanak prihrane đubrivima koja su bogata azotom najkasnije do sredine leta. Azot stimuliše rast novih, nežnih izdanaka, a ako se primeni prekasno u sezoni, ti izdanci neće imati dovoljno vremena da odrvene i sazru pre prvih mrazeva. Takvi nezreli izdanci su izuzetno osetljivi na smrzavanje i sigurno će propasti tokom zime, bespotrebno trošeći energiju biljke.
Još članaka na ovu temu
Umesto azota, u kasno leto ili ranu jesen može se primeniti đubrivo sa povišenim sadržajem fosfora i kalijuma. Kalijum je posebno važan za pripremu za zimu jer jača ćelijske zidove, pomaže u regulaciji vode u biljci i generalno povećava otpornost na niske temperature. Ova jesenja prihrana pomaže biljci da ojača i bolje se pripremi za period mirovanja.
Postepeno smanjivanje zalivanja tokom jeseni je takođe ključno. Kako se temperature spuštaju, smanjuje se i potreba biljke za vodom. Održavanje previše vlažnog zemljišta tokom jeseni i zime može dovesti do truljenja korena, što je jedan od najčešćih uzroka propadanja biljaka tokom zime. Poslednje temeljno zalivanje treba obaviti pre samog zamrzavanja tla, kako bi biljka ušla u zimu sa dovoljno vlage u zoni korena.
Uklanjanje opalog lišća, korova i drugih biljnih ostataka iz neposredne okoline grma je važna sanitarna mera. Na ovim ostacima mogu prezimiti spore bolesti i jaja štetočina, predstavljajući izvor zaraze za narednu sezonu. Čist prostor oko grma takođe smanjuje mogućnost da se glodari, poput miševa i voluharica, nastane blizu osnove stabla i tokom zime oštete koru, što može biti fatalno za biljku.
Zaštita mladih i osetljivih biljaka
Dok su odrasle spireje izuzetno otporne, mlade biljke posađene tekuće godine, posebno one posađene u jesen, zahtevaju dodatnu pažnju i zaštitu tokom svoje prve zime. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, što ga čini osetljivijim na smrzavanje i isušivanje. Najefikasniji način zaštite korena je primena debelog sloja organskog malča.
Nakon prvih slabijih mrazeva, kada se površinski sloj zemlje malo stvrdne, oko osnove mlade biljke treba naneti sloj malča debljine 10-15 centimetara. Za malč se može koristiti suvo lišće, slama, borove iglice ili usitnjena kora drveta. Malč deluje kao izolator, ublažavajući ekstremne temperaturne oscilacije u zemljištu i štiteći koren od dubokog i brzog zamrzavanja. Važno je ne stavljati malč prerano, dok je zemlja još topla, jer to može privući glodare.
Pored zaštite korena, nadzemni deo mladih ili osetljivijih sorti spireje može se zaštititi od hladnih, isušujućih vetrova i težine mokrog snega. Jednostavan način je da se grane lagano povežu kanapom kako bi se smanjila njihova površina i sprečilo lomljenje pod teretom snega. U područjima sa izuzetno oštrim zimama, ceo grm se može obaviti agrotekstilom (agril folijom) ili jutom. Ove materijale treba izbegavati jer mogu dovesti do pregrevanja tokom sunčanih zimskih dana i stvaranja kondenzacije.
Zaštita od glodara je takođe važna, posebno za mlade biljke. Miševi i zečevi se tokom zime, kada nema druge hrane, mogu hraniti korom mladih voćaka i ukrasnog grmlja. Postavljanje zaštitne mrežice oko osnove stabla može efikasno sprečiti ovu vrstu oštećenja. Ove mrežice treba da budu dovoljno visoke da zaštite stablo i iznad nivoa očekivanog snežnog pokrivača.
Zimska nega i prolećno buđenje
Tokom same zime, spireja u stanju mirovanja ne zahteva gotovo nikakvu negu. Najvažnije je povremeno proveriti stanje biljke, posebno nakon jakih vetrova ili velikih snežnih padavina. Težak, mokar sneg može se nakupiti na granama i izazvati njihovo savijanje ili lomljenje. Ukoliko se to dogodi, preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana metlom ili dugim štapom, kako bi se rasteretile.
Zimsko sunce, iako deluje slabo, može biti opasno, posebno u kombinaciji sa niskim temperaturama. Tokom sunčanih zimskih dana, kora na južnoj i jugozapadnoj strani stabla može se zagrejati, što pokreće aktivnost u tkivu. Tokom noći, kada temperatura naglo padne, dolazi do smrzavanja tog tkiva, što izaziva pucanje kore. Iako je ovaj problem ređi kod žbunastih formi kao što je spireja, može se dogoditi. Zaštita agrotekstilom ili krečenje debla kod većih grmova može ublažiti ovaj rizik.
Kako se zima bliži kraju i proleće se najavljuje, vreme je za postepeno uklanjanje zimske zaštite. Malč oko korena treba ukloniti ili razgrnuti kada prođe opasnost od jakih, kasnih mrazeva. Prerano uklanjanje može izložiti osetljivi koren kasnim mrazevima, dok prekasno uklanjanje može usporiti zagrevanje zemlje i odložiti početak vegetacije. Agrotekstil i druga zaštitna pokrivala takođe treba ukloniti.
Prvi znak prolećnog buđenja je bubrenje pupoljaka. Ovo je idealno vreme da se pregleda grm i obavi sanitarno orezivanje. Treba ukloniti sve grane koje su polomljene ili oštećene tokom zime, kao i one koje pokazuju znake izmrzavanja (suve su i krte). Ovaj prvi prolećni „pregled“ i čišćenje pripremaju biljku za novu sezonu rasta i cvetanja, zatvarajući krug zimskog preživljavanja.
