Prezimljavanje plumerije

Uspešno prezimljavanje plumerije je ključni izazov za sve ljubitelje ove biljke koji žive u kontinentalnim klimatskim uslovima. Pošto plumerije potiču iz tropskih i suptropskih krajeva, one apsolutno ne podnose niske temperature i mraz. Samo jedan kratkotrajan mraz može naneti nepopravljivu štetu i uništiti biljku. Zbog toga je neophodno na vreme je skloniti na sigurno i obezbediti joj adekvatne uslove tokom zimskih meseci. Pravilno sproveden period mirovanja, ili dormancije, ne samo da osigurava preživljavanje biljke, već je i vitalan za njeno zdravlje i obilno cvetanje u narednoj sezoni. Ovaj proces omogućava biljci da se odmori, sačuva energiju i pripremi za novi ciklus rasta.

Priprema za prezimljavanje počinje već u jesen. Kako dani postaju kraći i temperature počinju da opadaju, plumerija će prirodno usporiti svoj rast. Ovo je signal da treba postepeno smanjivati zalivanje i potpuno prekinuti sa prihranom. Biljka će polako početi da ulazi u stanje mirovanja, a jedan od najočiglednijih znakova je žućenje i opadanje lišća. Ne treba da te brine kada tvoja plumerija počne da gubi listove u jesen; to je potpuno normalan i poželjan proces. Odbacivanjem lišća, biljka smanjuje gubitak vode i čuva energiju u stabljici i korenu.

Ključni trenutak za unošenje plumerije u zatvoren prostor je kada spoljašnje noćne temperature počnu konstantno da se spuštaju ispod 10°C. Ne treba čekati prvi mraz, jer i temperature blizu nule mogu oštetiti osetljive vrhove grana. Pre unošenja, dobro je temeljno pregledati biljku na prisustvo štetočina. Zima u zatvorenom prostoru, sa suvim vazduhom od grejanja, idealno je okruženje za razmnožavanje crvenog pauka. Zato, preventivno istuširaj biljku ili je isprskaj insekticidnim sapunom ili neem uljem kako ne bi uneo „nezvane goste“ u kuću.

Nakon što biljka odbaci svo lišće, ona je spremna za zimski san. U ovom stanju, njene potrebe su minimalne. Ne treba joj puno svetlosti, ne treba joj prihrana i skoro da joj uopšte ne treba voda. Mnogi iskusni uzgajivači svoje plumerije tokom zime čuvaju u potpunom mraku, na primer u podrumu ili garaži, pod uslovom da je temperatura adekvatna. Ovaj metod se naziva „suvo skladištenje“ i veoma je efikasan za odrasle, zrele biljke.

Izbor idealnog prostora

Izbor pravog mesta za prezimljavanje je od presudnog značaja. Idealni uslovi podrazumevaju prohladnu i suvu prostoriju gde se temperatura konstantno održava između 5°C i 15°C. Temperature ispod 5°C mogu oštetiti biljku, dok više temperature mogu sprečiti ulazak u duboko mirovanje i podstaći prerani, slab rast. Odlične opcije su negrejane garaže sa prozorom, svetli podrumi, zastakljene terase, verande ili hladniji hodnici.

Ako nemaš idealnu prohladnu prostoriju, plumerija može prezimiti i u toplijoj sobi sa centralnim grejanjem. U tom slučaju, važno je obezbediti joj što više svetlosti. Postavi je pored najsunčanijeg prozora, po mogućstvu južne orijentacije. Prezimljavanje na toplom i svetlom mestu ima svoje mane. Biljka možda neće ući u potpunu dormanciju i može zadržati nešto lišća ili čak pokušati da raste. Takav rast je obično slab, izdužen i bled (etioliran) zbog nedostatka svetlosti, i iscrpljuje biljku. Takođe, suvi vazduh u grejanim prostorijama pogoduje razvoju crvenog pauka, pa je potreban češći nadzor.

Treća opcija, pogodna za odrasle i dobro formirane biljke, jeste već pomenuto skladištenje u mraku. Nakon što biljka odbaci sve listove, možeš je pažljivo izvaditi iz saksije, otresti višak zemlje sa korena i ostaviti da se koren malo prosuši. Zatim koren umotaj u novinski papir ili stavi u kartonsku kutiju i celu biljku položi na policu u podrumu ili garaži gde je temperatura stabilna i niska. Na ovaj način možeš skladištiti više biljaka na malom prostoru. Ova metoda zahteva da se biljka na proleće ponovo posadi u svež supstrat.

Bez obzira na izabrani metod, važno je osigurati da prostorija ima bar minimalnu ventilaciju kako bi se sprečila pojava plesni i buđi. Povremeno proveravaj biljke tokom zime, otprilike jednom mesečno. Proveri da li je stablo čvrsto i da nema znakova truljenja ili smežuravanja. Ako primetiš da se stablo previše smežuralo, možeš vrlo malo, bukvalno sa pola čaše vode, zaliti supstrat (ako je u saksiji) kako bi se sprečilo potpuno isušivanje.

Nega tokom mirovanja

Nega plumerije tokom zimskog mirovanja je veoma jednostavna, jer je cilj raditi što manje. Glavno pravilo je: zaboravi na zalivanje i đubrenje. Pošto biljka nema lišće i ne raste, ona ne troši vodu niti hranljive materije. Zalivanje tokom ovog perioda je najveća greška i najsigurniji put ka truljenju korena i stabljike. Supstrat treba da ostane suv tokom većeg dela zime.

Ukoliko biljku čuvaš u prohladnoj prostoriji (ispod 15°C), zalivanje najverovatnije neće biti potrebno uopšte od novembra do marta. Jedini izuzetak su veoma male biljke u malim saksijama koje se mogu brže isušiti. U tom slučaju, možeš ih zaliti sa veoma malom količinom vode jednom u 6-8 nedelja, tek toliko da se spreči potpuno isušivanje korena i smežuravanje stabljike. Cilj nije da se zemlja nakvasi, već samo malo ovlaži.

Ako plumerija prezimljava u toploj sobi i zadržala je nešto lišća, njene potrebe za vodom će biti nešto veće, ali i dalje minimalne. Zalivaj je tek kada je supstrat potpuno suv, možda jednom mesečno. I u ovom slučaju, opasnost od prekomernog zalivanja je velika. Što se tiče prihrane, ona se u potpunosti obustavlja u svim scenarijima prezimljavanja. Prihrana bi samo poremetila prirodni ciklus mirovanja i podstakla slab rast.

Redovno proveravaj stanje stabljike. Ona treba da ostane čvrsta i tvrda na dodir. Ako primetiš da osnova stabljike postaje mekana, to je znak truljenja i potrebno je odmah reagovati, mada je prognoza loša. S druge strane, ako se vrhovi grana počnu smežuravati i sušiti, to može biti znak dehidracije, ali i posledica oštećenja od hladnoće pre unošenja. Ukloni sve osušene delove kako bi se sprečilo širenje propadanja.

Buđenje u proleće

Buđenje plumerije iz zimskog sna je postepen proces koji treba započeti u rano proleće, obično u martu ili aprilu. Ako je biljka bila skladištena u mraku, vreme je da je posadiš u svež, propustan supstrat. Ako je bila u saksiji, možeš je presaditi ako je potrebno, ili samo osvežiti gornji sloj zemlje. Postavi biljku na svetlo mesto, ali ne odmah na direktno sunce. Počni sa vrlo umerenim zalivanjem. Prvo zalivanje nakon zime treba da bude lagano, tek toliko da se supstrat ovlaži.

Kako temperature rastu i dani postaju duži, na vrhovima grana počeće da se pojavljuju prvi znaci života – mali, zeleni pupoljci. Ovo je znak da je biljka uspešno prebrodila zimu i da se budi. Sa pojavom prvih listova, možeš postepeno povećavati količinu vode i učestalost zalivanja. Takođe, ovo je vreme kada možeš početi sa prvom prolećnom prihranom, koristeći za početak izbalansirano đubrivo u pola preporučene doze.

Iznošenje biljke napolje treba obaviti tek kada prođe svaka opasnost od mraza i kada noćne temperature konstantno budu iznad 10-12°C. Proces aklimatizacije na spoljašnje uslove je veoma važan. Naglo izlaganje direktnom suncu može izazvati opekotine na mladim, nežnim listovima. Prvih nekoliko dana drži biljku u potpunoj senci. Zatim je postepeno, tokom jedne do dve nedelje, premeštaj na sve sunčanije pozicije, dok se na kraju ne nađe na svom stalnom letnjem mestu sa puno direktnog sunca.

Strpljenje je ključno tokom ovog prelaznog perioda. Nekim biljkama treba više vremena da se probude od drugih. Nemoj se obeshrabriti ako tvoja plumerija ne pokaže znake života odmah. Sve dok je stablo čvrsto, postoji nada. Pravilno sprovedeno prezimljavanje je investicija u budućnost tvoje biljke, koja će te nagraditi bujnim rastom i prelepim, mirisnim cvetovima tokom leta.