Prezimljavanje, odnosno period zimskog mirovanja, ključan je deo godišnjeg ciklusa plišane eševerije i presudan za njeno dugoročno zdravlje, vitalnost i cvetanje u narednoj sezoni. Pošto potiče iz suptropskih krajeva Meksika, ova biljka nije otporna na mraz i niske temperature, te zahteva posebnu pažnju i zaštitu tokom zimskih meseci u našem podneblju. Pravilno sprovedeno prezimljavanje omogućava biljci da se odmori, prikupi energiju i pripremi za novi ciklus rasta. Zanemarivanje njenih potreba tokom zime može dovesti do slabljenja, etiolacije, pa čak i propadanja biljke. Zato je važno razumeti kako je pravilno pripremiti i negovati tokom hladnog perioda.
Priprema biljke za period mirovanja
Priprema za zimsko mirovanje počinje već u jesen. Kako dani postaju kraći i temperature padaju, biljka prirodno usporava svoj rast. Vaš zadatak je da pratite ovaj ritam i prilagodite negu. Prvi i najvažniji korak je postepeno smanjivanje zalivanja. Supstratu će trebati sve duže da se osuši, pa je neophodno prorediti zalivanje kako bi se izbeglo truljenje korena u hladnijim i manje sunčanim uslovima. Do početka zime, zalivanje bi trebalo svesti na minimum.
Drugi važan korak je prekid prihrane. Poslednje đubrenje bi trebalo obaviti najkasnije krajem avgusta ili početkom septembra. Nastavak prihrane u jesen stimuliše novi rast koji će biti slab, izdužen i osetljiv na niske temperature i bolesti. Biljci je potrebno da očvrsne i pripremi se za odmor, a ne da troši energiju na novi rast.
Pre unošenja biljke u zatvoreni prostor, ukoliko je leto provela napolju, obavezno je detaljno pregledajte. Proverite da li na njoj ima štetočina, kao što su vunaste vaši, biljne vaši ili paukove grinje, koje su se mogle nastaniti tokom boravka na otvorenom. Unošenje zaražene biljke u kuću može dovesti do širenja štetočina na ostale sobne biljke. Ako uočite bilo kakve probleme, tretirajte biljku odgovarajućim sredstvom pre nego što je unesete unutra.
Takođe, očistite biljku od suvih, starih listova sa dna rozete. Uklanjanje odumrlog biljnog materijala smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja i skrivača za štetočine tokom zime. Uverite se da je biljka potpuno suva pre nego što je unesete u prostor za prezimljavanje, kako biste dodatno smanjili rizik od plesni i truleži.
Još članaka na ovu temu
Idealni uslovi za prezimljavanje
Idealno mesto za prezimljavanje plišane eševerije je svetla, prohladna i suva prostorija. Ključna je kombinacija niske temperature i puno svetlosti. Optimalna temperatura za zimsko mirovanje se kreće između 10 i 15 stepeni Celzijusa. Niže temperature signaliziraju biljci da uđe u potpunu dormanciju, što je korisno za njeno zdravlje i podstiče cvetanje na proleće.
Svetlost je podjednako važna. Nedostatak svetlosti, posebno u kombinaciji sa toplotom, dovešće do etiolacije – biljka će se izdužiti, listovi će postati bledi i retki, a rozeta će izgubiti svoj kompaktan oblik. Najbolje je smestiti je na prozor okrenut ka jugu u negrejanoj prostoriji, kao što je svetla garaža, zastakljena terasa, hodnik ili spavaća soba koja se slabije greje. Što je temperatura niža, to biljka može tolerisati nešto manje svetlosti, ali svetla lokacija je uvek prioritet.
Izbegavajte smeštanje biljke u tople dnevne sobe sa centralnim grejanjem. Visoka temperatura tokom zime, kada su dani kratki, zbunjuje biljku i tera je na rast. Taj rast će, zbog nedostatka svetlosti, biti slab i neugledan, a biljka će se iscrpeti. Suv vazduh od grejanja takođe može izazvati probleme i privući štetočine poput paukovih grinja.
Važno je osigurati da temperatura na mestu gde biljka prezimljava nikada ne padne ispod tačke smrzavanja. Plišana eševerija nije otporna na mraz i temperature ispod 5°C mogu izazvati oštećenja tkiva, dok je mraz sigurno ubija. Pratite temperature, posebno tokom noći, i obezbedite biljci zaštitu ako postoji rizik od smrzavanja.
Još članaka na ovu temu
Nega tokom zime
Nega plišane eševerije tokom zime je minimalistička. Glavni zadatak je da se oduprete iskušenju da je previše negujete, posebno kada je reč o zalivanju. Tokom perioda mirovanja, u hladnim uslovima, potrebe biljke za vodom su svedene na apsolutni minimum. Prekomerno zalivanje tokom zime je najsigurniji put do truljenja korena i propadanja biljke.
Zalivajte biljku tek toliko da se listovi ne smežuraju previše i da se koren potpuno ne isuši. U praksi, to znači zalivanje jednom mesečno, a ponekad čak i ređe, u zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji. Koristite malu količinu vode, tek da se supstrat blago navlaži. Uvek proverite da li je zemlja potpuno suva pre nego što dodate i kap vode. Ako ste u nedoumici, uvek je sigurnije sačekati još nedelju dana.
Prihranjivanje je tokom zime strogo zabranjeno. Biljka miruje i ne može da apsorbuje hranljive materije. Dodavanje đubriva bi samo dovelo do nakupljanja štetnih soli u supstratu, što bi oštetilo koren. Prvo prihranjivanje se vrši tek na proleće, kada biljka pokaže jasne znake novog rasta.
Nastavite sa povremenim pregledom biljke, otprilike jednom u dve nedelje. Proveravajte da li ima znakova štetočina ili bolesti. Iako su manje aktivne na nižim temperaturama, štetočine poput vunastih vaši mogu preživeti i polako se razmnožavati. Rano uočavanje problema olakšava njegovo rešavanje. Takođe, povremeno okrećite saksiju kako bi sve strane biljke dobile svetlost.
Buđenje biljke u proleće
Kada proleće stigne, dani postanu duži i temperature porastu, vreme je da se biljka postepeno probudi iz zimskog sna. Ovaj prelazni period je važan i treba ga sprovoditi postepeno kako bi se izbegao šok za biljku. Nemojte je naglo premeštati iz hladne prostorije na toplo i jako sunce. Počnite sa postepenim povećavanjem zalivanja. Kako biljka počinje da pokazuje znake novog rasta u centru rozete, možete je zaliti malo obilnije, ali i dalje čekajući da se supstrat osuši između zalivanja.
U isto vreme, možete početi i sa prihranom. Prvo prihranjivanje treba da bude sa veoma razblaženim rastvorom đubriva za sukulente, na primer, na četvrtinu preporučene doze. Kako biljka ulazi u fazu intenzivnijeg rasta, možete postepeno povećati koncentraciju i učestalost prihrane do preporučenog nivoa za vegetacionu sezonu.
Ako planirate da biljku iznesete napolje tokom leta, neophodno je postepeno je privikavati na spoljašnje uslove. Počnite tako što ćete je iznositi na nekoliko sati u senku, postepeno je izlažući jutarnjem suncu tokom nekoliko nedelja. Naglo izlaganje jakom suncu nakon zime provedene unutra sigurno će izazvati opekotine na listovima.
Proleće je takođe idealno vreme za presađivanje, ako je potrebno. Ako je biljka prerasla saksiju ili ako želite da osvežite supstrat, uradite to pre nego što počne intenzivan rast. Presađivanje daje biljci novi prostor i sveže hranljive materije za predstojeću sezonu. Pravilnim buđenjem iz zimskog mirovanja, obezbedićete svojoj plišanoj eševeriji sjajan start za još jednu godinu rasta i lepote.
