Prezimljavanje predstavlja kritičan period u godišnjem ciklusu pitomog kestena, tokom kojeg je drvo izloženo nepovoljnim uslovima kao što su niske temperature, mraz, vetar i sneg. Iako je pitomi kesten kao vrsta prilagođen umerenoj klimi, uspešnost njegovog prezimljavanja zavisi od niza faktora, uključujući sortu, starost i opšte zdravstveno stanje stabla, kao i od preduzetih mera pripreme za period mirovanja. Pravilna priprema stabala za zimu, posebno mladih sadnica, ključna je za smanjenje rizika od oštećenja i osiguranje dobrog starta u narednoj vegetacionoj sezoni. Razumevanje procesa koji se odvijaju u drvetu tokom zime i potencijalnih opasnosti omogućava uzgajivačima da primene adekvatne mere zaštite i sačuvaju vitalnost svog zasada.
Tokom jeseni, sa skraćivanjem dana i padom temperature, pitomi kesten postepeno ulazi u period dubokog zimskog mirovanja. Fiziološki procesi se usporavaju, lišće menja boju i opada, a drvo povlači hranljive materije iz nadzemnih delova u koren i stablo, skladišteći ih kao rezerve za proleće. U ovom periodu dolazi do procesa kaljenja, odnosno postepenog prilagođavanja biljnih tkiva na niske temperature, što povećava njihovu otpornost na izmrzavanje. Uspešnost kaljenja direktno zavisi od zdravstvenog stanja drveta i vremenskih uslova tokom jeseni.
Mlada stabla, posebno u prve dve do tri godine nakon sadnje, najosetljivija su na zimska oštećenja. Njihov korenov sistem je još uvek plitak, a kora tanka i osetljiva, što ih čini podložnijim izmrzavanju korena i debla. Starija, dobro ukorenjena stabla sa debelom korom znatno su otpornija i mogu podneti niže temperature. Međutim, čak i odrasla stabla mogu pretrpeti oštećenja od ekstremno niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva ili velikih kolebanja temperature tokom zime.
Priprema za prezimljavanje nije izolovana aktivnost, već rezultat pravilne nege tokom cele vegetacione sezone. Stabla koja su bila dobro nahranjena, dovoljno navodnjavana i zaštićena od bolesti i štetočina ulaze u zimu u dobroj kondiciji i znatno su spremnija da se suoče sa zimskim stresom. Posebno je važno izbegavati kasnu prihranu azotom, jer ona podstiče rast mladih izdanaka koji ne stignu da odrvene pre zime i lako izmrzavaju.
Otpornost kestena na niske temperature
Otpornost pitomog kestena na niske temperature je sortna karakteristika, ali takođe zavisi od starosti i kondicije stabla, kao i od specifičnih mikroklimatskih uslova na lokaciji. Generalno, pitomi kesten (Castanea sativa) može da izdrži zimske temperature i do -25°C, pa čak i niže, ali samo ako je stablo u fazi dubokog zimskog mirovanja i ako je postepeno pripremljeno (kaljeno) na hladnoću. Nagli padovi temperature nakon toplog perioda u jesen ili zimi mogu izazvati značajna oštećenja čak i na temperaturama znatno iznad apsolutnog minimuma koji sorta može podneti.
Različiti delovi drveta imaju različit stepen otpornosti na mraz. Korenov sistem je najosetljiviji, jer nije prilagođen temperaturama ispod nule. Srećom, koren je zaštićen slojem zemlje, koja deluje kao izolator. Ipak, u zimama bez snežnog pokrivača, koji takođe služi kao prirodni izolator, jak mraz može prodreti duboko u zemljište i oštetiti koren, posebno kod mladih sadnica. Cvetni pupoljci su takođe osetljivi, ali su tokom zime zaštićeni ljuspicama i u stanju mirovanja.
Najveću opasnost za nadzemni deo predstavljaju temperaturna kolebanja. Tokom sunčanih zimskih dana, tamna kora debla i debljih grana može se zagrejati znatno iznad temperature vazduha. To može dovesti do preranog kretanja sokova u provodnim tkivima ispod kore. Tokom noći, kada temperatura naglo padne ispod nule, smrznuta voda u tim tkivima se širi, izazivajući pucanje kore i kambijuma. Ova oštećenja, poznata kao mrazopuci, predstavljaju otvorene rane koje su podložne infekciji patogenima.
Kasni prolećni mrazevi predstavljaju poseban rizik jer se javljaju nakon što je drvo već krenulo sa vegetacijom. Mladi, tek otvoreni listovi i, što je još važnije, tek formirani cvetovi izuzetno su osetljivi na temperature ispod nule. Čak i kratkotrajan mraz u ovom periodu može u potpunosti uništiti cvetove, što rezultira potpunim izostankom prinosa te godine. Izbor lokacija koje nisu sklone mrazu i sadnja sorti sa kasnijim vremenom cvetanja su ključne mere za smanjenje ovog rizika.
Priprema mladih stabala za zimu
Mlada stabla kestena zahtevaju posebnu pažnju i zaštitu tokom prvih nekoliko zima. Njihova otpornost je manja, a posledice oštećenja mogu biti fatalne. Jedna od najvažnijih mera je zaštita korenovog sistema od izmrzavanja. To se najefikasnije postiže malčiranjem. U kasnu jesen, nakon opadanja lišća, oko osnove stabla treba naneti debeo sloj organskog malča (slama, lišće, kora drveta, kompost) debljine 15-20 cm. Malč deluje kao izolacioni pokrivač koji sprečava duboko smrzavanje zemljišta i štiti plitko smešten koren.
Zaštita debla je sledeći važan korak. Kako bi se sprečila pojava mrazopuca uzrokovanih velikim temperaturnim kolebanjima, deblo mladih sadnica treba zaštititi. To se može uraditi na više načina. Jedan od najstarijih i najčešće korišćenih metoda je krečenje debla i osnova ramenih grana. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje kore tokom dana i time ublažava temperaturne šokove. Krečenje se obavlja u kasnu jesen, po suvom vremenu, a smesi kreča se mogu dodati sumpor i kuhinjska so radi dezinfekcionog i vezivnog dejstva.
Alternativa krečenju je obmotavanje debla zaštitnim materijalima. Za tu svrhu se mogu koristiti agrotekstil, jutane trake, karton ili specijalne mrežice i spiralni štitnici za voćke. Ovi materijali pružaju fizičku i toplotnu izolaciju, štiteći deblo od pucanja kore. Pored zaštite od mraza, ovi omotači pružaju i efikasnu zaštitu od glodara, poput zečeva i miševa, koji tokom zime, u nedostatku druge hrane, mogu oglodati koru mladih sadnica i tako im naneti nepopravljivu štetu.
U područjima sa jakim i suvim zimskim vetrovima, mlade sadnice mogu patiti od isušivanja, poznatog kao zimska desikacija. Vetar pojačava isparavanje vode sa površine grana i debla, a kako je koren u smrznutom zemljištu i ne može da usvaja vodu, dolazi do dehidratacije biljke. Postavljanje zaštitne ograde ili paravana od agrotekstila sa strane odakle duvaju dominantni vetrovi može značajno smanjiti ovaj problem i pomoći mladim stablima da lakše prebrode zimu.
Zaštita odraslih stabala
Iako su odrasla stabla kestena znatno otpornija, i ona mogu pretrpeti oštećenja tokom jakih zima. Iako njihov koren obično nije ugrožen, deblo i grane mogu biti oštećeni. Krečenje debla i debljih grana je preporučljiva mera i kod starijih stabala, iz istih razloga kao i kod mladih – radi sprečavanja mrazopuca. Ovo je posebno važno kod stabala sa glatkom korom i na južnoj i jugozapadnoj strani debla koja je najviše izložena suncu.
Velika količina vlažnog i teškog snega može predstavljati opasnost za grane odraslih stabala. Pod težinom snega, grane se mogu saviti i slomiti, posebno ako je drvo nepravilno orezano ili ima grane sa oštrim uglom grananja. Redovno orezivanje, kojim se formira snažna struktura krošnje i uklanjaju slabe grane, najbolja je prevencija ovih oštećenja. Ukoliko dođe do nakupljanja velike količine snega na granama, preporučljivo je pažljivo ga otresti kako bi se smanjilo opterećenje.
Nakon zime, u rano proleće, potrebno je izvršiti detaljan pregled stabala kako bi se utvrdila eventualna oštećenja. Sve polomljene, napukle ili izmrzle grane treba orezati do zdravog dela. Rane nastale od mrazopuca treba pažljivo očistiti, ukloniti svu odvojenu koru, dezinfikovati bakarnim preparatom i premazati kalemarskim voskom ili drugim sredstvom za zaštitu rana. Pravovremena sanacija oštećenja sprečava prodor patogena i omogućava drvetu da brže zaraste rane.
Ukoliko su kasni prolećni mrazevi česta pojava u regionu, mogu se primeniti i neke aktivne mere zaštite. U manjim zasadima, orošavanje (stvaranje veštačke kiše) tokom noći kada se očekuje mraz može biti efikasno. Voda koja se ledi na cvetovima i listovima oslobađa latentnu toplotu, čime se temperatura biljnih delova održava na oko 0°C i sprečava njihovo oštećenje. Druga, skuplja opcija je korišćenje velikih ventilatora koji mešaju prizemni hladan vazduh sa toplijim vazduhom iz viših slojeva, čime se takođe podiže temperatura u zasadu za nekoliko stepeni.
Potencijalni zimski problemi i rešenja
Pored direktnih oštećenja od mraza, zima donosi i druge probleme. Jedan od njih je aktivnost glodara. Zečevi i poljski miševi mogu naneti velike štete mladim zasadima, guleći koru pri osnovi debla. Fizička zaštita debla pomoću mrežica, spiralnih štitnika ili jutane tkanine je najefikasniji način prevencije. Postavljanje mamaca za glodare takođe može pomoći u smanjenju njihove populacije, ali treba biti oprezan kako se ne bi ugrozile druge životinje.
Oštećenja od divljači, poput srna, takođe mogu biti problem, posebno u zasadima blizu šuma. Srne mogu oštetiti mlada stabla trljanjem rogova o deblo ili brstenjem vrhova izdanaka. Postavljanje ograde oko celog zasada je najsigurnije, ali i najskuplje rešenje. Individualna zaštita stabala mrežicama ili repelenti (sredstva koja svojim mirisom odbijaju divljač) mogu biti alternativne metode zaštite.
Nakon zime, važno je pravilno započeti negu u novoj sezoni. Čim se zemljište prosuši, treba ukloniti zimski malč od same osnove debla kako bi se sprečilo zadržavanje vlage i pojava bolesti. Prvo prolećno đubrenje, pre svega azotom, treba obaviti tek kada prođe opasnost od jakih mrazeva, kako se ne bi prerano podstakao rast osetljivih mladih izdanaka. Prvo prolećno „plavo prskanje“ bakarnim preparatima, pre kretanja vegetacije, važno je za suzbijanje prezimljujućih formi mnogih patogena.
U suštini, uspešno prezimljavanje je rezultat celogodišnje brige i pažljivog planiranja. Odabirom prave lokacije i sorti, primenom pravilne agrotehnike tokom vegetacije i sprovođenjem ciljanih mera zaštite tokom jeseni, rizik od zimskih oštećenja se može svesti na minimum. Zdravo i dobro pripremljeno stablo kestena će bez većih problema preživeti zimu i sa punom snagom ući u novu vegetacionu sezonu, spremno da donese obilan i kvalitetan rod.
