Pitoma nana je višegodišnja zeljasta biljka koja, uz adekvatnu pripremu, može uspešno da preživi zimske uslove u našem klimatskom pojasu. Iako je prilično otporna na niske temperature, preduzimanje određenih koraka pre dolaska zime osigurava da njen korenov sistem (rizom) ostane zaštićen i vitalan, spreman za bujan rast narednog proleća. Pravilno prezimljavanje je ključno za dugovečnost i kontinuiranu produktivnost zasada nane. Zanemarivanje pripreme za zimu može dovesti do izmrzavanja korena, posebno tokom jakih zima bez snežnog pokrivača, ili do slabljenja biljke i slabijeg starta u novoj vegetacionoj sezoni. Bilo da nanu gajiš u bašti ili u saksijama, nekoliko jednostavnih mera može napraviti veliku razliku.
Osnovni cilj pripreme za zimu je zaštita podzemnog dela biljke – rizoma. Rizomi su ti koji nose pupoljke iz kojih će se na proleće razviti novi izdanci. Dok nadzemni deo biljke sa prvim jačim mrazevima prirodno odumire, zdrav i zaštićen korenov sistem je garancija opstanka. Snežni pokrivač je najbolji prirodni izolator koji štiti koren od ekstremno niskih temperatura. Međutim, kako na sneg ne možemo uvek računati, potrebno je stvoriti veštačku zaštitu koja će imitirati njegovu funkciju.
Priprema biljaka za zimski period mirovanja počinje već u kasno leto i jesen. Važno je prestati sa prihranom, posebno onom bogatom azotom, najkasnije krajem avgusta. Kasna prihrana azotom podstiče rast novih, nežnih izdanaka koji nemaju dovoljno vremena da odrvene i pripreme se za niske temperature, pa su podložni izmrzavanju. U jesen, biljka prirodno usmerava energiju iz nadzemnog dela ka korenu, skladišteći rezerve za prezimljavanje i prolećni rast.
Takođe, u jesen je potrebno smanjiti i intenzitet zalivanja. Iako zemljište ne bi trebalo da se potpuno osuši, prevelika vlaga u kombinaciji sa niskim temperaturama može biti pogubna. Vlažno zemljište se lakše smrzava, što može dovesti do oštećenja korena. Poslednje košenje ili orezivanje treba obaviti dovoljno rano da biljka ima vremena da se oporavi pre prvih mrazeva. Orezivanjem se uklanja stari nadzemni deo, što smanjuje rizik od prezimljavanja bolesti i štetočina.
Priprema nane u bašti za zimu
Kada pitoma nana raste na otvorenom, u bašti, priprema za zimu je relativno jednostavna. Nakon poslednje berbe u jesen, koja se obično obavlja u septembru ili oktobru, potrebno je orezati biljke. Nadzemni deo se skraćuje na visinu od oko 5-10 centimetara iznad zemlje. Ovim se uklanjaju stari listovi i stabljike na kojima bi mogle prezimeti spore gljivica ili jaja štetočina. Orezani biljni materijal treba ukloniti iz bašte i uništiti, a ne ostavljati ga da truli na leji.
Još članaka na ovu temu
Najvažniji korak u zaštiti nane u bašti je postavljanje zaštitnog sloja malča. Nakon orezivanja, kada tlo počne da se smrzava, ali pre nego što nastupe ekstremno niske temperature, oko biljaka se nanosi debeo sloj organskog malča. Idealan materijal za zimski malč je suvo lišće, slama, piljevina ili kompost. Ovaj sloj treba da bude debljine najmanje 10-15 centimetara. Malč deluje kao izolator, štiteći koren od naglih promena temperature i dubokog zamrzavanja.
Važno je sačekati sa postavljanjem malča dok ne prođu prvi slabiji mrazevi. Ako se malč postavi prerano, dok je zemlja još topla, može privući glodare poput miševa, koji će se tu nastaniti tokom zime i mogu oštetiti koren nane. Takođe, prerano malčiranje može usporiti ulazak biljke u stanje mirovanja. Cilj nije da se zemlja održi toplom, već da se spreče ekstremne oscilacije temperature i zaštiti koren od opasnog ciklusa smrzavanja i odmrzavanja.
U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada primetiš prve znake novog rasta, zaštitni sloj malča treba pažljivo ukloniti. Deo malča, posebno ako je u pitanju kompost, može se ostaviti i lagano umešati u površinski sloj zemlje, što će poslužiti kao prva prihrana. Uklanjanje malča omogućava zemlji da se brže zagreje na prolećnom suncu i podstiče nicanje novih, zdravih izdanaka.
Prezimljavanje nane u saksijama
Pitoma nana koja se gaji u saksijama ili kontejnerima je osetljivija na niske temperature nego ona u bašti. Korenov sistem u saksiji je izložen hladnoći sa svih strana, a ne samo sa gornje, pa je rizik od potpunog smrzavanja supstrata mnogo veći. Zbog toga je potrebna dodatna zaštita. Postoji nekoliko opcija za prezimljavanje nane u saksijama, u zavisnosti od klimatskih uslova i raspoloživog prostora.
Još članaka na ovu temu
Jedna od opcija je da se saksija ukopa u zemlju u bašti. Iskopaj rupu dovoljne veličine da u nju stane cela saksija, tako da ivica saksije bude u ravni sa površinom zemlje. Zemlja oko saksije će pružiti odličnu izolaciju i zaštititi koren od smrzavanja. Preko površine zemlje u saksiji možeš dodati sloj malča za dodatnu zaštitu. U proleće, saksiju jednostavno izvadiš iz zemlje.
Ako nemaš baštu, saksije možeš grupisati na zaštićenom mestu, na primer uz zid kuće koji je okrenut ka jugu. Grupisanje saksija smanjuje izloženost svake pojedinačne saksije hladnom vetru. Zatim, celu grupu saksija možeš obmotati agrotekstilom, jutanim vrećama ili folijom sa vazdušnim mehurićima. Prazan prostor između saksija možeš ispuniti suvim lišćem ili slamom za dodatnu izolaciju. Važno je da materijal za uvijanje bude prozračan kako bi se sprečila kondenzacija i pojava buđi.
Treća opcija, koja je i najsigurnija, jeste unošenje saksija u negrejanu, ali zaštićenu prostoriju, kao što je garaža, podrum, veranda ili staklenik. Prostorija treba da bude dovoljno hladna da biljka ostane u stanju mirovanja (idealno između 0 i 10°C), ali da temperatura ne pada značajno ispod nule. Tokom zime, potrebno je samo povremeno, vrlo malo zaliti biljku, tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti, možda jednom mesečno. Sa ovakvim prezimljavanjem, biljka će biti potpuno spremna za iznošenje napolje u proleće.
Unos nane u zatvoren prostor
Ukoliko želiš da uživaš u svežoj nani tokom cele zime, moguće je uneti deo biljke ili celu saksiju u topao, zatvoren prostor i nastaviti sa uzgojem. Za ovo je najbolje u jesen izvaditi deo biljke sa korenom iz bašte i posaditi ga u saksiju sa svežim supstratom. Alternativno, možeš uneti saksiju koja je celo leto provela napolju. Pre unošenja, važno je detaljno pregledati biljku i ukloniti sve suve ili oštećene delove. Takođe je preporučljivo istuširati biljku kako bi se uklonila eventualna prašina i skrivene štetočine.
Da bi nana uspešno rasla unutra tokom zime, ključno je obezbediti joj dovoljno svetlosti. Postavi saksiju na najsvetliji prozor, idealno onaj koji je okrenut ka jugu, gde će dobijati najmanje 4-6 sati direktnog sunca dnevno. Ukoliko nemaš dovoljno prirodne svetlosti, što je čest slučaj tokom zime, biće neophodno koristiti dodatno veštačko osvetljenje. Specijalne sijalice za rast biljaka (grow lights) su najbolje rešenje, a biljku treba osvetljavati 12-14 sati dnevno.
Zalivanje nane u zatvorenom prostoru treba prilagoditi uslovima. Centralno grejanje isušuje vazduh, pa se supstrat može brže sušiti. Redovno proveravaj vlažnost zemlje prstom i zalivaj kada je površinski sloj suv. Važno je ne preterivati sa zalivanjem, jer u uslovima smanjene svetlosti i rasta, biljka troši manje vode. Prihranu treba smanjiti na minimum; dovoljno je dodati blagi rastvor tečnog đubriva jednom mesečno.
Imaj na umu da nana gajena unutra tokom zime verovatno neće biti tako bujna i aromatična kao ona koja raste napolju tokom leta. Rast će biti sporiji, a stabljike mogu biti izduženije zbog manje svetlosti. Ipak, redovnim branjem listića podsticaćeš grananje i imati konstantnu zalihu sveže nane za čajeve i kulinarske potrebe. U proleće, kada prođe opasnost od mraza, biljku možeš ponovo izneti napolje.
Prolećna nega nakon prezimljavanja
Nakon što zima prođe i temperature počnu da rastu, vreme je da se probudi i pitoma nana. Pravilna nega u rano proleće je ključna za dobar start nove vegetacione sezone. Prvi korak je uklanjanje zimskog malča sa biljaka u bašti. Kao što je već pomenuto, malč treba ukloniti kada se zemljište počne otapati i kada se pojave prvi znaci rasta. Ovo će omogućiti sunčevim zracima da brže zagreju tlo i podstaći će rast novih izdanaka.
Ovo je takođe idealno vreme za podmlađivanje i proređivanje zasada. Nana koja je nekoliko godina na istom mestu može postati pregusta i manje produktivna. Izbodi celu biljku ili deo busena, podeli koren na manje, zdrave delove i presadi ih na novo, pripremljeno mesto ili na isto mesto uz dodatak svežeg komposta. Stare, drvenaste i slabe delove korena odbaci. Ovim postupkom se ne samo kontroliše širenje nane, već se i osigurava bujan rast i visok prinos u narednim godinama.
Nakon uklanjanja malča i eventualnog proređivanja, vreme je za prvu prihranu. Dodavanje sloja zrelog komposta ili organskog đubriva bogatog azotom oko biljaka daće im neophodnu energiju za intenzivan prolećni rast. Lagano okopavanje oko biljaka će razbiti pokoricu na zemljištu, poboljšati aeraciju i pomoći u suzbijanju prvih korova. Sa početkom intenzivnog rasta, treba uspostaviti i redovan režim zalivanja, u zavisnosti od količine padavina.
Biljke koje su prezimele u saksijama u zatvorenom prostoru treba postepeno privikavati na spoljašnje uslove. Počni sa iznošenjem saksije napolje na nekoliko sati dnevno, na senovito i zaštićeno mesto. Postepeno, tokom nedelju do dve dana, produžavaj vreme koje biljka provodi napolju i izlaži je sve većoj količini sunca. Ovaj proces, poznat kao kaljenje, sprečava šok i oštećenja na listovima usled nagle promene uslova. Kada prođe opasnost od mraza, saksija može ostati napolju na stalnom mestu.
