Petolisna lozica je listopadna penjačica poreklom iz Severne Amerike, što znači da je prirodno prilagođena klimatskim uslovima sa hladnim zimama. Njena izuzetna otpornost na niske temperature i mraz čini je jednom od najzahvalnijih biljaka za gajenje u našem podneblju. Ipak, razumevanje njenog životnog ciklusa i načina na koji se priprema za zimski period mirovanja može ti pomoći da joj obezbediš najbolje uslove i osiguraš da će svakog proleća iznova kretati u bujan rast. Pravilna priprema za zimu, iako minimalna, osigurava dugovečnost i vitalnost ove prelepe biljke.
Prirodni ciklus i priprema za zimu
Kako se dani skraćuju i temperature počinju da padaju, petolisna lozica započinje svoj prirodni proces pripreme za zimski odmor. Najspektakularniji deo ovog procesa je promena boje lišća. Zeleni pigment, hlorofil, postepeno se razgrađuje, otkrivajući druge pigmente, karotenoide i antocijane, koji su bili prisutni u listu sve vreme, ali maskirani zelenom bojom. To rezultira veličanstvenim prizorom lišća u nijansama žute, narandžaste, jarko crvene i ljubičaste boje.
Ova promena boje nije samo estetski fenomen, već ima i biološku svrhu. Biljka postepeno povlači hranljive materije i šećere iz lišća u svoje drvenaste delove – stablo i koren. Na taj način, ona skladišti energiju koja će joj biti neophodna za preživljavanje zime i za pokretanje rasta u rano proleće. Kada se ovaj proces završi, na bazi lisne drške se formira sloj za odvajanje, i list opada.
Nakon što izgubi sve listove, biljka ulazi u fazu dubokog mirovanja, odnosno dormancije. U ovom periodu, svi životni procesi su svedeni na minimum. Nadzemni, drvenasti delovi biljke su otporni na smrzavanje, a koren je zaštićen zemljom. Na granama ostaju samo grozdovi tamnoplavih bobica, koje, iako otrovne za ljude, predstavljaju važan izvor hrane za mnoge vrste ptica tokom oskudnih zimskih meseci.
Ovaj prirodni ciklus je savršeno prilagođen preživljavanju hladnih zima. Naša uloga kao baštovana je da razumemo ovaj proces i da svojim postupcima ne ometamo prirodnu pripremu biljke za mirovanje. To pre svega znači da treba izbegavati kasnu jesenju prihranu azotom i intenzivno orezivanje neposredno pre dolaska mrazeva, jer bi to moglo da stimuliše novi rast koji ne bi imao vremena da sazri.
Još članaka na ovu temu
Zaštita mladih biljaka
Dok su odrasle, dobro ukorenjene biljke petolisne lozice potpuno otporne na zimu i ne zahtevaju nikakvu posebnu zaštitu, mlade sadnice, posebno one posađene u jesen, mogu biti osetljivije. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, pa je podložniji oštećenjima od jakih mrazeva, naročito u zimama bez snežnog pokrivača koji bi služio kao prirodni izolator.
Najvažnija mera zaštite mladih biljaka je malčiranje. Nakon prvih jesenjih mrazeva, kada zemlja počne da se smrzava, oko osnove mlade sadnice treba naneti debeo sloj organskog malča. Za to se može koristiti suvo lišće, slama, borova kora, sečka ili kompost. Sloj malča treba da bude debljine 10-15 cm. On deluje kao izolator, sprečavajući duboko smrzavanje zemlje i štiteći plitko korenje od oštećenja.
Važno je da se malč ne nanosi prerano, dok je zemlja još topla, jer bi to moglo privući glodare koji bi se tu nastanili i mogli oštetiti koru mlade biljke. Takođe, malč ne treba nabijati direktno uz stablo biljke, već ostaviti malo prostora kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo truljenje. U proleće, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva, malč se može ukloniti ili razgrnuti kako bi se zemlja brže zagrejala.
Pored malčiranja, kod izuzetno oštrih zima, nadzemni deo mlade biljke se može zaštititi agrotekstilom ili jutanim vrećama. Ovo je retko potrebno za petolisnu lozicu, ali može biti korisno u ekstremnim klimatskim uslovima ili na veoma izloženim, vetrovitim položajima. Ova dodatna zaštita pomaže u sprečavanju isušivanja izdanaka usled zimskog sunca i vetra.
Još članaka na ovu temu
Prezimljavanje u saksijama
Biljke koje se gaje u saksijama ili žardinjerama su mnogo izloženije hladnoći nego one posađene u vrtu. U saksiji, korenov sistem je sa svih strana okružen malom količinom zemlje i izložen je niskim temperaturama, za razliku od vrta gde ga štiti velika masa zemlje. Zbog toga, prezimljavanje petolisne lozice u saksijama zahteva posebnu pažnju i dodatne mere zaštite.
Najjednostavniji način zaštite je premeštanje saksije na zaštićeno mesto. Idealno je negrejano, svetlo mesto poput verande, garaže, podruma ili stepeništa. Temperatura u takvom prostoru treba da bude niska, ali da ne pada daleko ispod nule. Cilj je da biljka ostane u stanju mirovanja, a ne da krene sa rastom. Tokom zime, potrebno je samo povremeno, vrlo malo zaliti, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti.
Ako nemaš mogućnost da uneseš saksiju unutra, potrebno je zaštititi je napolju. Prvi korak je podići saksiju od hladnog betona ili pločica postavljanjem na drvene letvice ili podmetače od stiropora. Zatim, celu saksiju treba dobro izolovati. Možeš je obmotati sa više slojeva agrotekstila, jutanim vrećama, folijom sa vazdušnim mehurićima (puckavom folijom) ili pločama stiropora. Prostor između saksije i izolacionog materijala možeš ispuniti suvim lišćem ili slamom za dodatnu zaštitu.
Druga opcija je ukopavanje saksije u zemlju u nekom zaštićenom delu vrta. Iskopa se rupa dovoljno velika da u nju stane cela saksija. Na taj način, zemlja u vrtu će služiti kao prirodni izolator i štititi koren od smrzavanja. U proleće, saksija se jednostavno iskopa i vrati na svoje mesto. Bez obzira na metod, važno je osigurati da biljka u saksiji ne bude izložena direktnom smrzavanju korenovog sistema, što je najveća opasnost kod saksijskog uzgoja.
Zimsko orezivanje i održavanje
Period mirovanja, nakon što lišće opadne, idealno je vreme za orezivanje petolisne lozice. Tada je struktura grana jasno vidljiva, što olakšava uočavanje i uklanjanje svega što je suvišno. Zimsko orezivanje je važno za kontrolu veličine i oblika biljke, kao i za njeno zdravlje. Cilj je ukloniti sve suve, oštećene, bolesne ili isprepletene grane.
Ovo je takođe prilika za jače, korektivno orezivanje. Ako je biljka postala previše bujna i prerasla je željeni prostor, sada je možeš drastično skratiti. Ne treba se bojati da ćeš joj naškoditi; petolisna lozica odlično podnosi orezivanje i na proleće će izbiti mnoštvo novih, snažnih izdanaka. Ukloni sve grane koje rastu u neželjenom pravcu, koje prekrivaju prozore, vrata ili se zavlače pod krov.
Zimski period je takođe dobro vreme za proveru potpore uz koju biljka raste. Ako raste uz rešetku ili pergolu, proveri da li je konstrukcija stabilna i da li može da izdrži težinu biljke, koja može biti značajna, posebno pod teretom snega. Popravi sve što je potrebno pre nego što biljka u proleće krene sa novim rastom.
Nakon orezivanja, važno je sakupiti i uništiti sve odsečene grane, posebno ako sumnjaš na prisustvo bolesti. To sprečava širenje patogena. Ostatak zime biljka ne zahteva nikakvu drugu negu. Ona miruje i čeka prve znake proleća da započne novi ciklus rasta, a pravilnim zimskim održavanjem si joj obezbedio najbolje uslove za to.
