Noćurak je višegodišnja biljka koja potiče iz toplijih, tropskih krajeva, što znači da njen gomoljasti koren nije prilagođen da preživi niske temperature i smrzavanje zemljišta karakteristično za kontinentalne zime. Zbog toga je pravilno prezimljavanje ključan korak za sve baštovane koji žele da sačuvaju svoje biljke i uživaju u njihovom cvetanju iz godine u godinu. Proces vađenja, skladištenja i ponovne sadnje gomolja nije komplikovan, ali zahteva pažnju i poštovanje određenih pravila kako bi se osigurala visoka stopa preživljavanja. Uspešno sačuvan gomolj će sledeće sezone dati snažniju i bujniju biljku nego prethodne godine.
Razumevanje potrebe za prezimljavanjem leži u poznavanju životnog ciklusa noćurka. Tokom vegetacione sezone, biljka aktivno raste, cveta i u svom podzemnom delu formira ili uvećava gomolj, koji služi kao skladište hranljivih materija i energije. Sa dolaskom hladnijih dana, nadzemni deo biljke prirodno propada, a biljka ulazi u fazu mirovanja. U njenom prirodnom staništu, ona bi preživela zimu u zemlji i nastavila rast na proleće. Međutim, u našim uslovima, mraz bi uništio gomolj, te je naša uloga da mu obezbedimo sigurno utočište.
Proces prezimljavanja se sastoji od nekoliko ključnih faza: pravilne pripreme biljke u jesen, pažljivog vađenja gomolja nakon prvih mrazeva, adekvatnog čišćenja i sušenja, i na kraju, skladištenja u optimalnim uslovima do proleća. Svaki od ovih koraka je podjednako važan i greške u bilo kojoj fazi mogu dovesti do isušivanja, truljenja ili preranog klijanja gomolja tokom zime. Pravilnim postupkom, osiguravamo da gomolji ostanu zdravi, vitalni i spremni za novi ciklus rasta.
Ovaj vodič će vas korak po korak provesti kroz ceo proces prezimljavanja noćurka. Detaljno ćemo objasniti kada i kako pripremiti biljku, kako pravilno izvaditi i skladištiti gomolje, i na kraju, kako ih „probuditi“ i pripremiti za sadnju narednog proleća. Savladavanjem ove tehnike, ne samo da ćete sačuvati svoje omiljene primerke noćurka, već ćete iz godine u godinu imati sve veće i raskošnije biljke.
Priprema biljke za zimu
Priprema noćurka za period mirovanja počinje već u kasno leto i ranu jesen, dok je biljka još uvek u vegetaciji. U ovom periodu je važno postepeno smanjivati, a zatim i potpuno prekinuti sa prihranom, posebno onom koja sadrži azot. Nastavak đubrenja bi stimulisao novi rast koji ne bi imao vremena da sazri pre mraza, čime bi se nepotrebno trošila energija koja bi trebalo da bude uskladištena u gomolju. Poslednje prihranjivanje bi trebalo obaviti najkasnije početkom septembra.
Takođe, potrebno je redukovati i zalivanje kako se jesen približava. Smanjenje količine vode signalizira biljci da se vegetaciona sezona završava i podstiče je da preusmeri hranljive materije iz listova i stabljika u gomolj. Ovo je ključan proces za „zrenje“ gomolja, čineći ga otpornijim i spremnijim za skladištenje. Pustite da se zemljište prosuši više nego obično između dva zalivanja, ali nemojte dozvoliti da biljka potpuno uvene pre vremena.
Nadzemni deo biljke – listovi i stabljike – imaju važnu ulogu u pripremi za zimu. Dok god su zeleni, oni vrše fotosintezu i proizvode hranu koja se skladišti u gomolju. Zbog toga ne treba žuriti sa njihovim uklanjanjem. Najbolje je sačekati prvi jači mraz. Mraz će prirodno uništiti nadzemni deo, što je siguran znak da je biljka završila svoj godišnji ciklus i da su svi hranljivi sastojci prešli u podzemni deo.
Nakon što prvi mraz prođe i uništi lišće, koje će postati crno i beživotno, vreme je za akciju. Oštrim makazama ili nožem odrežite stabljike na visinu od oko 10-15 centimetara iznad zemlje. Ostavljanje ovog kratkog dela stabljike može olakšati kasnije lociranje i vađenje gomolja. Nakon sečenja, ostavite gomolje u zemlji još nekoliko dana do nedelju dana, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, kako bi se rezovi prosušili i kako bi gomolj dodatno sazreo pre vađenja.
Pravilno vađenje i skladištenje gomolja
Vađenje gomolja je delikatan posao koji zahteva pažnju kako se krtole ne bi oštetile. Najbolji alat za ovaj posao su baštenske vile, jer one lakše prolaze kroz zemlju i manja je verovatnoća da ćete preseći ili oštetiti gomolj u poređenju sa ašovom. Počnite da kopate na dovoljnoj udaljenosti od osnove stabljike, obično oko 15-20 centimetara, zabijajući vile duboko u zemlju i pažljivo podižući ceo busen. Trudite se da izvadite gomolj sa što više okolne zemlje.
Kada je busen izvađen, pažljivo rukama uklonite višak zemlje sa gomolja. Izbegavajte pranje vodom, jer dodatna vlaga može podstaći razvoj truleži tokom skladištenja. Dovoljno je lagano otresti i skinuti grudve zemlje. Nakon grubog čišćenja, ostavite gomolje na nekom promajnom i zaštićenom mestu, poput garaže ili šupe, da se prosuše nekoliko dana. Ovaj period sušenja je važan kako bi površina gomolja očvrsla i kako bi se zacelila eventualna sitna oštećenja nastala prilikom vađenja.
Pre skladištenja, izvršite finalni pregled svakog gomolja. Oštrim nožem uklonite sve trule, mekane ili oštećene delove. Takođe, skratite korenčiće koji izbijaju iz gomolja. Ako ste delili veći gomolj, rezove je poželjno posuti prahom drvenog uglja ili fungicidom u prahu kako bi se sprečila infekcija. Ostavite samo zdrave, čvrste i neoštećene gomolje, jer jedan truo gomolj može zaraziti sve ostale u kutiji.
Za skladištenje koristite kartonske kutije, drvene gajbice ili mrežaste vreće. Na dno posude stavite sloj materijala za izolaciju, kao što je suvi treset, pesak, piljevina ili vermikulit. Poređajte gomolje tako da se ne dodiruju, a zatim ih potpuno prekrijte istim materijalom. Skladište mora biti tamno, prohladno, suvo i zaštićeno od smrzavanja. Idealna temperatura za čuvanje je između 5 i 10°C. Podrumi, negrejane garaže ili ostave su obično najbolji izbor.
Prolećno buđenje i ponovna sadnja
Tokom zime, preporučljivo je povremeno, otprilike jednom mesečno, proveriti stanje uskladištenih gomolja. Pažljivo pregledajte da li ima znakova truljenja, isušivanja ili pojave plesni. Ukoliko primetite neki gomolj koji je počeo da truli, odmah ga uklonite kako se zaraza ne bi proširila na ostale. Ako primetite da se gomolji previše isušuju i smežuravaju, možete blago poprskati materijal u kojem se čuvaju (treset, pesak) vodom da biste malo povećali vlažnost, ali budite veoma oprezni da ne preterate.
Otprilike 4-6 nedelja pre planirane sadnje na otvorenom, možete započeti proces „buđenja“ gomolja. Izvadite ih iz materijala za skladištenje i prenesite na svetlije i toplije mesto, sa temperaturom od oko 15-18°C. Ovaj postupak će podstaći formiranje i rast pupoljaka. U ovoj fazi, veće gomolje možete podeliti na više delova, vodeći računa da svaki deo ima barem jedan zdrav pupoljak. Rezove ostavite da se prosuše dan-dva pre sadnje.
Ako želite da dobijete ranije cvetanje, možete započeti forsiranje gomolja u saksijama. Posadite svaki gomolj u saksiju sa kvalitetnim supstratom, tako da vrh gomolja bude jedva prekriven zemljom. Saksije držite na svetlom mestu i počnite sa umerenim zalivanjem. Kada se pojave prvi izdanci, postepeno povećavajte količinu vode. Ovako pripremljene biljke će imati značajnu prednost kada dođe vreme za sadnju u baštu.
Kada prođe svaka opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i kada se zemljište dovoljno zagreje, vaši prezimljeni gomolji su spremni za ponovnu sadnju u baštu. Bilo da ih sadite direktno iz skladišta ili kao već razvijene biljke iz saksija, postupak je isti kao i kod prve sadnje. Posadite ih na dubinu od 5-8 cm, na razmak od 30-50 cm, na sunčanoj lokaciji sa dobro dreniranim zemljištem. Uz pravilnu negu, ovi gomolji će vam podariti još bujnije i raskošnije cvetanje nego prethodne godine.
📷 そらみみ, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
