Madagaskarski zimzelen je tropska biljka koja potiče iz toplih krajeva i izuzetno je osetljiva na niske temperature. U našim kontinentalnim klimatskim uslovima, ne može preživeti zimu na otvorenom, jer će je i najmanji mraz nepovratno uništiti. Zbog toga se najčešće gaji kao jednogodišnja biljka. Međutim, uz malo truda i pravilnu pripremu, moguće je sačuvati biljku preko zime u zatvorenom prostoru i uživati u njenom cvetanju i sledeće sezone. Prezimljavanje ne samo da štedi novac za kupovinu novih sadnica, već omogućava i da biljka sledećeg proleća bude veća i snažnija.
Odluku o prezimljavanju treba doneti pre nego što temperature značajno padnu. Idealno vreme za unošenje biljke unutra je pre prvog jesenjeg mraza, kada noćne temperature počnu redovno da se spuštaju ispod 10-12 stepeni Celzijusa. Nagli prelazak iz hladnog spoljašnjeg okruženja u toplu sobu može izazvati šok za biljku, pa je važno da se ovaj proces obavi postepeno. Čekanje do poslednjeg trenutka može dovesti do oštećenja biljke hladnoćom, što smanjuje šanse za uspešno prezimljavanje.
Pre samog unošenja, neophodno je detaljno pregledati biljku. Proveri da li na njoj ima bilo kakvih štetočina, kao što su lisne vaši, crveni pauk ili bela leptirasta vaš. Unošenjem zaražene biljke u kuću rizikuješ ne samo njeno propadanje, već i širenje štetočina na druge sobne biljke. Ako primetiš bilo kakve napasnike, temeljno tretiraj biljku odgovarajućim insekticidom ili je dobro istuširaj mlakom vodom, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova.
Takođe, pre unošenja je preporučljivo orezati biljku. Skraćivanje grana za otprilike jednu trećinu ili polovinu pomoći će biljci da lakše prebrodi period mirovanja, smanjiće gubitak vode preko listova i olakšaće smeštaj u zatvorenom prostoru. Orezivanjem se uklanjaju i eventualno oštećeni ili bolesni delovi, a na proleće će podstaći novi, bujniji rast. Koristi oštre i sterilisane makaze kako bi rezovi bili čisti i kako bi se sprečila infekcija.
Odabir idealnog mesta za zimovanje
Izbor pravog mesta za prezimljavanje madagaskarskog zimzelena je ključan faktor uspeha. Biljci je potrebno obezbediti svetlu i prohladnu prostoriju. Idealna temperatura za zimovanje se kreće između 10 i 15 stepeni Celzijusa. Niže temperature mogu oštetiti biljku, dok će previsoke temperature, posebno u kombinaciji sa suvim vazduhom od centralnog grejanja, podstaći slab, izdužen rast i iscrpeti biljku. Zbog toga tople dnevne sobe nisu najpogodniji izbor.
Još članaka na ovu temu
Najbolje lokacije za zimovanje su svetli i negrejani hodnici, zastakljene terase, verande ili svetli podrumi. Najvažnije je da biljka dobija što više prirodne svetlosti. Južni prozor je idealan, jer će joj pružiti najviše sunca tokom kratkih zimskih dana. Nedostatak svetlosti će dovesti do opadanja listova i slabljenja biljke. Ako nemaš dovoljno svetlu prostoriju, možeš koristiti i veštačko osvetljenje, poput fluorescentnih sijalica ili specijalnih lampi za rast biljaka, koje treba da budu upaljene 10-12 sati dnevno.
Važno je osigurati da biljka ne bude izložena direktnom strujanju hladnog vazduha, na primer, blizu vrata koja se često otvaraju ili prozora koji loše dihtuju. Hladna promaja može izazvati naglo opadanje lišća i stres za biljku. Takođe, biljku treba držati dalje od direktnih izvora toplote, kao što su radijatori ili peći, jer oni isušuju vazduh i mogu oštetiti listove.
Pre nego što smestiš biljku na njeno zimsko stanište, proveri da li je saksija čista i da li su drenažni otvori prohodni. Postavljanje saksije na podmetač sa kamenčićima i vodom može pomoći u održavanju veće vlažnosti vazduha oko biljke, što je posebno korisno u prostorijama sa centralnim grejanjem. Pazi samo da dno saksije ne leži direktno u vodi kako bi se izbeglo truljenje korena.
Nega tokom zimskog perioda
Nega madagaskarskog zimzelena tokom zime značajno se razlikuje od nege tokom vegetacione sezone. U ovom periodu, biljka ulazi u fazu mirovanja i njen rast se znatno usporava ili potpuno zaustavlja. U skladu s tim, njene potrebe za vodom i hranljivim materijama su drastično smanjene. Najveća greška koja se može napraviti tokom zime jeste prekomerno zalivanje, koje gotovo sigurno dovodi do propadanja biljke.
Još članaka na ovu temu
Zalivanje treba svesti na apsolutni minimum. Zalivaj biljku tek onda kada se supstrat skoro potpuno osuši. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji, to može značiti zalivanje jednom u dve, tri, pa čak i četiri nedelje. Pre zalivanja, uvek proveri vlažnost zemlje prstom. Koristi manju količinu vode, tek toliko da se supstrat navlaži, ali ne i da bude natopljen. Prekomerna vlaga u kombinaciji sa niskim temperaturama je idealan uslov za razvoj truleži korena.
Đubrenje se tokom zimskog perioda u potpunosti obustavlja. Biljka miruje i nije joj potrebna dodatna ishrana. Prihranjivanje bi samo nepotrebno stimulisalo rast slabih i izduženih izdanaka i moglo bi dovesti do nakupljanja soli u supstratu, što šteti korenu. Sa prihranom se ponovo počinje tek na proleće, kada biljka pokaže prve znake novog rasta.
Tokom zime, normalno je da biljka odbaci deo lišća. To je prirodna reakcija na promenu uslova i smanjenu količinu svetlosti. Nemoj paničiti ako primetiš da listovi žute i opadaju. Sve dok je stabljika čvrsta i zdrava, biljka je živa i oporaviće se na proleće. Povremeno pregledaj biljku i uklanjaj suve listove i grančice kako bi se održala higijena i sprečila pojava bolesti.
Priprema za proleće i iznošenje napolje
Kako se zima bliži kraju i dani postaju duži i topliji, tvoj madagaskarski zimzelen će polako početi da se budi iz zimskog sna. Obično krajem februara ili početkom marta, primetićeš pojavu novih, sitnih listića. To je znak da je vreme da se biljka pripremi za novu sezonu rasta. Ovo je idealan trenutak da se obavi jače orezivanje kako bi se oblikovala biljka i podstakao bujan i razgranat rast.
Sve izdužene i slabe grane koje su izrasle tokom zime treba orezati. Ne plaši se da orežeš biljku prilično drastično, skraćujući grane na 10-15 centimetara od osnove. Ovo će podstaći rast novih, snažnih izdanaka iz osnove biljke, što će rezultirati gušćim i kompaktnijim oblikom. Nakon orezivanja, možeš presaditi biljku u svež, hranljiv supstrat. Ako je prerasla saksiju, presadi je u malo veću, a ako nije, dovoljno je samo zameniti stari supstrat novim.
Sa pojavom novog rasta, možeš postepeno povećavati učestalost zalivanja. Pusti da se gornji sloj zemlje osuši pre sledećeg zalivanja. Takođe, ovo je vreme da započneš sa prihranom. U početku koristi polovinu preporučene doze đubriva za cvetnice, a zatim postepeno pređi na punu dozu i redovan raspored prihranjivanja kako biljka bude rasla. Postavi biljku na što svetlije mesto kako bi novi rast bio snažan i zdrav.
Iznošenje biljke napolje treba obaviti tek kada prođe svaka opasnost od mraza, obično u maju. Proces iznošenja mora biti postepen, kako biljka ne bi doživela šok od nagle promene temperature i intenziteta svetlosti. Ovaj proces se naziva kaljenje. Počni tako što ćeš biljku iznositi napolje na nekoliko sati dnevno, na senovito i zaštićeno mesto. Postepeno, tokom jedne do dve nedelje, produžavaj vreme koje biljka provodi napolju i polako je izlaži sve jačoj sunčevoj svetlosti, dok se konačno ne navikne na svoje stalno letnje stanište.
