Prezimljavanje lovorastog jeremička je ključan proces koji zahteva pažljivu pripremu kako bi ovaj zimzeleni grm uspešno preživeo niske temperature i dočekao proleće u punoj snazi. Iako se smatra relativno otpornom biljkom na hladnoću, oštre zime, jaki mrazevi i hladni, isušujući vetrovi mogu naneti značajnu štetu, posebno mladim i tek posađenim primercima. Pravilna priprema za zimu ne podrazumeva samo fizičku zaštitu, već i niz agrotehničkih mera tokom jeseni koje će biljku ojačati i pripremiti za period mirovanja. Razumevanje specifičnih opasnosti koje zima nosi za zimzelene biljke, kao što je fiziološka suša, od suštinskog je značaja za uspešno prezimljavanje. Zanemarivanje jesenje pripreme može dovesti do izmrzavanja grana, oštećenja listova ili čak propadanja cele biljke. Zbog toga je važno posvetiti se ovom zadatku na vreme i sa odgovarajućim znanjem, osiguravajući da vaš dragoceni grm ostane zdrav i dekorativan tokom cele godine.
Uspeh prezimljavanja u velikoj meri zavisi od opšteg stanja i kondicije biljke pre dolaska zime. Zdrava, dobro nahranjena i pravilno zalivana biljka tokom vegetacione sezone ulazi u zimu mnogo jača i otpornija. Svaki stres koji je biljka pretrpela tokom leta, bilo da je reč o suši, bolestima ili napadu štetočina, smanjuje njenu sposobnost da se izbori sa zimskim nedaćama. Stoga, briga o prezimljavanju zapravo počinje mnogo pre prvih mrazeva – ona je rezultat celogodišnje pravilne nege.
Posebnu pažnju treba obratiti na biljke gajene u saksijama. Njihov korenov sistem je mnogo izloženiji niskim temperaturama jer nije izolovan velikom masom zemlje kao kod biljaka u bašti. Saksije mogu u potpunosti promrznuti, što dovodi do oštećenja i propadanja korena. Zbog toga biljke u saksijama zahtevaju specifične i mnogo temeljnije mere zaštite tokom zime, koje se razlikuju od onih za biljke posađene na otvorenom.
Konačno, važno je razumeti da zaštita ne prestaje sa prvim snegom. Tokom zime, povremeno treba proveriti stanje biljke i zaštitnih materijala, posebno nakon jakih vetrova ili obilnog snega. Pravovremena intervencija, kao što je otresanje teškog snega sa grana, može sprečiti lomljenje i trajna oštećenja. Pažljiva priprema i nadzor tokom zimskih meseci su garancija da će vas lovorasti jeremičak obradovati svojim ranim prolećnim cvetovima.
Priprema biljke za zimu u bašti
Priprema lovorastog jeremička za zimu počinje već u kasno leto i ranu jesen. Jedna od najvažnijih mera je prestanak bilo kakve prihrane, posebno đubrivima koja sadrže visok procenat azota. Azot podstiče rast novih, mekih izdanaka koji ne bi stigli da odrvene pre zime i sigurno bi izmrzli. Poslednju prihranu treba obaviti najkasnije početkom avgusta, koristeći đubrivo sa većim sadržajem kalijuma, koji pomaže u sazrevanju tkiva i povećava otpornost na mraz.
Sledeći ključan korak je adekvatno zalivanje tokom jeseni. Iako se rast usporava, zimzelenim biljkama je potrebna vlaga kako bi preživele zimu. Hladni i suvi zimski vetrovi isušuju listove, a biljka ne može da nadoknadi izgubljenu vodu iz smrznutog zemljišta. Ovaj fenomen se naziva fiziološka suša. Da bi se to sprečilo, neophodno je da biljka uđe u zimu dobro hidrirana. Obavite nekoliko temeljnih zalivanja tokom jeseni, sve do prvih jačih mrazeva, kako bi se stvorile zalihe vlage u zoni korena.
Uklanjanje opalog lišća i korova oko osnove biljke je važna sanitarna mera. Na biljnim ostacima mogu prezimiti spore gljivica i jaja štetočina, koji bi na proleće mogli da izazovu probleme. Čisto okruženje oko biljke smanjuje rizik od infekcija. Pre prvih mrazeva, preporučljivo je obnoviti ili dodati debeo sloj organskog malča oko biljke, kao što su kora drveta, suvo lišće ili borove iglice. Sloj malča debljine 10-15 cm štiti korenov sistem od smrzavanja, održava stabilniju temperaturu zemljišta i čuva vlagu.
Jesenje orezivanje lovorastog jeremička treba izbegavati. Svaki rez predstavlja ranu i potencijalni ulaz za patogene, a takođe može stimulisati novi rast koji bi bio osetljiv na mraz. Eventualno orezivanje treba ostaviti za proleće, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva. Tada se mogu ukloniti sve grane koje su oštećene tokom zime, kao i obaviti korektivno orezivanje ako je potrebno.
Zaštita od mraza i hladnog vetra
Mlade biljke, posebno one u prvoj ili drugoj godini nakon sadnje, najosetljivije su na zimske uslove i zahtevaju dodatnu zaštitu. Njihov korenov sistem još nije dovoljno razvijen, a nadzemni deo je nežniji. Nakon što temperature konstantno padnu ispod nule, ove biljke je preporučljivo zaštititi agrotekstilom (agrilom) ili jutom. Materijal se labavo omota oko cele biljke i veže kanapom. Važno je da materijal bude prozračan kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečila kondenzacija i pojava bolesti.
Zaštita se postavlja kako bi se biljka odbranila od nekoliko opasnosti. Prva je jak mraz koji može oštetiti listove i mlade grančice. Druga opasnost je zimsko sunce koje, u kombinaciji sa niskim temperaturama, može izazvati ožegotine i doprineti fiziološkoj suši. Treća, i možda najvažnija, je zaštita od hladnog i suvog vetra koji najviše isušuje zimzeleno lišće. Zbog toga se zaštita preporučuje čak i u regionima sa blažim zimama, ako su pozicije izložene vetru.
Starije, dobro ukorenjene biljke koje rastu na zaštićenim pozicijama obično ne zahtevaju omotavanje. Za njih je najvažnija mera zaštita korenovog sistema, koja se postiže debelim slojem malča. Malč deluje kao izolator i sprečava duboko smrzavanje zemljišta u zoni korena. U regionima sa veoma oštrim zimama, oko osnove biljke se može napraviti i mala ograda od žice koja se zatim ispuni suvim lišćem, što pruža dodatnu izolaciju.
Težak i vlažan sneg može predstavljati mehaničku opasnost za grane lovorastog jeremička. Pod težinom snega, grane se mogu saviti i slomiti. Nakon svake veće snežne padavine, preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana, koristeći metlu ili dugačak štap. Ovo treba raditi nežno kako se ne bi dodatno oštetile krte, smrznute grane.
Prezimljavanje biljaka u saksijama
Lovorasti jeremičak gajen u saksijama zahteva mnogo više pažnje tokom zime jer je njegov korenov sistem izuzetno izložen hladnoći. Zemlja u saksiji može se potpuno smrznuti, što dovodi do nepovratnog oštećenja korena. Zbog toga se saksije nikada ne smeju ostavljati nezaštićene na otvorenom tokom zime, posebno u kontinentalnim klimatskim uslovima. Prvi korak je odabir saksije od materijala otpornog na mraz, kao što su kvalitetna plastika, drvo ili fiberglas, jer keramičke i terakota saksije lako pucaju na niskim temperaturama.
Najsigurniji način prezimljavanja je unošenje saksije u negrejanu, ali zaštićenu prostoriju gde temperatura ne pada znatno ispod nule, kao što su garaža, podrum, svetli hodnik ili zastakljena terasa. Prostorija treba da bude svetla, jer je biljka zimzelena i potrebna joj je svetlost za održavanje minimalnih životnih funkcija. Pre unošenja, proverite da na biljci nema štetočina. Tokom boravka unutra, zalivanje treba svesti na minimum, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti, otprilike jednom u nekoliko nedelja.
Ako nemate mogućnost da unesete saksiju, morate je maksimalno zaštititi napolju. Prvi korak je zaštita same saksije. Obmotajte je sa nekoliko slojeva jutane tkanine, stiropora, kartona ili folije sa vazdušnim mehurićima. Postavite saksiju na podmetač od drveta ili stiropora kako biste je izolovali od hladnog tla. Smestite je na mesto maksimalno zaštićeno od vetra, na primer, uz zid kuće. Nadzemni deo biljke takođe treba zaštititi omotavanjem agrotekstilom.
Još jedna efikasna metoda zaštite saksije napolju je ukopavanje. Iskopajte rupu u bašti dovoljne veličine da u nju stane cela saksija. Postavite saksiju u rupu i zatrpajte je zemljom ili lišćem do gornje ivice. Na ovaj način, zemlja u bašti pruža prirodnu izolaciju korenovom sistemu u saksiji. Nadzemni deo se i dalje može zaštititi agrilom, a površina supstrata u saksiji se može malčirati.
Prolećno buđenje i oporavak
Sa dolaskom proleća i porastom temperatura, vreme je da se biljka postepeno probudi iz zimskog sna. Uklanjanje zimske zaštite treba obaviti postepeno, a ne odjednom. Naglo izlaganje jačem suncu i vetru može izazvati šok za biljku koja je provela mesece u zaštićenim uslovima. Najbolje je ukloniti zaštitu tokom oblačnog dana. Sačekajte da prođe opasnost od poslednjih jakih mrazeva, što je obično krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od klime.
Nakon uklanjanja zaštite, pažljivo pregledajte biljku. Normalno je da neki listovi budu oštećeni, smeđi ili suvi. Oštrim i dezinfikovanim makazama orežite sve suve, polomljene ili promrzle vrhove grana. Orezivanje treba svesti na minimum, samo na uklanjanje oštećenih delova. Ovaj sanitarni rez će podstaći biljku da usmeri energiju na razvoj novih, zdravih izdanaka.
Proleće je vreme za prvu prihranu nakon zime. Dodavanje tankog sloja komposta oko osnove biljke ili primena sporootpuštajućeg đubriva daće joj neophodnu snagu za početak nove vegetacione sezone. Postepeno počnite i sa redovnijim zalivanjem, kako temperature rastu i zemlja počinje da se suši. Prvo prolećno zalivanje može biti obilnije, kako bi se nadoknadila eventualno izgubljena vlaga tokom zime.
Za biljke koje su prezimile u zatvorenom prostoru, period privikavanja na spoljašnje uslove (kaljenje) je obavezan. Počnite sa iznošenjem saksije napolje na nekoliko sati dnevno, na senovito i zaštićeno mesto. Postepeno, tokom jedne do dve nedelje, povećavajte vreme koje biljka provodi napolju i postepeno je izlažite jutarnjem suncu. Tek kada se biljka u potpunosti aklimatizuje, možete je vratiti na njeno letnje stanište.
📷: Josep Gesti, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
