Uspešno prezimljavanje kineskog carskog drveta, posebno u prvim, najosetljivijim godinama, ključan je preduslov za njegov dugoročan i zdrav rast. Iako su odrasla stabla prilično otporna na niske temperature, mlade biljke sa nedovoljno odrvenelim stablom i plitkim korenom mogu biti ozbiljno oštećene ili čak uništene jakim zimskim mrazevima i hladnim vetrovima. Pravilna i pravovremena priprema za period mirovanja, koja uključuje niz agrotehničkih mera, značajno povećava šanse za preživljavanje i osigurava da će drvo na proleće nastaviti sa bujnim rastom. Razumevanje fiziologije zimskog mirovanja i primena adekvatnih metoda zaštite su fundamentalni za svakog ozbiljnog uzgajivača paulovnije.
Fiziologija zimskog mirovanja i osetljivost na mraz
Zimsko mirovanje ili dormancija je prirodan proces tokom kojeg drvenaste biljke, uključujući i paulovniju, usporavaju svoje životne funkcije kako bi preživele nepovoljne zimske uslove. Ovaj proces je iniciran skraćivanjem dana i padom temperature u jesen. Drvo postepeno prestaje sa rastom, povlači hranljive materije iz listova (što dovodi do promene boje i opadanja), i akumulira rezerve šećera i drugih jedinjenja u stablu i korenu. Ove supstance deluju kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja ćelijskog soka i štiteći tkiva od oštećenja izazvanih formiranjem kristala leda.
Stepen otpornosti na mraz zavisi od starosti drveta i stepena aklimatizacije. Mlade sadnice, posebno u prvoj godini, imaju tanju koru i nerazvijen korenov sistem, a njihovo tkivo često ne uspeva u potpunosti da sazri pre zime, što ih čini izuzetno osetljivim. Temperature ispod -10°C mogu biti fatalne za jednogodišnje biljke ako nisu adekvatno zaštićene. S druge strane, dobro uspostavljena, starija stabla (starija od 3-4 godine) mogu podneti temperature i do -20°C ili čak niže, u zavisnosti od sorte i specifičnih uslova.
Oštećenja od mraza se mogu manifestovati na različite načine. Može doći do smrzavanja cvetnih pupoljaka koji se formiraju u jesen, što rezultira izostankom cvetanja na proleće. Takođe, vrhovi mladih grana mogu izmrznuti i osušiti se. Najopasnije oštećenje je pucanje kore stabla, poznato kao mrazopuc, koje nastaje usled naglih promena temperature između sunčanog zimskog dana i hladne noći. Ove pukotine postaju ulazna vrata za razne bolesti i mogu ozbiljno ugroziti vitalnost drveta.
Priprema drveta za zimu počinje već krajem leta. Ključno je prekinuti sa prihranom, posebno azotnim đubrivima, najkasnije do sredine avgusta. Kasna primena azota stimuliše rast mladih izdanaka koji ne mogu da odrvene pre mraza i sigurno će stradati. Smanjenje intenziteta zalivanja u jesen takođe signalizira drvetu da je vreme da uspori rast i uđe u fazu mirovanja, što doprinosi njegovoj boljoj aklimatizaciji na niske temperature.
Zaštita korenovog sistema malčiranjem
Korenov sistem je najosetljiviji deo biljke na niske temperature, jer korenje nema istu otpornost na mraz kao nadzemni delovi. Smrzavanje tla do veće dubine može dovesti do ozbiljnih oštećenja ili potpunog uništenja korena, što je fatalno za biljku. Zbog toga je zaštita korena najvažnija mera u pripremi za zimu, posebno kod mladih stabala. Najefikasniji i najjednostavniji način za to je malčiranje.
Malčiranje podrazumeva prekrivanje zemljišta oko osnove stabla slojem organskog materijala. Ovaj sloj deluje kao izolator, sprečavajući duboko smrzavanje tla i štiteći koren od ekstremnih temperatura. Malč takođe pomaže u održavanju stabilnije temperature zemljišta, ublažavajući štetne efekte naglih temperaturnih kolebanja. Materijali koji se mogu koristiti kao malč su raznovrsni: slama, suvo lišće, piljevina, kora drveta, agrotekstil ili zreli kompost.
Postupak malčiranja treba obaviti u kasnu jesen, nakon prvih slabijih mrazeva, ali pre nego što tlo počne da se smrzava. Oko stabla se nanosi sloj malča debljine 15 do 20 centimetara, u prečniku od najmanje jednog metra. Veoma je važno da malč ne bude u direktnom kontaktu sa samim stablom. Treba ostaviti slobodan prostor od nekoliko centimetara oko korenovog vrata kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo zadržavanje vlage, što bi moglo dovesti do truljenja kore i privlačenja glodara.
Osim što štiti od hladnoće, organski malč ima i druge prednosti. On sprečava prekomerno isušivanje zemljišta tokom suvih zimskih perioda bez snega. Takođe, tokom proleća, kako se postepeno razgrađuje, obogaćuje zemljište hranljivim materijama i poboljšava njegovu strukturu. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, deo malča se može ukloniti ili razgrnuti kako bi se zemljište brže zagrejalo i podstakao početak vegetacije.
Zaštita nadzemnog dela: Omotavanje i krečenje
Zaštita nadzemnog dela, odnosno stabla, takođe je važna mera, naročito za sadnice u prvoj i drugoj godini. Cilj je zaštititi osetljivu koru od mrazopuca, oštećenja od hladnih, isušujućih vetrova i od glodara i divljači. Najčešća metoda je omotavanje stabla odgovarajućim materijalima. Za to se mogu koristiti agrotekstil (agril folija), jutane trake ili vreće, trska ili specijalni mrežasti omotači za voćke.
Omotavanje treba obaviti u kasnu jesen, pre početka jakih mrazeva. Materijal se obmotava oko stabla od osnove pa do prvih ramenih grana. Važno je da omotač ne bude previše čvrsto stegnut kako ne bi ometao disanje kore. Ovaj zaštitni sloj stvara mikro-klimu oko stabla, ublažava temperaturne ekstreme i štiti koru od fizičkih oštećenja. Zaštitu treba ukloniti u rano proleće, kada se temperature stabilizuju, kako se ispod nje ne bi stvarali uslovi za razvoj bolesti.
Krečenje stabla je tradicionalna mera koja se takođe može primeniti. Bela boja reflektuje sunčeve zrake tokom zimskih dana, sprečavajući prekomerno zagrevanje kore. Time se smanjuje razlika u temperaturi između dana i noći i ublažava naprezanje u tkivu, što je glavni uzrok mrazopuca. Smeša za krečenje se pravi od gašenog kreča, vode i dodatka sumpora (radi fungicidnog dejstva) i malo soli ili lepka za bolje prianjanje. Krečenje se obavlja po suvom vremenu u kasnu jesen.
Ukoliko dođe do izmrzavanja vrhova grana tokom zime, ne treba paničiti. Ova oštećenja se lako saniraju orezivanjem u proleće. Potrebno je sačekati da vegetacija krene kako bi se tačno videlo koji delovi su izmrzli. Svi suvi i oštećeni delovi se orezuju do zdravog tkiva, što će podstaći rast novih, snažnih izdanaka. Paulovnija ima veliku regenerativnu moć, tako da se obično brzo oporavi od manjih zimskih oštećenja.
Specifičnosti zimovanja nakon „čepovanja“
„Čepovanje“ je tehnika drastičnog orezivanja koja se primenjuje na kraju prve vegetacione sezone, a koja ima za cilj dobijanje savršeno pravog i kvalitetnog stabla u narednoj godini. Postupak podrazumeva sečenje stabla na samo nekoliko centimetara iznad zemlje. Nakon ovog postupka, biljka prezimljava samo kao korenov sistem sa malim panjem. Ovakav način zimovanja ima i prednosti i mane.
Glavna prednost je što nema nadzemnog dela koji treba štititi od izmrzavanja. Celokupna briga se svodi na zaštitu korenovog sistema, koji je ionako najvažniji za preživljavanje. Nakon sečenja, mesto reza je dobro zaštititi kalemarskim voskom kako bi se sprečio ulazak vlage i patogena. Zatim se preko panja i okolnog zemljišta nanosi veoma debeo sloj malča, debljine i do 30 centimetara. Ovaj debeli izolacioni sloj je obično dovoljan da zaštiti koren i uspavane pupoljke na panju čak i tokom veoma oštrih zima.
Ova metoda osigurava da će iz korena na proleće izbiti novi, izuzetno snažni izdanci. Energija koju je koren akumulirao tokom prve godine usmerava se u rast tih izdanaka, koji mogu dostići impresivnu visinu u samo jednoj sezoni. Od svih izdanaka koji se pojave, bira se jedan, najjači i najpraviji, dok se ostali uklanjaju. Na ovaj način, rizik od zimskih oštećenja stabla u prvoj, najkritičnijoj zimi je potpuno eliminisan.
Iako „čepovanje“ deluje kao gubitak jedne godine rasta, dugoročno se višestruko isplati, posebno u komercijalnom uzgoju za tehničko drvo. Drvo dobijeno na ovaj način je superiornijeg kvaliteta, bez čvorova u donjem delu i sa mnogo bržim prirastom u drugoj godini. Zaštita ovako orezane biljke je jednostavnija i efikasnija, što je čini preporučenom praksom, naročito u područjima sa hladnijom klimom i rizikom od jakih zima.
