Kelreuterija je drvo koje se odlikuje dobrom otpornošću na niske zimske temperature, što joj omogućava uspešno gajenje u uslovima kontinentalne klime. Sposobnost da preživi hladne zime bez većih oštećenja jedna je od ključnih karakteristika koje doprinose njenoj popularnosti u pejzažnoj arhitekturi. Međutim, stepen otpornosti zavisi od starosti biljke, njenog opšteg zdravstvenog stanja i specifičnih mikroklimatskih uslova na lokaciji. Razumevanje procesa aklimatizacije i primena adekvatnih mera zaštite, posebno kod mladih sadnica, osiguravaju da drvo bezbedno prebrodi period mirovanja i spremno dočeka novo proleće.
Odrasla, dobro ukorenjena stabla kelreuterije su prilično otporna i mogu podneti temperature do oko -25°C. Njihov dubok korenov sistem je zaštićen slojem zemlje od površinskog smrzavanja, a zrela kora na stablu i granama pruža dobru izolaciju. Ova stabla ulaze u period zimskog mirovanja (dormancije) u jesen, kada odbacuju lišće i zaustavljaju protok sokova, što im omogućava da prežive niske temperature. Za odrasla, zdrava stabla posađena na odgovarajućoj lokaciji, obično nisu potrebne nikakve posebne mere za prezimljavanje.
Situacija je, međutim, drugačija sa mladim stablima, posebno u prvoj i drugoj godini nakon sadnje. Mlade biljke imaju plitak korenov sistem koji je znatno osetljiviji na izmrzavanje. Njihovo stablo je tanko, a kora još uvek nedovoljno razvijena da bi pružila adekvatnu zaštitu. Zbog toga, mlade kelreuterije zahtevaju dodatnu pažnju i zaštitu tokom zimskih meseci, naročito u područjima sa oštrim zimama, jakim vetrovima i malom količinom snežnog pokrivača koji bi inače služio kao prirodni izolator.
Priprema za zimu počinje već u kasno leto i jesen. Važno je izbegavati kasnu prihranu azotnim đubrivima i intenzivno orezivanje, jer obe aktivnosti stimulišu rast mladih izdanaka. Ovi izdanci ne bi stigli da adekvatno odrvene pre prvih mrazeva i sigurno bi izmrzli tokom zime, bespotrebno crpeći energiju biljke. Treba dozvoliti drvetu da prirodno završi svoj vegetacioni ciklus i pripremi se za mirovanje. Umereno zalivanje tokom jeseni, ukoliko nema dovoljno padavina, pomaže biljci da održi hidriranost i lakše podnese zimske uslove.
Opšte zdravstveno stanje drveta pre zime ima veliki uticaj na njegovu sposobnost prezimljavanja. Drvo koje je tokom sezone bilo zdravo, bez napada bolesti i štetočina, i koje je imalo optimalne uslove za rast, akumuliraće dovoljno rezervnih hranljivih materija u korenu i stablu. Ove rezerve su ključne za preživljavanje perioda mirovanja i za snažan početak rasta u proleće. Zbog toga je pravilna nega tokom cele godine najbolja priprema za uspešno prezimljavanje.
Zaštita korenovog sistema
Zaštita korena je najvažnija mera za prezimljavanje mladih stabala kelreuterije. Koren je najosetljiviji deo biljke na niske temperature, a njegovo izmrzavanje je pogubno. Najefikasniji način zaštite korenovog sistema je malčiranje. U kasnu jesen, nakon prvih slabijih mrazeva, ali pre nego što se zemlja dubinski zamrzne, oko stabla se nanosi debeo sloj organskog malča. Kao malč se može koristiti suvo lišće, slama, kora drveta, piljevina ili kompost.
Sloj malča treba da bude debeo najmanje 10 do 15 centimetara i da pokriva širok krug oko stabla, idealno celu površinu ispod krošnje. Malč deluje kao izolator, sprečavajući duboko zamrzavanje zemljišta i štiteći koren od ekstremnih temperaturnih oscilacija. Takođe, pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, što je važno jer i tokom zime biljka gubi vodu isparavanjem kroz koru, a vetar dodatno isušuje. Važno je ne nanositi malč direktno uz stablo, već ostaviti mali prsten slobodnog prostora kako bi se sprečilo zadržavanje vlage i truljenje kore.
Osim što štiti od hladnoće, organski malč se tokom vremena postepeno razlaže, obogaćujući zemljište hranljivim materijama i poboljšavajući njegovu strukturu. U proleće, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva, deo malča se može ukloniti ili razgrnuti od stabla kako bi se zemlja brže zagrejala i podstakao početak vegetacije. Pravilno postavljena zimska „kapa“ od malča je najsigurnija garancija da će koren mlade kelreuterije preživeti i najoštriju zimu.
U područjima sa obilnim snežnim padavinama, sneg predstavlja najbolji prirodni izolator. Ukoliko sneg napada pre jakih mrazeva, on će efikasno zaštititi koren i donji deo stabla. U tom slučaju, dodatni malč može biti manje potreban. Međutim, ne treba se oslanjati na sneg, jer zime mogu biti hladne i bez njega. Stoga je preventivno postavljanje malča uvek preporučljiva mera za mlade biljke.
Zaštita stabla i krošnje
Kod mladih sadnica, pored korena, osetljivo je i stablo. Tanka kora mladih biljaka podložna je pucanju usled naglih promena temperature, što je poznato kao suncožeg. Ovaj problem se najčešće javlja na jugozapadnoj strani stabla krajem zime i početkom proleća. Tokom sunčanog zimskog dana, tamna kora se zagreva, što pokreće aktivnost ćelija, ali tokom noći temperatura naglo pada, izazivajući smrzavanje i odumiranje tih aktiviranih ćelija, što dovodi do pucanja kore.
Najefikasnija zaštita od suncožega je umotavanje stabla. Za to se mogu koristiti različiti materijali kao što su agrotekstil, jutane trake, trska ili specijalne papirne trake za voćke. Umotavanje se vrši u jesen, pre početka jakih mrazeva, i to od osnove stabla pa naviše, do prvih grana. Materijal treba da bude dovoljno čvrsto, ali ne pretesno stegnut, kako ne bi ometao rast stabla. Ova zaštita reflektuje sunčeve zrake, sprečava pregrevanje kore i ublažava temperaturne šokove.
Druga, tradicionalna metoda zaštite je krečenje stabla. Smesa gašenog kreča, vode i nekih dodataka (npr. sumpor, glina) nanosi se na stablo u jesen. Bela boja odbija sunčevu svetlost i sprečava zagrevanje kore. Krečenje takođe ima i blago dezinfekciono dejstvo, uništavajući prezimljujuće forme nekih štetočina i patogena na kori. Krečenje se preporučuje za stabla stara nekoliko godina, dok se za veoma mlade sadnice sa nežnom korom preporučuje umotavanje.
Zaštita krošnje kod mladih biljaka obično nije neophodna, osim u slučaju ekstremno jakih vetrova ili očekivanog obilnog, vlažnog snega koji bi mogao polomiti tanke grane. U takvim situacijama, krošnja se može lagano uvezati kanapom kako bi se smanjila njena površina i otpornost na vetar i sneg. Međutim, ovo treba raditi pažljivo kako se grane ne bi oštetile. U većini slučajeva, kelreuterija ima dovoljno elastične grane da izdrži normalne zimske uslove.
Prezimljavanje kelreuterije u saksiji
Gajenje kelreuterije u saksiji je moguće, ali prezimljavanje takvih biljaka zahteva posebnu pažnju. Korenov sistem biljke u saksiji je mnogo izloženiji niskim temperaturama nego kod biljke posađene u vrtu. Zemlja u saksiji se smrzava mnogo brže i dublje, što može dovesti do potpunog izmrzavanja korena. Zbog toga, kelreuteriju u saksiji nije preporučljivo ostavljati napolju tokom zime bez adekvatne zaštite, posebno u oštrijim klimatskim uslovima.
Najsigurniji način za prezimljavanje kelreuterije u saksiji je premeštanje u zaštićen, negrejan prostor, kao što su garaža, podrum, zastakljena terasa ili hladni staklenik. Temperatura u takvom prostoru treba da bude niska, idealno između 0 i 5°C, kako bi biljka ostala u stanju mirovanja. Prostorija ne mora biti svetla, jer je biljka bez lišća. Tokom zime, potrebno je povremeno i veoma oskudno zaliti biljku, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti i da koren ne dehidrira.
Ukoliko nije moguće uneti saksiju unutra, neophodno je dobro je izolovati. Cela saksija, uključujući i dno, može se umotati u deblji sloj agrotekstila, jutanih vreća, stiropora ili folije sa vazdušnim mehurićima. Drugi metod je da se saksija ukopa u zemlju u vrtu, tako da nivo zemlje u saksiji bude u ravni sa okolnim terenom. Zemlja će pružiti prirodnu izolaciju. Površinu supstrata u saksiji takođe treba zaštititi debelim slojem malča.
Bez obzira na metod zaštite, biljke u saksijama treba postaviti na mesto zaštićeno od jakih zimskih vetrova, na primer, uz zid kuće. Vetar dodatno snižava temperaturu i isušuje biljku. Prezimljavanje u saksiji je uvek rizičnije od prezimljavanja u vrtu, pa treba uložiti dodatan trud kako bi se osigurao opstanak biljke do proleća. U proleće, nakon prolaska opasnosti od mrazeva, biljka se postepeno iznosi napolje i privikava na spoljne uslove.
📷 Flickr / Szerző: Plant Image Library / Licence: CC BY-SA 2.0
