Pitanje prezimljavanja kadifice često izaziva nedoumice kod baštovana, posebno kod početnika. Važno je odmah na početku razjasniti da je velika većina sorti kadifica koje se gaje u našim baštama, kao što su Tagetes erecta, Tagetes patula i Tagetes tenuifolia, po svojoj prirodi jednogodišnje biljke u umerenokontinentalnoj klimi. To znači da one završavaju svoj životni ciklus u jednoj vegetacionoj sezoni – klijaju, rastu, cvetaju, proizvode seme i na kraju umiru sa dolaskom prvih jačih mrazeva. Mraz uništava njihovo nežno tkivo, nakon čega biljka vene i propada, te se ne može očekivati da će ponovo ozeleneti na proleće.
Iako su jednogodišnje, to ne znači da je njihova priča u bašti završena zauvek. Kadifice se veoma lako samorasejavaju ako im se to dozvoli. Ukoliko se precvetali cvetovi ne uklanjaju na kraju sezone, oni će formirati zrelo seme koje će se rasuti po zemljištu. To seme će prezimiti u tlu i, ukoliko su uslovi povoljni, na proleće će proklijati i dati nove biljke. Na ovaj način, kadifice mogu stvoriti utisak da su višegodišnje, jer se svake godine pojavljuju na istom ili obližnjem mestu, bez potrebe za ponovnom setvom.
Pored spontanog samorasejavanja, najsigurniji način da se obezbede kadifice za narednu godinu jeste sakupljanje semena. Na kraju sezone, sa najlepših i najzdravijih biljaka se sakupe potpuno suve cvetne glavice. Seme se izvadi, dodatno prosuši i čuva na suvom i tamnom mestu do proleća, kada se seje za proizvodnju novog rasada. Ovo je najpouzdaniji i najčešći metod „prezimljavanja“ ovih popularnih cvetnica.
Postoje i neke manje poznate, višegodišnje vrste iz roda Tagetes, kao što je Tagetes lucida (meksički estragon) ili Tagetes lemmonii, koje potiču iz toplijih krajeva. Ove vrste su osetljive na mraz i u našim uslovima se mogu gajiti kao višegodišnje samo ako se tokom zime unesu u zaštićen prostor koji ne mrzne. Međutim, kada se u svakodnevnom govoru misli na kadifice, gotovo uvek se misli na jednogodišnje sorte, čije prezimljavanje nije moguće u klasičnom smislu.
Životni ciklus jednogodišnje biljke
Razumevanje životnog ciklusa jednogodišnjih biljaka je ključno za pravilno postupanje sa kadificama na kraju sezone. Jednogodišnja biljka, po definiciji, kompletira svoj puni životni ciklus – od semena do semena – u okviru jedne godine, odnosno jedne vegetacione sezone. Na proleće, kada se zemljište zagreje, seme klija. Tokom proleća i ranog leta, biljka prolazi kroz fazu vegetativnog rasta, razvijajući koren, stablo i listove. S dolaskom dužih i toplijih dana, ulazi u reproduktivnu fazu i počinje da cveta.
Cvetanje je najdekorativniji period i kod kadifica traje veoma dugo, često od juna pa sve do prvih mrazeva. Svrha cvetanja je privlačenje oprašivača kako bi došlo do oplodnje i formiranja semena. Nakon što cvet obavi svoju funkciju, on vene, a na njegovom mestu se razvija plod, odnosno čaura sa semenom. Biljka ulaže ogromnu energiju u proizvodnju semena, jer je to njen jedini način da osigura opstanak vrste i produženje loze za narednu generaciju.
Kako se dani skraćuju i temperature padaju, životni procesi u biljci se postepeno usporavaju. Proizvodnja semena je završena, i biljka polako troši svoje poslednje rezerve energije. Dolazak prvog jačeg mraza predstavlja kraj njenog životnog puta. Niske temperature uzrokuju smrzavanje vode u ćelijama biljke, što dovodi do pucanja ćelijskih zidova i nepovratnog oštećenja tkiva. Biljka postaje smeđa, gnjecava i vene. U ovoj fazi, njen nadzemni deo je mrtav i neće se regenerisati.
Nakon što biljka propadne, njen zadatak je ispunjen. Ostavila je iza sebe seme koje nosi genetski materijal za sledeću generaciju. To seme će mirovati u zemljištu tokom zime, zaštićeno od niskih temperatura, i čekati povoljne uslove na proleće da započne novi ciklus. Zbog toga se za jednogodišnje biljke, kao što je kadifica, ne može govoriti o prezimljavanju same biljke, već o prezimljavanju semena, bilo prirodnim putem u zemljištu ili sakupljenog i sačuvanog od strane baštovana.
Postupak sa biljkama nakon prvog mraza
Nakon što prvi jesenji mraz uništi nadzemne delove kadifica, baštovani se suočavaju sa pitanjem šta dalje raditi sa uvelim biljkama. Postoji nekoliko opcija, a izbor zavisi od ciljeva i stila baštovanstva. Jedna od mogućnosti je da se uvele biljke jednostavno ostave na leji tokom zime. Iako možda ne izgledaju lepo, one mogu imati korisnu funkciju. Njihovi ostaci pružaju tanak zaštitni sloj zemljištu, smanjujući eroziju izazvanu vetrom i kišom. Takođe, pružaju utočište za neke korisne insekte koji prezimljavaju u tlu.
Međutim, većina baštovana se odlučuje za uklanjanje uvelih biljaka iz estetskih razloga i radi održavanja higijene u bašti. Uklanjanjem biljnih ostataka smanjuje se mogućnost prezimljavanja spora gljivica i jaja štetočina koje bi mogle predstavljati problem naredne sezone. Uvele biljke se jednostavno počupaju iz korena ili odseku do zemlje. S obzirom da su kadifice poznate po svom nematicidnom dejstvu, ostavljanje korena u zemljištu može biti korisno. Koren će se tokom zime razgraditi i dodatno obogatiti zemljište organskom materijom.
Sakupljeni biljni ostaci se mogu iskoristiti na više načina. Ukoliko su biljke bile zdrave tokom sezone, bez znakova bolesti ili jakog napada štetočina, one predstavljaju odličan materijal za kompostiranje. Njihovim dodavanjem u kompostnu gomilu, vraćaju se vredne hranljive materije nazad u prirodni ciklus. Biljke treba usitniti pre dodavanja u kompost kako bi se ubrzao proces razgradnje. Ako postoji sumnja da su biljke bile zaražene, bolje ih je uništiti (spaliti) ili baciti, kako se patogeni ne bi širili preko komposta.
Nakon uklanjanja biljaka, leja se može lagano prekopati kako bi se zemlja pripremila za zimu. Ovo pomaže u razbijanju pokorice, poboljšava aeraciju i izlaže eventualne štetočine i njihova jaja niskim temperaturama i pticama. Jesenje prekopavanje takođe olakšava pripremu zemljišta za sadnju na proleće. Na ispražnjene leje se može dodati sloj komposta ili stajnjaka, koji će se tokom zime polako razgrađivati i obogaćivati zemljište za narednu sezonu.
Sakupljanje i čuvanje semena za sledeću sezonu
Najpouzdaniji način da osigurate prisustvo kadifica u vašoj bašti i naredne godine jeste sakupljanje i čuvanje semena. Ovaj proces je jednostavan i omogućava vam da sačuvate seme sa biljaka koje su vam se najviše dopale po boji, obliku cveta ili bujnosti. Sakupljanje treba obaviti na kraju sezone, tokom suvog i sunčanog dana. Biraju se najveći i najlepši cvetovi sa najzdravijih biljaka. Važno je sačekati da se cvetne glavice potpuno osuše na samoj stabljici. Zrela cvetna glavica je smeđe boje, suva i hrskava na dodir.
Kada su cvetovi spremni za berbu, jednostavno se odseku ili otkinu sa biljke. Seme se nalazi u čašici, u osnovi cveta. Laganim trljanjem suve glavice između prstiju, seme se lako oslobađa. Prepoznaćete ga po karakterističnom izduženom obliku, crne boje sa svetlim vrhom. Nakon vađenja, seme treba rasprostreti na papirni ubrus ili tanjir i ostaviti ga na suvom, prozračnom i tamnom mestu još nedelju dana kako bi se potpuno osušilo. Dobro sušenje je ključno za sprečavanje pojave buđi i propadanja semena tokom skladištenja.
Pre pakovanja, seme treba očistiti od ostataka latica, prašine i drugih nečistoća. Najlakši način je da se sve lagano protrlja kroz prste, a zatim se nežnim duvanjem odstrane lakši biljni delovi. Očišćeno seme se pakuje u papirne kese, koverte ili male staklene teglice. Važno je da ambalaža „diše“ i ne zadržava vlagu, zbog čega treba izbegavati plastične kese. Na svako pakovanje obavezno napišite naziv biljke (i sortu, ako je znate) i godinu sakupljanja. Seme kadifice zadržava dobru klijavost dve do tri godine.
Za skladištenje semena treba odabrati hladno, suvo i tamno mesto, zaštićeno od velikih temperaturnih oscilacija. Fioka, ormar, ostava ili kutija za cipele su odlična mesta. Vlaga, toplota i svetlost su najveći neprijatelji semena jer mogu izazvati prerano klijanje ili propadanje. Pravilnim sakupljanjem i skladištenjem, obezbedićete sebi besplatan i kvalitetan sadni materijal za narednu prolećnu setvu, nastavljajući tako ciklus života vaših omiljenih kadifica.
Prezimljavanje višegodišnjih vrsta kadifica
Iako su retke u našim baštama, postoje i višegodišnje vrste iz roda Tagetes koje se mogu sačuvati preko zime, ali zahtevaju posebnu negu. Vrste kao što su Tagetes lucida (meksički estragon) i Tagetes lemmonii (planinska kadifica) su višegodišnji polužbunovi koji potiču iz toplijih klima i nisu otporni na jake mrazeve. U našim uslovima, oni se najčešće gaje kao saksijske biljke kako bi se mogli lako premestiti u zaštićen prostor tokom zime.
Pre dolaska prvih mrazeva, saksije sa ovim biljkama treba uneti unutra. Idealno mesto za prezimljavanje je svetla i prohladna prostorija, gde se temperatura ne spušta ispod 5-10°C. To može biti zastakljena terasa, svetli podrum, garaža sa prozorom ili negrejana soba. Tokom zime, biljka ulazi u fazu mirovanja, pa se njene potrebe za vodom i svetlošću smanjuju. Zalivanje treba svesti na minimum, tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti. Dovoljno je zaliti jednom u 3-4 nedelje. Prihrana se u potpunosti obustavlja.
Tokom zimskog perioda, normalno je da biljka izgubi deo lišća. Važno je redovno proveravati biljku na prisustvo štetočina, kao što su lisne vaši ili crveni pauk, koje se u zatvorenom prostoru mogu lako razmnožiti. U rano proleće, pre nego što biljka krene sa novim rastom, može se obaviti orezivanje. Orezivanjem se uklanjaju suve i oštećene grane i oblikuje se biljka kako bi se podstakao gušći i kompaktniji rast.
Kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, biljka se može postepeno iznositi napolje. Kao i kod mladih sadnica, neophodno je proći kroz period kaljenja. Prvih nekoliko dana biljku treba držati u senci, a zatim je postepeno privikavati na direktno sunce. Naglo izlaganje jakom suncu može izazvati ožegotine na listovima koji su se razvili u zatvorenom prostoru. Kada se biljka aklimatizuje, može se presaditi u veću saksiju ili direktno u baštu, gde će nastaviti svoj rast i cvetanje.
